Кристифор Колумбо
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Кристифор Колумбо | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 1451. |
| Место рођења: | Ђенова (Република Ђенова) |
| Датум смрти: | 20. мај 1506. |
| Место смрти: | Ваљадолид (Круна Кастиље) |
Кристифор Колумбо (итал. Cristoforo Colombo, шп. Cristóbal Colón; 1451 — 20. мај 1506) је био истраживач и трговац који је први прешао Атлантски океан и открио Америку 1492. године под заставом Кастиље (Шпанија). Он је веровао да је Земља лопта и тврдио је да се бродом може доћи до Далеког истока пловећи на запад. Његова погрешна потцењена процена Земљиног обима и, у складу с тиме, погрешно прорачунате залихе хране и пића понетих на пут, могле су да доведу до пропасти његове експедиције, али, на срећу, на путу му „се испречио“ у то време непознати континент Америка.
Ипак, Колумбо је умро мислећи да је открио пут за Индију, а не нови континент. Америку, као нови континент је први схватио Америго Веспучи, по коме је она касније и добила име.
Садржај |
Порекло [уреди]
Претпоставља се да је рођен у Ђенови 1451. од оца Доменика Колумба и мајке Сузане Фонтанаросе. Међутим, неки историчари тврде да је рођен у Арагонији, затим у Галицији па чак и на грчком острву Хиос. Истраживач Аугусто Маскаренас Барето је изнео могућност да је Колумбо рођен у Португалу у јеврејској породици.
Прво путовање [уреди]
На своје прво путовање Колумбо је кренуо 3. августа 1492. из луке Палос са три брода, Пинта, Ниња и Санта Марија и посадом од деведесет људи. На Канарска острва стиже 9. августа где остаје до 6. септембра. Земљу је по први пут угледао 12. октобра а новооткривену земљу назива Сан Салвадор.
Дана 23. октобра губи из вида Пинту и мисли да је њен капетан Пинзон дезертирао. Кубу налази 28. октобра и даје јој име Хуана у част ћерке шпанског краља. Касније открива Хаити коме даје име Хиспаниола („мајка Шпанија“). Санта Марија се насукала 25. децембра 1492. и није могла да настави пловидбу. Колумбо оставља 39 чланова посаде, обећава им да ће се вратити и отпловљава на Нињи. Више их никада није видео. Почетком јануара налази Пинту и заједно крећу за Европу. У луку Палос, одакле је и пошао, долази 15. марта.
Друго путовање [уреди]
По доласку у Шпанију Колумбо припрема много амбициознију експедицију која се састојала од флоте од 17 бродова, 1500 чланова посаде, 700 колониста, 12 мисионара те нешто домаћих животиња. Његов циљ је да оснује колонију на Хиспаноли и пронађе 39 чланова посаде Санта Марије које је морао да остави током прошлог путовања. На пут креће из Кадиза дана 25. септембра 1493. године.
Прво острво које налази, 21. дан пошто је напустио Канарска острва, назива Дезирада. У недељу 3. новембра 1493. налази острво које назива Марија Галанда, по имену свог адмиралског брода. Треће острво које је открио назива Доминика, а после њега открива Гваделуп. После тога креће у правцу севера ка Хиспаноли. Уз пут открива острва Монсерат, Свети Мартин и Свети Бартоломеј. Када је стигао у Хиспаниолу основао је колонију Изабела. Затим је кренуо на запад и априла 1494. открио Порторико, а затим и Јамајку. После тога је дошла сезона урагана када је изгубио шест бродова. Од њихових остатака је направио први брод који је направљен у Новом свету и крстио га именом Индија.
У Кадиз стиже 11. јуна 1496. на броду Санта Клара.
Треће путовање [уреди]
На треће путовање Колумбо је кренуо из луке Санлукар де Барамеда поред Кадиза 30. маја 1498. са флотом од шест бродова. На Канарским острвима, 20. јуна флота се дели, а Колумбо са три брода креће ка југу, а преостала три брода крећу ка Хиспаниоли да би однеле намирнице колонистима.
Дана 1. августа 1498. открива обалу и ушће велике реке, а касније ће се испоставити да је Колумбо открио јужноамерички континент и ушће Оринока. После тога креће да испитује обале данашње Венецуеле и открива острва Тринидад, Свети Винсент, Гренада и Маргарита.
У Хиспаниолу стиже 31. августа 1498. године. На острву влада потпуна анархија и избија побуна против Колумба. Пет бродова напуштају острво и одлазе за Шпанију. Међу онима који су се вратили многи се жале краљу и краљици окривљујући Колумба. Краљ и краљица одлучују да пошаљу Франсиска Бобадиљу да би заменио Колумба на месту вицекраља. Он стиже у Хиспаниолу 23. августа 1500. и почетком октобра затвара Колумба и његову браћу и шаље их у Шпанију да им се суди.
Током путовања Колумбо је написао писмо шпанским краљевима које им је предато по доласку у Шпанију крајем новембра 1500. године. Писмо је имало ефекта, Бобадиља је позван да се врати у Шпанију. Октобра 1501. Колумбу је дозвољено да организује ново путовање, али му је забрањено да се врати на Хиспаниолу, одузета му је титула вицекраља, али је задржао титулу адмирала.
Четврто путовање [уреди]
На своје четврто путовање за Нови свет кренуо је из Кадиза 9. маја 1502. са четири брода и 148 чланова посаде. У јуну пролази поред Мартиника. Када је стигао до обала данашњег Хондураса кренуо је ка југу у потрази за пролазом ка западу. Када је дошао до Панамског земљоуза мислио је да је дошао до Малајског земљоуза.
Како није нашао злато и како је почео да губи један по један брод решио је да крене за Јамајку када се његов брод насукао. Колумбо шаље неколико људи на једном чамцу да траже помоћ у Хиспаниоли. Помоћ од два брода стиже 25. јуна 1504.
За Шпанију креће 12. септембра где стиже 7. новембра, уморан и болестан.
Крај живота [уреди]
Пред крај живота тражио је, на основу раније закључених уговора, да му шпанска круна исплати 10 процента од профита оствареног у новооткривеним земљама што је одбијено. Колумбо је умро у Ваљадолиду 20. маја 1506. као веома богат човек. Првобитно је био сахрањен у Ваљадолиду, а затим је пребачен у Севиљу. Гувернер Хиспаниоле је 1542. пребацио његове остатке у Санто Доминго. Када су Французи 1795. заузали Санто Доминго његови остаци су пребачени у Хавану. Када је Куба 1898. постала независна његови остаци су поново пребачени у Севиљу.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
