Сент Китс
Сент Китс (енгл. Saint Kitts) је острво у архипелагу Малих Антила у Карибима. Познато је и по свом старом имену Сент Кристофер (Saint Christopher).
Сент Китс заједно са острвом Невис чини федералну државу Сент Китс и Невис.
Садржај |
Географија[уреди]
Острво је удаљено 13 километара од острва Свети Еустахије. Острво Невис је 3 километара јужније. За време последњег леденог доба ниво мора је био нижи око 60 метара и тада су Сент Китс, Невис, Свети Еустахије и Саба сачињавали јединствено острво. На истоку је острвска држава Антигва и Барбуда.
Површина острва је 169 км² (максималне димензије 30 x 10 км).
На Сент Китсу постоје три вулканска планинска ланца. Највиша тачка је угашени вулкан висине 1.156 метара (Маунт Лиамуига).
Главни град острва и државе Сент Китс и Невис је град Бастер (Basseterre).
Становништво[уреди]
На острву живи око 39.000 људи, од којих су већина потомци афричких робова. Главни језик је енглески. Становници острва себе зову Китијанс (Kittians).
Историја[уреди]
Острво су око 1300. населили Кариби. Кристофер Колумбо је 1493. открио острво за Европљане. Енглези су овде подигли прву тврђаву 1623, док су то Французи учинили 1625.[1] Локални Кариби су планирали напад на Европљане 1626, али су откривени и претворени у робове.
Током 17. и 18. века Енглези и Французи су се смењивали као владари Сент Китса. Ту су саграђене тврђаве Бримстон Хил (Brimstone Hill, данас на листи светске баштине) и Форт Чарлс (Fort Charles). Острво је коначно припало Великој Британији по одредбама Париског уговора 1783.
Сент Китс, Невис и Ангвила су 1882. уједињени у јединствену колонију, која је 1967. стекла потпуну унутрашњу аутономију. Ангвила се одвојила 1971, док су Сент Китс и Невис стекли независност 1983.
Извори[уреди]
- ^ Гугл књиге: РУССИКА. „Илл. энцикл. Страны мира“, стр. 494 (2006), ISBN 5-94849-833-6, приступ 14.4.2013