Сава Савановић
Сава Савановић је лик из приче Милована Глишића (1847–1908) „После деведесет година” у коме је он представљен као вампир по легенди која се прича у овом крају.
Садржај |
Легенда [уреди]
По тој легенди, верује се да је сељак Сава Савановић из тог краја, послије своје смрти живио у старој воденици у селу Зарожје, у општини Бајина Башта.[1] Легенда говори да је као „вампир“ убијао и пио крв људи који би дошли да мељу жито. Иако се он помиње као први српски вампир, често се као први српски помиње и Петар Благојевић из Великог Градишта, који је умро 1724. године, који је у своје вријеме доспио и у центар европске пажње.
Млин [уреди]
Посљедњих неколико деценија, млин Саве Савановића је у власништву породице Јагодићи и често се назива „Јагодића воденица“.[1] Радила је до касних 1950их кад је затворена и угашена. Воденица привлачи посјетиоце, али становници села још нису успјели да од млина направе успјешно туристичко одредиште.
Утицај на културу [уреди]
Лик Саве Савановића се спомиње у причи Милована Глишића „После деведесет година“ и у српском хорор филму „Лептирица“ из 1973. године, који је инспирисан Глишићевом причом, као и у књизи „Страх и његов слуга“ Мирјане Новаковић.
Референце [уреди]
- ^ а б Политика: Сава Савановић још чека да постане српски бренд, Приступљено 24. 4. 2013.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Подаци о народним вјеровањима на незваничном сајту села Зарожје
- Милован Глишић „После деведесет година"
- Срушила се воденица вампира Саве („Политика“, 20. новембар 2012)
- Б92 у српској вампирској постојбини (Б92, 30. новембар 2012)
- Писмо Саве Савановића „с оног света“ планетарни хит („Вечерње новости“, 5. децембар 2012)
- Српски вампир застрашио свет („Ало“, 7. децембар 2012)