Сава Савановић

Из Википедије, слободне енциклопедије

Сава Савановић је лик из приче Милована Глишића (1847–1908) „После деведесет година” у коме је он представљен као вампир по легенди која се прича у овом крају.

Садржај

Легенда [уреди]

По тој легенди, верује се да је сељак Сава Савановић из тог краја, послије своје смрти живио у старој воденици у селу Зарожје, у општини Бајина Башта.[1] Легенда говори да је као „вампир“ убијао и пио крв људи који би дошли да мељу жито. Иако се он помиње као први српски вампир, често се као први српски помиње и Петар Благојевић из Великог Градишта, који је умро 1724. године, који је у своје вријеме доспио и у центар европске пажње.

Млин [уреди]

Посљедњих неколико деценија, млин Саве Савановића је у власништву породице Јагодићи и често се назива „Јагодића воденица“.[1] Радила је до касних 1950их кад је затворена и угашена. Воденица привлачи посјетиоце, али становници села још нису успјели да од млина направе успјешно туристичко одредиште.

Утицај на културу [уреди]

Лик Саве Савановића се спомиње у причи Милована Глишића „После деведесет година“ и у српском хорор филму „Лептирица“ из 1973. године, који је инспирисан Глишићевом причом, као и у књизи „Страх и његов слуга“ Мирјане Новаковић.

Референце [уреди]

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]