Рајна Драгићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рајна Драгићевић

Rajna Dragicevic.jpg

Општи подаци
Датум рођења 1968.
Рад
Поље лингвистика
Школа Филолошки факултет Универзитета у Београду
Награде Павле Ивић
Стојан Новаковић

Проф. др Рајна Драгићевић српски је лексиколог и лексикограф, доктор филолошких наука и универзитетски професор[1]. Бави се још и творбом речи, као и методиком српског језика. Рођена је 1968. године, а 1991. за­вр­ши­ла Групу за српски је­зик и оп­шту лин­гви­сти­ку на Фи­ло­ло­шком факулте­ту у Београ­ду.

Биографија[уреди]

Магистрирала је 1993, а док­то­ри­ра­ла 1999. године. Тема магистарског рада гласи Лексичка антонимија на материјалу Српских народних пословица Вука Стефановића Караџића, а наслов доктората гласи Творбена и семантичка анализа придева са значењем људских особина у савременом српском језику.[2]

Од 1994. Рајна Драгићевић ради на Филолошком факултету Универзитета у Београду, и то на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима. У почетку је била запослена као асистент-приправник, затим као асистент, па доцент од 2000. до 2008. године. Од 2008. до 2013. године ради у звању ванредног професора, а од 2013. има звање редовног професора. Предаје Савремени српски језик, Лексикологију, Увод у лексикографију и Практичну лексикографију.[3]

Издања[уреди]

Рајна Драгићевић је објавила четири монографијеПридеви са значењем људских особина у савременом српском језику (2000), Лексикологија српског језика (2007; реиздата 2010), Вербалне асоцијације кроз српски језик и културу (2010) и Лексикологија и граматика у школи (2010).[2] Као један од аутора учествовала у изради четири речникаАсоцијативни речник српског језика (2005), Семантичко-деривациони речник, II све­ска (2007), Речник српскога језика Матице српске (2007) и Обратни асоцијативни речник српског језика (2011).[4] Објавила је преко сто радова у научним и стручним часописима из лексикологије и творбе речи. За Лексикологију српског језика добила је 2008. године награду Павле Ивић Славистичког друштва Србије за најбољу књигу из области србистике.[2] Исту награду добила је 2009. године са групом аутора и за Речник српскога језика Матице црпске.

Рајна Драгићевић је и рецензент школских уџбеника. Била је саветник приликом израде Граматике 1[5] и 8[6] у издању извавачке куће „Нови логос“. У питању су одобрени уџбеници намењени за употребу у првом разреду средње, односно осмом разреду основне школе у Републици Србији.

Рајна Драгићевић се бави и методиком наставе српског језика. Написала је уџбенике за српски језик за 4. и 5. разред основне школе, а учествовала је као један од аутора у изради две збирке задатака из српског језика за студенте Филолошког факултета. За Српски језик за 4. разред (2005) награђена је наградом Стојан Новаковић за најбољи уџбеник за ниже разреде основне школе.[3]

Учестовала је у више пројеката Министарства науке Републике Србије. Међу њима су Опис и стандардизација савременог српског језика под руководством проф. др Предрага Пипера и Теоријско-методолошки оквир за модернизацију описа српског језика под руководством проф. др Љубомира Поповића. Рајна Драгићевић је била члан Комисије за основну школу Националног просветног савета, а сада је члан сарадник Матице српске, Комисије за творбу речи Међународног славистичког комитета[3], Комисије за лексикографију и лексикологију Одбора за стандардизацију. Члан је уредништва већег броја лингвистичких часописа: Јужнословенски филолог (секретар Редакције), Наш језик, Анали Филолошког факултета, Књижевност и језик (секретар Редакције), Преводилац.

Говор студентима[уреди]

Крајем јуна 2013. године професорка Драгићевић је одржала говор студентима на апсолвентској вечери који, иако није био намењен за јавност[7], је снажно одјекнуо у електронским и штампаним медијима у Србији[8][9][10] и у региону.[11][12][13] Наиме, она је позвала студенте да се изборе за своје место у друштву и одупру тајкунима, старлетама и естрадним личностима. Обраћајући се студентима професорка је изјавила:

Викицитати „Ваша моћ је огромна и ваш задатак је од стратешког значаја. У томе је разлика између вас и разноразних менаџера, консултаната, координатора, администратора, оператера, богатих власника локала и осталих експерата за продавање магле. У њиховим рукама су пројекти, локали, авиони и камиони, а у вашим рукама је будућност ове земље. Никада немојте заборавити: ВИ СТЕ ПРОФЕСОРИ![9]
({{{2}}})

Говор је убрзо покренуо бурну расправу на интернету. Док је већина подржала идеје професорке Драгићевић, оценивши да се ради о повратку правих вредности, други су јој упутили критике, оптужујући је за елитизам и култур-снобизам. Међу онима који су Рајну Драгићевић подржали нашли су се председник Генералне скупштине Организације уједињених нација Вук Јеремић, редитељ Горан Марковић, професори Жарко Требјешанин и Србијанка Турајлић, српски политичар и бивши ватерполиста Александар Шапић. Подржале су је и многобројне колеге и студенти са Филолошког факултета.[14][15][16]

Говор је као неприличан оценило много људи, али је професорку подржао још већи број блогера; расправи су се прикључили посетиоци интернет портала, а текст су пренели и медији из држава региона. У онлајн анкети на сајту Блица 72,6% читалаца је догађај оценило као повратак правим вредностима, 20,9% као култур-расизам, док 6,3% њих није било сигурно.[17]

Референце[уреди]

  1. ^ Српски WHO IS WHO, Завод за уџбенике, Београд, 2013.
  2. ^ а б в „Рајна Драгићевић“. Београдска књига Приступљено 22. 2. 2014.. 
  3. ^ а б в „Рајна Драгићевић“. Karl-Franzens-Universität Graz Приступљено 22. 2. 2014.. 
  4. ^ „Verbalne asocijacije i asocijativni rečnici“. Друштво младих лингвиста Приступљено 22. 2. 2014.. 
  5. ^ „Српски језик — ГРАМАТИКА 1“. Нови Логос Приступљено 22. 2. 2014.. 
  6. ^ „Српски језик — ГРАМАТИКА 8“. Нови Логос Приступљено 22. 2. 2014.. 
  7. ^ „Професорка која је пробудила Србију“. Политика Online Приступљено 2. 4. 2014.. 
  8. ^ „Profesorka Rajna Dragićević održala govor koji će studenti pamtiti celog života“. Blic Online Приступљено 22. 2. 2014.. 
  9. ^ а б „Рајна Драгићевић – лекција из етике“. Политика Online Приступљено 2. 4. 2014.. 
  10. ^ „Коментар: Рајна или Екрем“. Новости Online Приступљено 2. 4. 2014.. 
  11. ^ „Profesorica iz Srbije studentima održala govor za pamćenje“. Jutarnji list Приступљено 22. 2. 2014.. 
  12. ^ „Ko je profesorica Rajna Dragićević: Strah i trepet za prepisivače, varanje ne prašta“. Oslobođenje Приступљено 22. 2. 2014.. 
  13. ^ „Profesorka Dragićević ustalasala Srbiju“. Radio Slobodna Evropa Приступљено 22. 2. 2014.. 
  14. ^ „Kolege i bivši mentori: I dok je studirala, videlo se da će biti odličan profesor?“. Blic Online Приступљено 22. 2. 2014.. 
  15. ^ „Ko je profesorka Rajna Dragićević: Strah i trepet za prepisivače, varanje ne prašta“. Blic Online Приступљено 22. 2. 2014.. 
  16. ^ „Studenti: Sramota bi nas bilo da odustanemo posle govora profesorke“. Blic Online Приступљено 22. 2. 2014.. 
  17. ^ „Govor profesorke Rajne Dragićević: Povratak pravih vrednosti ili kultur-snobizam?“. Blic Online Приступљено 22. 2. 2014..