Северни морски пут

Из Википедије, слободне енциклопедије

Северни морски пут је најкраћи морски пут између европског дела Русије и Далеког истока. То је главни поморски пут Русије на Арктику. Полази од Мурманска преко Карских врата кроз Северни ледени океан, Баренцово, Карско, Лаптевско, Источносибирско, Чукотско, и Берингово море до залива Провиђења на Чукотском полуострву у Беринговом мору. Дуг је 5.600 km. Од Карских врата до Беринговог мореуза има 4536 km.

Отварањем Северног морског пута поларна обала Сибира је укључена у привреду Русије, Везано с тим развила су се дуж обале и многа насеља – луке (Нарјан-Мар, Нови Порт, Игарка и др.). На обали Тихог океана поред Владивостока, развиле су се луке Совјетска Гаван, Магадан и др.

Плови се у конвојима које предводе ледоломци. У новије време уз помоћ поларне авијације и бројних радарских и метеоролошких станица, за пловидбу се користи до 150 дана годишње. Северним морским путем први је прошао шведски геолог и поларни истраживач Адолф Ерик Норденшелд (1878-79).

  • 1932. ледоломац „Сибирјаков“(Баренцово море – Тихи океан);
  • 1933. „Чељускин (до Беринговог мореуза),
  • 1934. Ледоломац „Литке“ са истока на запад.

Редовна пловидба је почела 1935. године.

Спољашње везе[уреди]