Ангвила

Координате: 18° 15′ СГ Ш, 63° 4′ ЗГД


Застава	Грб

крилатица: Each Endeavouring, All Achieving

Химна
God Save the Queen

Главни град

Вали

Службени језик

енглески

Облик државе Британске прекоморске територије

- Монарх Елизабета II Виндзорска

- Гувернер Вилијам Алистер Харисон

Површина

- Укупно 91 km² ([[Списак држава по површини|]])

Становништво

- 2006. 13,600 (212)

- Густина 132/km²

Валута

Источнокарипски долар

Временска зона UTC -4

Интернет домен

.ai

Позивни број +1-264

Ангвила (раније Ангиља) (енгл. Anguilla, IPA: /æŋˈɡwɪlə/^[1]^[2]) је најсеверније острво у архипелагу Ливардска острва у Малим Антилима. То је британска прекоморска територија са краљицом Елизабетом II као шефом државе, коју представља гувернер. Локално изабрани главни министар острва служи као шеф владе. Комитет Уједињених нација за деколонизацију наводи Ангвилу као једну од 16 несамоуправних територија на свету од 1945. године.

Историја [уреди]

Ангвилу су прво населила племена америчких Индијанаца који су мигрирали из Јужне Америке. Најстарији индијански артефакти пронађени у Ангвили потичу из око 1300. године пре н. е, а најстарији остаци људских насеља датирају из 600. године п. н. е. Не зна се тачно кад су стигли први Европљани: неки извори тврде да је Колумбо спазио острво 1493. године, док други тврде да су ово острво пронашли Французи 1564. или 1565. године. Име Ангвила значи „јегуља“ на више романских језика: на шпанском то је anguila; на француском, anguille; на италијанском, anguilla и вероватно је дато због дугуљастог облика острва.

Ангвилу су први пут колонизовали енглески досељеници из Сент Китса, почетком 1650. године. Французи су привремено овладали острвом 1666. године, али је била враћена под енглеску власт споразумом из Бреде. Европљани су такође долазили и са Антигве и Барбадоса. Врло је вероватно да су први Европљани такође довели са собом и црне робове из Африке. Историчари тврде да су афрички робоби живели у овом региону у 17. веку. На пример, 1626. Африканци из Сенегала живели су на Сент Кристоферу (данас Сент Китс).

Острвом је било под директном управом прво Енглеске, а потом Уједињеног Краљевства, све до 19. века, када је Ангвила упркос противљењу становништва, била укључена у јединствену британску прекоморска колонију заједно са Сент Китсом и Невисом. Након две побуне 1967. и 1969. и кратког периода као самопрокламована независна република на челу са Роналдом Вебстером, британска управа је поново успостављена у јулу 1971. године. Ангвила је постала посебна британска прекоморска колонија 1980. године.

Географија [уреди]

Рељеф [уреди]

Острво је сачињено од корала и кречњака. Апсолутна висина терена је мала, а тло је прекривено песком и жбунастом вегетацијом. Велики значај имају корални гребени који окружују обале. Осим највећег острва - Ангиља, на пучини се налази група од седам мањих острва, углавном ненасељених:

Ангиљита
Пасје острво
Прикли Пир кејз
Голо острво
Острво фока
Сомбреро

Клима [уреди]

Клима на острву је сува тропска. Зимске температуре достижу 28° С, а летње и 30° с, у просеку. Годишња количина падавина достиже 900 mm, a у периоду између јуна и новембра могућа је појава урагана.

Привреда [уреди]

Карта Ангиле

Главне гране индустрије острва су риболов и туризам, уз банкарство које игра све већу улогу у економији. Одбрана је у надлежности Велике Британије. Већина становника су протестанти и афричког порекла.