Панонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Панонија
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
REmpire-Pannonia.png
Положај Паноније на карти Римског царства
Географија
Континент Европа
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Римско царство
Главни град Сирмијум, Карнунтум, Саварија, Аквинкум, Поетовио, Виндобона
Друштво
Званични језици латински
Религија Паганизам
Владавина
Оснивање 9. година
Престанак 107. година
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Vexilloid of the Roman Empire.svg Илирик (Римско царство) Горња Панонија (Римско царство)
Доња Панонија (Римско царство)
Vexilloid of the Roman Empire.svg
Портал:Историја
Овај чланак је део серије о
историји Србије, Војводине, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Хрватске, Мађарске, Словеније, Аустрије:
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Панонија (вишезначна одредница).

Панонија је била земља и римска провинција. На северу и истоку се граничила са Дунавом (Истром), а на југу са облашћу јужно од Саве. У енциклопедији Der Neue Pauly пише да јој је западна граница ишла западно од линије Виндобона (Беч)-Петовион (Птуј)-Емона (Љубљана),[1] али камен међаш пронађен 2001. око 13 км југоисточно од Љубљане показује да се Емона није налазила у склопу провинције Паноније већ Италије.[2]

Панонија је била једна од највећих римских провинција, необично значајна због свог пограничног положаја, што је подразумевала велики војни значај, како у борби против варвара који су нападали преко Дунава, тако и у немирним приликама током грађанских ратова у Римском царству.

Предримска Панонија[уреди]

Западни део низије средњег Подунавља називало се у старо доба Панонијом. По природи свог земљишта тај крај представљао је делимично ливаде, делимично пак мочваре и ритове, нарочиту уз Дунав и Саву. Још и данас, кад су обале ових река заштићене вештачки подигнутим насипима, стрепи становништво Војводине и Посавине свако пролеће и сваку јесен од опасности поплаве. Становници Паноније припадали су илирској етничкој скупини, касније пак, нарочито у 4. веку пре Христа, населила су се међу њима келтска племена, нарочито Боји и Скордисци. Антични писци приказују Панонце као врло ратоборан народ, жестоке крви и плаховите природе. Живели су под тешким приликама и рђаво су се хранили. Панонац није много ценио ни свој а још мање туђи живот, а Римљани су Панонце омаловажавали сматрајући их најгором врстом варвара.

Римска провинција Панонија[уреди]

Римљани нису Панонију освојили и пацифицирали једним махом, већ је тај посао трајао преко пола века. Године 35-34 пре нове ере повео је Октавијан, каснији цар Август, римску војску на Панонију и то из приморског Сења, преко данашњег Сиска (Сисција). Али тај ратни поход није притиснуо у довољној мери отпорну снагу Панонаца па су Римљани морали (12-9. п. н. е.) да обнове рат под вођством Тиберија, пасторком цара Августа. Рат је био успешно завршен. После другог устанка (6-9 после Христа) Панонија је била организована као римска провинција и добила је тиме одређене границе. Дунав је са граница на истоку и северу, на југу пак погранична црта није била идентична са Савом, јер је Панонији припадала и десна страна равне Посавине. Западна граница пак није била стална, јер су биле вароши Птуј (Поетовио) и Цеље (Целеиа) некад унутра некад изван обима Паноније. Дакле, Панонија се на северу граничила са Нориком и горњом Италијом, а јужно, према Сави са Далмацијом и Горњом Мезијом. Панонија се простирала по територијама следећих земаља: Аустрија, Хрватска, Мађарска, Србија, Словенија, Словачка, Босна и Херцеговина

У периоду између 102. и 107. године, Трајан је поделио Панонију на Горњу Панонију и Доњу Панонију. Према Птолемеју, граница се протезала између данашњег мађарског града Ђера до Градишке. Касније, граница је померена на исток.

Име Паноније[уреди]

Постоје два објашњења о пореклу имена Панонија, а на основу физичког карактера земљишта, које представља делимично пашњаке, а делимично мочваре и ритове. За први случај могло би се наћи тумачење имена у баскијском корену (наварски дијалекат) pen-tze „pro-dera, terreno para pastos", „praerie, terrain a paturages", ливада, пашњак, степа. Име Паноније излазило би у том случају из корена пен са значењем ледина или „пашњак“. И заиста је било средње Подунавље област пашњака, које су посећивали разни коњанички народи, дошавши са источне стране Карпата: Јаси, Хуни, Авари, Мађари, који још данас пасу чопоре коња по широкој пусти.

Ако узмемо у обзир другу карактеристику панонског тла, наиме сталне баруштине и периодичне поплаве, онда би се могло довести име ове велике земље у везу са староиндијским панкас (уп. старо-пруски: pannean), што на немачком значи Schlamm, Sumpf, а на српском бара, мочвара.

Друга етимологија је вероватнија.

Литература[уреди]

  • Wittke, A.-M. (2000). „Pannonia“. Der Neue Pauly. 9. Stuttgart/Weimar. pp. 250-256. 
  • Šašel Kos, Marjeta (2003). „Emona was in Italy, not in Pannonia“. Autonomous Towns in Noricum and Pannonia. Pannonia I. (Situla 41). Ljubljana. pp. 11-19. 

Референце[уреди]

  1. ^ Wittke (2000), стр. 250.
  2. ^ Šešel Kos (2003), стр. 12.

Спољашње везе[уреди]