Селин Сијама

С Википедије, слободне енциклопедије
Селин Сијама
Лични подаци
Датум рођења(1978-11-12)12. новембар 1978. (45 год.)
Место рођењаПонтоаз, Париз, Француска
НационалностФранцускиња
ОбразовањеЛа Феми
Занимањережисерка, сценаристкиња
Рад
Активни период2004 —
Потпис
Веза до IMDb-а

Селин Сијама (франц. Céline Sciamma, рођена 12. новембра 1978. године) је филмска режисерка и сценаристкиња. Посебно је позната по својим филмовима Мушкарача (2011), Мој живот као Тиквица (2016) и Портрет даме у ватри (2019), освојивши многе номинације и награде за своје филмове.

Уобичајена тема у Сијаминим филмовима је родна флуидност и сексуални идентитет међу девојкама и женама, а њени филмови истражују женски поглед.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Сијама је рођена 12. новембра 1978.[1] и одрасла је у Понтоазу, предграђу изван Париза.[2] Њен отац, Доминик Сијама, је софтверски дизајнер, а њен брат, Лорент Сијама стенд-ап извођач и графички дизајнер.

Пре него што је похађала Ла Феми, премијерну француску филмску школу, Сијама је магистрирала француску књижевност на Универзитету Парис Нантер. Као дете, била је страствени читалац и као тинејџерка се заинтересовала за филм. Сијама наводи своју баку као инспирацију за своју љубав према филму, рекавши да је имала велико интересовање за старе холивудске филмове. Такође је похађала Утопију, уметничко биоскопско позориште у Сержију 3 пута недељно као тинејџерка. Написала је свој први оригинални сценарио за Водене љиљане као део завршне евалуације на Ла Фемију. Сијама је изјавила да никада није планирала да режира, и да је размишљала само о писању сценарија или да ради као критичар, јер је сматрала да је режија превише „само мушка“ позиција. Хавијер Бовоа, који је био председавајући комисије за оцењивање, и могао се сматрати њеним ментором, убедио ју је да сними филм. Годину дана након завршетка школе, почела је да снима филм у свом родном граду.[3]

Стил и теме[уреди | уреди извор]

Сијама често сарађује са Para One, који је у прошлости снимио све њене филмове и режирао Сијамине сценарије. Често сарађује са кинематографкињом Кристел Фурније, која је, између осталих, радила на Сијаминој трилогији Девојаштво.

Позната је по томе што је глумила непрофесионалне глумце у својим филмовима, а често и Адел Хенел, која се појавила у филмовима Водени љиљани, Полина и Портрет даме у пламену.

Сијама је рекла да мода и стил чине важан део карактеризације, због чега је, иако без кредита, често костимограф за своје филмове.

Сијама је навела Дејвида Линча као велики утицај, заједно са виђењем Вирџиније Вулф као „највећег романописца“ и Шантал Акерман као „једне од најважнијих филмских стваралаца“.

Уобичајена тема у Сијаминим филмовима је флуидност рода и сексуалног идентитета међу девојкама и женама. Њени филмови се баве лезбејством и квиром и како се то представља на екрану. Она се фокусира на идеју тела и како је додир повезан са њим у биоскопу. Сијама је истакнута у својим тематским елементима за женски поглед, а многи научници су је навели као пионира у стварању новог начина виђења жена у медијима. Такође воли да концептуализује идеју „гледања“, користећи руске лутке за гнежђење као метафору „гледања унутар гледања“.

Сијама не верује у идеју о музи за своје комаде, и упркос њеном личном односу са Ханелом, каже да су односи на екрану колаборације и субверзије, а не фасцинације.

Сијама се фокусира на идентитет и репрезентацију у филму, као што је црначки идентитет у Девојаштво, и идентитет мајчинства у Мала мајка.

Филмографија и награде[уреди | уреди извор]

Година Наслов Режисерка Сценаристкиња Глумица Белешке
2004 Les Premières Communions Не Да Не Крактометражни филм
2006 Cache ta joie Не Да Не Краткометражни филм
2007 Водени љиљани Да Да Да
  • Награда Луј Делук - најбољи филм
  • Филмски фестивал у Кабуру
  • Међународни филмски фестивал у Атини - најбољи филм
  • Филмски фестивал у Торину - најбољи сценарио
2009 Паулин Да Не Не Краткометражни филм
2010 Кула од слоноваче Не Да Не
2011 Мушкарача Да Да Не
2014 Људи птице Не Да Не
Госпођица Не Не Да
Девојаштво Да Да Не
Млади тигар Не Да Не
2016 Бити седамнаестогодишњак Не Да Не
Мој живот као Тиквица Не Да Не
2018 Са ветром Не Да Не
2019 Портрет даме у ватри Да Да Не
2021 Мала мајка Да Да Не
Париз, 13. округ Не Да Не

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Céline Sciamma | Biographie, actualité et podcasts à écouter”. Radio France (на језику: француски). Приступљено 2022-07-26. 
  2. ^ „The stars of Girlhood: ‘Our poster is all over Paris, with four black faces on it…’”. the Guardian (на језику: енглески). 2015-04-26. Приступљено 2022-07-26. 
  3. ^ „Interview with Céline Sciamma | TAKE ONE |”. TAKE ONE (на језику: енглески). 2011-09-15. Приступљено 2022-07-26. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Селин_Сијама&oldid=27506474”