Ангвила
Координате: 18° 15′ СГ Ш, 63° 4′ ЗГД
| крилатица: Each Endeavouring, All Achieving | |
| Химна God Save the Queen |
|
| Главни град | Вали |
| Службени језик | енглески |
| Влада | Британске прекоморске територије |
| - Монарх | Елизабета II Виндзорска |
| - Гувернер | Вилијам Алистер Харисон |
| Површина | |
| - Укупно | 91 km² (.) |
| Становништво | |
| - 2006. | 13,600 (212.) |
| - Густина | 132/km² |
| Валута | Источнокарипски долар |
| Временска зона | UTC -4 |
| Интернет домен | .ai |
| Позивни број | +1-264 |
Ангвила (раније Ангиља) (енгл. Anguilla, IPA: /æŋˈɡwɪlə/[1][2]) је најсеверније острво у архипелагу Ливардска острва у Малим Антилима. То је британска прекоморска територија са краљицом Елизабетом II као шефом државе, коју представља гувернер. Локално изабрани главни министар острва служи као шеф владе. Комитет Уједињених нација за деколонизацију наводи Ангвилу као једну од 16 несамоуправних територија на свету од 1945. године.
Садржај |
[уреди] Историја
Ангвилу су прво населила племена америчких Индијанаца који су мигрирали из Јужне Америке. Најстарији индијански артефакти пронађени у Ангвили потичу из око 1300. године пре н. е, а најстарији остаци људских насеља датирају из 600. године п. н. е. Не зна се тачно кад су стигли први Европљани: неки извори тврде да је Колумбо спазио острво 1493. године, док други тврде да су ово острво пронашли Французи 1564. или 1565. године. Име Ангвила значи „јегуља“ на више романских језика: на шпанском то је anguila; на француском, anguille; на италијанском, anguilla и вероватно је дато због дугуљастог облика острва.
Ангвилу су први пут колонизовали енглески досељеници из Сент Китса, почетком 1650. године. Французи су привремено овладали острвом 1666. године, али је била враћена под енглеску власт споразумом из Бреде. Европљани су такође долазили и са Антигве и Барбадоса. Врло је вероватно да су први Европљани такође довели са собом и црне робове из Африке. Историчари тврде да су афрички робоби живели у овом региону у 17. веку. На пример, 1626. Африканци из Сенегала живели су на Сент Кристоферу (данас Сент Китс).
Острвом је било под директном управом прво Енглеске, а потом Уједињеног Краљевства, све до 19. века, када је Ангвила упркос противљењу становништва, била укључена у јединствену британску прекоморска колонију заједно са Сент Китсом и Невисом. Након две побуне 1967. и 1969. и кратког периода као самопрокламована независна република на челу са Роналдом Вебстером, британска управа је поново успостављена у јулу 1971. године. Ангвила је постала посебна британска прекоморска колонија 1980. године.
[уреди] Географија
[уреди] Рељеф
Острво је сачињено од корала и кречњака. Апсолутна висина терена је мала, а тло је прекривено песком и жбунастом вегетацијом. Велики значај имају корални гребени који окружују обале. Осим највећег острва - Ангиља, на пучини се налази група од седам мањих острва, углавном ненасељених:
- Ангиљита
- Пасје острво
- Прикли Пир кејз
- Голо острво
- Острво фока
- Сомбреро
[уреди] Клима
Клима на острву је сува тропска. Зимске температуре достижу 28° С, а летње и 30° с, у просеку. Годишња количина падавина достиже 900 mm, a у периоду између јуна и новембра могућа је појава урагана.
[уреди] Привреда
Главне гране индустрије острва су риболов и туризам, уз банкарство које игра све већу улогу у економији. Одбрана је у надлежности Велике Британије. Већина становника су протестанти и афричког порекла.
[уреди] Види још
- Историја Ангвиле
- Географија Ангвиле
- Острва Ангвиле
- Демографија Ангвиле
- Политика Ангвиле
- Економија Ангвиле
- Комуникација Ангвиле
- Превоз Ангвиле
- Војска Ангвиле
[уреди] Извори
- ^ http://en.wikipedia.org/wiki/Anguilla
- ^ Твртко Прћић:Енглеско-српски речник географских имена, Змај, Нови Сад, 2004, стр. 32
[уреди] Спољашње везе
- Влада Ангвиле (Званични сајт)
- Конгресна Библиотека - Ангвила
- CIA - Светска књига чињеница -- Ангвила
- Детаљне мапе Ангвиле
Конститутивне државе:
Енглеска •
Шкотска • Северна Ирска •
Велс
Прекоморске територије: Ангвила • Бермуди • Британска Антарктичка Територија • Британска Девичанска острва • Британска територија Индијског океана • Гибралтар • Кајманска острва • Јужна Џорџија и Јужна Сендвичка Острва • Монсерат • Острва Питкерн • Света Јелена, Асенсион и Тристан да Куња • Фолкландска острва • Туркс и Кајкос острва
Крунски поседи: Гернзи • Острво Ман • Џерси
Суверене војне базе: Акротири • Декелија
|
||||||||
