Војвода

Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине 1848.

Московски војвода, 17. век

Војвода је термин словенског порекла, који је првобитно означавао војног заповедника. Термин војвода је коришћен у средњовековним српским, бугарским, румунским, руским, пољским и мађарским државама. У Србији средњег века војвода је представљау управника пограничне области-крајине и властелина са војним компетенцијама за разлику од жупана који је имао искључиво управне компетенције. Назив војвода, за команданта оружаних јединица сачувао се и након пада под Турке па су сењски ускоци своје вође називали војводама. У јужним српским крајевима и у Македонији назив војвода користио се као синоним за хајдучког харамбашу. Титула војводе је постојала у Првом српском устанкуи означавала је војног команданта области за разлику од нахијски кнеза који је био цивилни управник. Војводама су називани и вође герилских чета ВМРОа и српских четника у време борби за Македонију. У војскама Србије, Црне Горе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије, војвода је био официрски чин који је одговарао чину генерала армије.

Војска Краљевине Србије имала је четири војводе: Радомира Путника, Степу Степановића, Живојина Мишића и Петра Бојовића. Осим њих, титула почасног војводе је била додељена француском маршалу Франше д'Епереу.

У Хабзбуршкој монархији је командант српских одреда називан војводом од краја 17. века, а Срби су у Монархији по привилегијама имали право на избор војводе што у пракси није учињено до 1849. иако су Срби на томе настојавали. Први војвода у Хабзбуршкој монархији био је Јован Монастерлија. Када је проглашена Српска Војводина 1848. године, за првог војводу је биран Стеван Шупљикац, а после њега је титулу српског војводе узео аустријски цар.

Види још

• Војводство
• Велики војвода

Овај незавршени чланак Војвода везан је за политику. Користећи правила Википедије, можете га проширити.