Речце

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Књижевност. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Речце (партикуле) чине посебну врсту речи, у коју се убрајају речи различитих функција, чија је основна карактеристика да су непроменљиве. Блиске су прилозима и везницима; за разлику од њих, многе речце изражавају лични став говорника према ономе што се износи реченицом.

Речце могу да се деле на:

• потврдне и одричне: потврдна речца да и одрична не;
• упитне: ли, да ли, зар;
• императивне: нека;
• узвичне: ала;
• закључне: дакле;
• искључне: само, једино;
• поредбене: као;
• показне: ево, ето, ено;
• речце за истицање личног става — модалне речце: сигурно, наравно, зацело, дакако, вероватно, ваљда, можда, нипошто, уистино, заиста, збиља;
• речце за посебно истицање: управо, баш, бар;
• речце за истицање (супротности): међутим, пак.

У речце се још убрајају и: иначе, такође, уосталом итд. Врло блиске прилозима су речце: још, тек, већ, чак. Речцом се најчешће сматра и енклитика се (у склопу повратних глагола глагола: борити се, љутити се, дешавати се итд).