Разговор:Панонија

Први поднаслов

Није наведено одакле је овај текст ископиран.

Оригинал

N. Zupanić, Značenje nekih starih geografskih i etničkih imena na balkanskom poluostrvu (1932)

IX. Pannonia.

Zapadni deo nizine srednjeg podunavja nazivalo se u staro doba Panonijom. Po prirodi svog zemljišta taj kraj predstavljao je delomice livade delomice pak močvare i ritove, naročitu uz Donav i Savu. Još i danas, kad su obale ovih reka zaštićene veštački podignutim nasipima, strepi' stanovništvo Vojvodine i Posavine svako proleće i svaku jesen od opasnosti poplave. Stanovnici Panonije pripadali su ilirskoj etničkoj skupini, docnije pak, naročito u IV. stoleću pre Hr., naselila su se medju njima keltska plemena, naročito Boji i Skordisci.

Rimljani nisu Panoniju osvojili i pacificirali jednim mahom, već je taj posao trajao preko pola veka. Godine 35—34 pre Hr. poveo je Oktavijan, docniji car August, rimsku vojsku na Panoniju i to iz primorskog Senja, preko današnjeg Siska (Sisica). Ali taj ratni pohod nije pritisnuo u dovoljnjoj meri odpornu snagu Panonaca pak su Rimljani morali (12—9 pre Hr.) da obnove rat pod vodstvom Tiberija, pastorkom cara Auguta. Rat je bio uspešno završen. Pošle drugog ustanka (6—9 posle Hr.) Panonija je bila organizovana kao rimska provincija i dobila je time odredjene granice Dunav je sa granica na istoku i severu, na jugu pak pogranična crta nije bila identična Savom, jer je Panoniji pripadala i desna strana ravne Posavine. Zapadna granica pak nije bila stalna, jer su bile varoši Ptuj (Poetovio) i Celje (Celeia) nekad unutra nekad izvan obima Panonije.

Odkuda i dolazi ime Panonia? Imamo dva objašnenja na osnovi fizičkog karaktera zemljišta, koje prestavlja delomice pašnjiake delomice pak močvare i ritove. Za prvi slučaj moglo bi se naći tuma¬ čenje imena u baskovskom korenu (navarski dijalekat) pen-tze „prodera, terreno para pastos", „praerie, terrain à pâturages", livada, pašnjak, stepa. Ime Panonije izlazilo bi u tom slučaju iz korena pen sa značenjem „ledina** "pašnjak". I zaista je bilo srednje Podunavlje oblast pašnjaka, koje su posećivali razni konjanički narodi, došavši sa istočne strane Karpata: Jazigi, Huni, Avari, Madjari, koji još danas pasu čopore konja po širokoj pusti. Ako uzmemo u obzir drugu karakteristiku panonskog tla, naime stalne baruštine i periodične poplave, onda bi se moglo dovesti ime ove velike zemlje u vezu sa staroindijskim pankas „Schlamm, Sumpf", star. pruski pannean „Mossbruch" „Sumpf" gai. anam „paludem".

Po našem mišljenju ima ovo drugo objašnjenje više razloga za opravdanje nego prvo.--Владимир Нимчевић (разговор) 16:15, 22. март 2015. (CET)