Савиња

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 46°05′N 15°10′E / 46.083, 15.167

Савиња
(Savínja )
Савиња под Цељским градом у Печовнику
Савиња под Цељским градом у Печовнику
Основне карактеристике
Дужина 96 км
Површина басена 1.844[1] км²
Водоток
Извор Комнишки Алпи (Савињски Алпи)
Висина извора 1.380 м
Ушће Сава
Географске карактеристике
Земље слива Застава Словеније Словенија

Савиња (сл. Savínja, нем. Sann је река у североисточном делу Словеније. Савиња је најдужа словеначка река (и извор и ушће су у Словенији). По дужини тока у Словенији налази се на 4. месту, а од свих река које протичу кроз Словенију Савиња је на 6. месту по укупној дужини.

Савиња је главна река Савињских алпи. Код насеља Зидани Мост улива се у Саву, као њена лева притока. Дугачка је 96 km [2].

Први извор Савиње се налази над водопадом Ринка, на надморској висини од 1.380 метара. У првом делу тока Савиња је понорница.

Други извор Савиње је извор Чрне и налази се на надморској висини од 767 метара.

Водопад Ринке је један од најлепших и најпознатијих водопада у Словенији, а такође и туристичка атракција Словеније.

Главне притоке Савиње су: Пака, Воглајна, Лучница, Љубница, Дрета, Ложница.

До Радмирја квалитет воде спада у 1. класу, потом је река прљавија и квалитет воде је 2. и 3. класа.

Сплавари из Љубна су сплаварили реком до 1950. године када је саграђен споменик сплаварима на левој обали реке у Цељу.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]