Панонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панонија
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
REmpire-Pannonia.png
Положај Паноније на карти Римског царства
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Римско царство
Главни град Сирмијум, Карнунтум, Саварија, Аквинкум, Поетовио, Виндобона
Друштво
Званични језици латински
Религија Паганизам
Владавина
Оснивање 9. година
Престанак 107. година
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Vexilloid of the Roman Empire.svg Илирик (Римско царство) Горња Панонија (Римско царство)
Доња Панонија (Римско царство)
Vexilloid of the Roman Empire.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Србије, Војводине, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Хрватске, Мађарске, Словеније, Аустрије:
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Панонија (вишезначна одредница).

Панонија је била земља и римска провинција. На северу и истоку се граничила са Дунавом (Истром), а на југу са облашћу јужно од Саве. У енциклопедији Der Neue Pauly пише да јој је западна граница ишла западно од линије Виндобона (Беч)-Петовион (Птуј)-Емона (Љубљана),[1] али камен међаш пронађен 2001. око 13 км југоисточно од Љубљане показује да се Емона није налазила у склопу провинције Паноније већ Италије.[2]

Панонија је била једна од највећих римских провинција, необично значајна због свог пограничног положаја, што је подразумевала велики војни значај, како у борби против варвара који су нападали преко Дунава, тако и у немирним приликама током грађанских ратова у Римском царству.

Име[уреди]

Панонија је добила име по етнониму Панонци (Pannonii, Παννόνιοι), који се најраније среће код Полибија, Тибула и Јустина. Код најстаријих грчких писаца искључиво се користи назив Панонија (Παννονια). Међутим, од почетка 2. века грчки писци мешају Панонце са Пеонцима (Παινες, Paeonii). Плутарх вероватно први Панонце зове Пеонцима, али провинцију Панонију ипак зове њеним именом (Παννονια). Код Апијана су подаци који се односе на ова два народа помешани. Касије Дион критикује оне писце који етноним Пеонци употребљавају као други назив за Панонце.[3]. Упркос томе, код каснијих грчких аутора подједнако су заступљени називи Панонија и Пеонија.[4]

Назив Панонија је остао у употреби дуго после слома римске власти у Средњем Подунављу. Чак су се и мађарски краљеви из 11. века повремено титулисали као краљеви Паноније (rex Pannoniae), панонским краљевима (rex Pannoniorum), а своју земљу звали Панонијом. Етноним Панонци се пренео и на народе који су се за време сеобе населили у Панонији.[4]

Етимологија имена провинције је непоуздана. Према Диону Касију (Римска историја XLIX 36.6), становници Паноније (Παννονιοι) добили су име по дроњцима (pannus, крпа, дроњак) у које су били обучени. Међутим, сам Касије не придаје нарочити значај свом објашњењу.[5]

Макс Фасмер претпоставља, по аналогији са топонимима у Илирији са наставком -ona као Emona, Campona, Salona, Narona („град на реци Нар“), да је постојао топоним *Pannona од ког је подекао хороним. Место с таквим именом је додуше постојало, али се није налазило у Илирији него на Криту (Πάννονα) [6]

Керењи изводи име од pān „бити надут, пун“ и доводи у везу са богом Паном који је код Илира био јако поштован („Панова земља“).

Никола Жупанић нуди два објашњења. Према једном, име Паноније се може довести у везу са кореном pen баскијске речи pentze у значењу ливада, пољана, пашњак, а према другом са староиндијским панкас (уп. старопруски pannean), бара, мочвара. Друго објашњење Жупанић сматра вероватнијим.[7]

Географија[уреди]

Панонија је обухватала западни део низије средњег Подунавља. По природи свог земљишта тај крај представљао је делимично ливаде, делимично пак мочваре и ритове, нарочиту уз Дунав и Саву. Још и данас, кад су обале ових река заштићене вештачки подигнутим насипима, стрепи становништво Војводине и Посавине свако пролеће и сваку јесен од опасности поплаве.

Предримска Панонија[уреди]

Скордисци и келтизација[уреди]

Најстарији познати становници Паноније су били Илири. У другој половини 4. века пре. н. е. у Панонију су дошли Келти. Међутим, према Теопомпу, кога цитира Страбон, Келти се нису настанили у Панонији. О првом насељавању Келта у Панонију извештава Трогов епитоматор Јустин. Догађаји су описани у 24. Троговој књизи. Јустин указује да власт Келта још није била потпуна: Покоривши Панонце водили су овде разне ратове са својим суседима (Ibi domitis Pannoniis per multos annos cum finitimis varia bella gesserunt). Упад Келта се временски поклапа са опсађивањем и пљачкањем Рима. Археолошки налази указују да се насељавање Келта одиграло у северозападној Панонији.

Друго посведочено насељавање Келта догодило се после њиховог продора на Балкан. Тада су први пут успоставили своју власт у Панонији. Од Келта који су се вратили из Делфа „једна група се населила на ушћу Дунава и Саве и волела да се зове Скордисцима“ (manus quaedam in confluente Danuvii et Savi consedit Scordiscosque se appellari voluit). Према археолошким налазиштима келтизација целе Паноније је почела тек у 3. веку после продора на Балкан. Скордисци су у следем веку проширили своју власт у најмању руку на целу јужну половину Паноније, јер 179. пре н. е. македонски краљ Филип V их узима их има у виду као савезнике: јер преко Скордиска води пут до Јадранског мора (per Scordiscos iter esse ad mare Adriaticum). Већ 156. пре н. е. Скордисци се вероватно у савезу са Далматима боре против Римљана. Први напад Римљана на Панонце се може довести у везу са овим борбама. Овај напад се на основу Апијанових података датира у 156. годину пре. н. Из Апијанове приче произлази да је тада и Сисција била опседана.

Ове прве борбе са Панонцима је описивао и Полибије. Средином 2. века чини се да су и Скордисци играли неку улогу на далматинској обали. Истовремене римске операције против Панонаца односно Сисције указује на панонско-скордички савез или скордичку власт над Панонцима. Другу могућност чини вероватнијом чињеница да је пут до Јадранског мора (iter ad mare Adriaticum) водио преко земље Скордиска (per Scordiscos). У наредних пет деценија хегемонија Скордиска се осетила у северном Балкану. Од 141. њихови напади су се усмерили на југ, где су од оснивања провинције Македоније били стални противници Римљана. Владавином над Илирима и Трачанима почела је илиризација и тракизација Скордиска.

Хегемонија Скордиска у северном Балкану је трајала до 88. године пре н. е., када их је поразио Сципион Азијаген. Скордисци су се повукли на ушће Саве. Када је 76. године. пре. н. е. Гнеј Скрибоније Курион с југа стигао до Дунава, Скордисци се више не спомињу. Тада су се и Панонци могли ослободити владавине Скордиска. Панонци се помињу 64. године. пре н. е., када је Митридат планирао поход на Италију преко Балкана.

Римска провинција Панонија[уреди]

Римљани нису Панонију освојили и пацифицирали једним махом, већ је тај посао трајао преко пола века. Године 35-34 пре нове ере повео је Октавијан, каснији цар Август, римску војску на Панонију и то из приморског Сења, преко данашњег Сиска (Сисција). Али тај ратни поход није притиснуо у довољној мери отпорну снагу Панонаца па су Римљани морали (12-9. п. н. е.) да обнове рат под вођством Тиберија, пасторком цара Августа. Рат је био успешно завршен. После другог устанка (6-9. после Христа) Панонија је била организована као римска провинција и добила је тиме одређене границе. Дунав је са граница на истоку и северу, на југу пак погранична црта није била идентична са Савом, јер је Панонији припадала и десна страна равне Посавине. Западна граница пак није била стална, јер су биле вароши Птуј (Поетовио) и Цеље (Целеиа) некад унутра некад изван обима Паноније. Дакле, Панонија се на северу граничила са Нориком и горњом Италијом, а јужно, према Сави са Далмацијом и Горњом Мезијом. Панонија се простирала по територијама следећих земаља: Аустрија, Хрватска, Мађарска, Србија, Словенија, Словачка, Босна и Херцеговина

У периоду између 102. и 107. године, Трајан је поделио Панонију на Горњу Панонију и Доњу Панонију. Према Птолемеју, граница се протезала између данашњег мађарског града Ђера до Градишке. Касније, граница је померена на исток.

Литература[уреди]

  • Wittke, A.-M. (2000). „Pannonia“. Der Neue Pauly. 9. Stuttgart/Weimar. pp. 250-256. 
  • Županić, Nikola (1933). „Značenje nekih starih geografskih i etničkih imena na balkanskom poluostrvu“. Etnolog 5-6: 98-112. 
  • Kerényi, Karl (1933). „Pannonia“. Glotta 22: 31-42. 
  • Mócsy, András (1962). „Pannonia“. Real-Encyclopädie der classischen Altertumswissenschaft. Supplement 9. Stuttgart. pp. 516–776. 
  • Šašel Kos, Marjeta (2003). „Emona was in Italy, not in Pannonia“. Autonomous Towns in Noricum and Pannonia. Pannonia I. (Situla 41). Ljubljana. pp. 11-19. 

Референце[уреди]

  1. Wittke (2000), стр. 250.
  2. Šašel Kos (2003), стр. 12.
  3. Kerényi (1933), стр. 36-37.
  4. 4,0 4,1 Mócsy (1962), стр. 520.
  5. Kerényi (1933), стр. 31.
  6. Kerényi (1933), стр. 32.
  7. Županić (1933), стр. 105-106.

Спољашње везе[уреди]