Риноендоскопија
| Риноендоскопија | |
|---|---|
 Флексибилни риноендоскопија | |
| MeSH | D004724 |
| OPS-301 code | 1-40...1-49, 1-61...1-69 |
| MedlinePlus | 003338 |
Риноендоскопија или ендоскопија носа је минимално инвазивна дијагностичка и терапијска метода у оториноларингологији.[1][2]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Ендоскопија (гледање изнутра) користи се у медицини за преглед унутрашњости тела, односно за испитивање унутрашњости шупљих органа или шупљине тела уназад више од једног века.[3] Како се за разлику од многих других медицинских техника преглед и снимања ендоскопом обавља убацивањем инструмента директно у орган, ова метода је нашла примену и у оториноларингологији.[4]
Наиме како се предњом риноскопијом уз помоћ носног спекулума или носних клешта, често не могу видети задње партије носне шупљине као и ушћа синуса, неке промене или обољења могу бити непрепознате.[5] Овај проблем великим делом решила је ендоскопија носа, која се у пракси заснива два типа ендоскопије: ригидној и флексибилној, дијагностичкој и терапијској.[3]
Ригидна ендоскопија[уреди | уреди извор]
Ригидна ендоскопија заснива се на примени компектне ендоскопске цеви, од којих се најчешче користи ендоскопи од 0°. Стандардна дебљина ових енодскопа за одрасле је 4 мм, а за децу се користе тањи ендоскопи промера од 2,7 мм.
Флексибилна ендоскопија[уреди | уреди извор]
Флексибилна риноскопија, која се заснива на примени савитљиве ендоскопске цени је брза, амбулантна процедура која се користи за преглед целе носне шупљине.[6] Прегле овим ендоскопом просечно траје мање од 2 минута и већина пацијената га добро подноси.[7]
Она омогућава много бољу дијагностику али и терапијску интервенцију, с обзиром да је врх фиберендоскопа савитљив, што омогућава бољи увид у све делове носног кавума, под различитим углом (0°, 30°, 45° и 70°).[8]
Преглед започиње локалном анестезијом, уметањем комадића вате натопљене 2% лидокаин адреналином у носне ходнике. Након пар минута вата се уклања и ендоскоп се лагано уводи у носни кавум. Преглед почиње тако што се прво врши процена проходности носног ходника, односно да ли је могуће увести ендоскоп у дубље партије носа. Увођење ендоскопа мора бити без отпора, јер се у противном јавља бол и крварење као последица оштећења слузнокоже носа. Након што се обави преглед септума прегледa се спољна страна носа и траже ушћа параназалних синуса (у првом реду ушће максиларног синуса које је изнад доње носне шкољке, 1 цм иза предњег пола средње носне шкољке).
Ако се прегледом утврди сливање гнојног секрета из максиларног ушћа, то је сигуран знак бактеријског синуситиса и нису потребна додатна радиолошка снимања, већ се одмах може започети са терапијом. Потом се ендоскоп уводи између септума и средње носне шкољке, и на предњем зиду сфеноидног синуса покушава се пронаћи отвор синуса који се налази на око 16 мм изнад крова епифаринкса.
Следи преглед епифаринкса, у коме се на задњем зиду код деце уочавају аденоидне вегетације, и процењује њихова величина, односно однос према хоанама (АХ однос). Тај однос се може означити у процентима (60% - значи да су хоане толико затворене аденоидима), трећинама (1/3, 2/3 или 3/3) или четвртинама зависно од њиховог односа према отвору Еустахијеве тубе.
На крају следи преглед ушћа Еустахијевих туба, процена њихов изглед и присуство секрета.
Терапијски поступци у риноендоскопији[уреди | уреди извор]
Риноендоскопи, посебно они флексибилни, поред дијагностике омогућава и неке терапијске поступке:[9]
- Одстрањење страног тела из носа.[10]
- Одстрањење ринолита (носних камена или конкремената).[11]
- Биопсија слуокоже носа.
- Електрокаутеризацију крвних судова.
- Лечење синуса.[12]
- Лечење бола (блокада ганглија).[13]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Fiber-optic endoscope | medical instrument”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Kameswaran, M. (1991). „Fibre-optic endoscopy in atrophic rhinitis”. The Journal of Laryngology and Otology. 105 (12): 1014—1017. ISSN 0022-2151. PMID 1787352. doi:10.1017/s0022215100118092.
- ^ а б Varghese, G.; Murthy, P. (1999). „Medical education: Nasal endoscope and you”. Indian Journal of Otolaryngology and Head and Neck Surgery: Official Publication of the Association of Otolaryngologists of India. 51 (1): 84—89. ISSN 2231-3796. PMC 3451492
. PMID 23119497. doi:10.1007/BF02996858.
- ^ „Fiberscope Endoscopy - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Архивирано из оригинала 10. 02. 2021. г. Приступљено 2021-02-05.
- ^ „PRIME PubMed | Fibre-optic endoscopy in atrophic rhinitis”. www.unboundmedicine.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05.
- ^ Pai, Renuka; Vas, Lakshmi (2015). „Transnasal Approach to Sphenopalatine Ganglion Blockade: An Alternate Technique”. Indian Journal of Palliative Care. 21 (3): 360—361. ISSN 0973-1075. PMC 4617048 . PMID 26600709. doi:10.4103/0973-1075.164885.
- ^ Fu, L.; Gu, M. (2007). „Fibre-optic nonlinear optical microscopy and endoscopy”. Journal of Microscopy. 226 (Pt 3): 195—206. ISSN 0022-2720. PMID 17535259. doi:10.1111/j.1365-2818.2007.01777.x.
- ^ Kameswaran M. Fibre-optic endoscopy in atrophic rhinitis. J Laryngol Otol 1991; 105:1014.
- ^ Barton, R. P. (1992). „Atrophic rhinitis”. The Journal of Laryngology and Otology. 106 (5): 480—481. ISSN 0022-2151. PMID 1613388. doi:10.1017/s0022215100119917.
- ^ Udovički, J. (1993) Retke bolesti u otorinolaringologiji. Novi Sad: Visio Mundi Academic Press
- ^ Buljčik, M. M., Savović, S. N., Krnojelac, D., Čović, S., Nikolić, O., & Lemajić, S. N. [2004]. Rinolitijaza. Medicinski pregled, 57(9-10), 493-497.
- ^ Young, A. (1967) Closure of the nostrils in atrophic rhinitis. Journal of Laryngology and Otology, 81: 515–524.CrossRefGoogle ScholarPubMed
- ^ Varghese BT, Koshy RC. Endoscopic transnasal neurolytic sphenopalatine ganglion block for head and neck cancer pain. J Laryngol Otol. 2001;115:385–7.
