Сент Китс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јужни крај острва Сент Китс

Сент Китс (енгл. Saint Kitts) је острво у архипелагу Малих Антила у Карибима. Познато је и по свом старом имену Свети Кристофер (Saint Christopher).

Сент Китс заједно са острвом Невис чини федералну државу Сент Китс и Невис.

Географија[уреди]

Острво је удаљено 13 километара од острва Свети Еустахије. Острво Невис је 3 километара јужније. За време последњег леденог доба ниво мора је био нижи око 60 метара и тада су Сент Китс, Невис, Свети Еустахије и Саба сачињавали јединствено острво. На истоку је острвска држава Антигва и Барбуда.

Површина острва је 169 км² (максималне димензије 30 x 10 км).

На Сент Китсу постоје три вулканска планинска ланца. Највиша тачка је угашени вулкан висине 1.156 метара (Маунт Лиамуига).

Главни град острва и државе Сент Китс и Невис је град Бастер (Basseterre).

Становништво[уреди]

На острву живи око 39.000 људи, од којих су већина потомци афричких робова. Главни језик је енглески. Становници острва себе зову Китијанс (Kittians).

Историја[уреди]

Историјска мапа острва

Острво су око 1300. населили Кариби. Кристофер Колумбо је 1493. открио острво за Европљане. Енглези су овде подигли прву тврђаву 1623, док су то Французи учинили 1625.[1] Локални Кариби су планирали напад на Европљане 1626, али су откривени и претворени у робове.

Током 17. и 18. века Енглези и Французи су се смењивали као владари Сент Китса. Ту су саграђене тврђаве Бримстон Хил (Brimstone Hill, данас на листи светске баштине) и Форт Чарлс (Fort Charles). Острво је коначно припало Великој Британији по одредбама Париског уговора 1783.

Сент Китс, Невис и Ангвила су 1882. уједињени у јединствену колонију, која је 1967. стекла потпуну унутрашњу аутономију. Ангвила се одвојила 1971, док су Сент Китс и Невис стекли независност 1983.

Извори[уреди]

  1. ^ Гугл књиге: РУССИКА. „Илл. энцикл. Страны мира“, стр. 494 (2006), ISBN 5-94849-833-6, приступ 14.4.2013

Спољашње везе[уреди]