Социјалдемократска партија Швајцарске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Социјалдемократска партија Швајцарске
Sozialdemokratische Partei der Schweiz
Parti socialiste suisse
Partito Socialista Svizzero
Председник Кристијан Левра
Основана 21. октобра 1888.
Седиште Берн
Држава Застава Швајцарске Швајцарска
Број чланова (2010) 35.000[1]
Идеологија социјалдемократија,[2]
проевропејство
Политичка позиција леви центар
Државни савет
46 / 200
Савет кантона
11 / 46
Међународно чланство Социјалистичка интернационала
Европска странка Партија европског социјализма (придружени члан)
Боје црвена
интернет страница

Социјалдемократска партија Швајцарске (нем. Sozialdemokratische Partei der Schweiz; итал. Partito Socialista Svizzero; фр. Parti socialiste suisse) је политичка партија у Швајцарској. Основана је 1888. године. СДП Швајцарске највећа је политичка партија у земљи која подупире чланство Швајцарске у Европској унији, што није популаран тренд у осталим политичким партијама.

Између 1927. и 1940. била је чланица Радничко-социјалистичке интернационале.[3]

СДП Швајцарске је пуноправна чланица Социјалистичке интерационале[4] и придружена чланица Партије европског социјализма.[5]

СДП Швајцарске је класична социјалдемократска странка. Програм партије темељи се на заговарању социјалног прогресивизма, пацифизма, промовисању бриге за околиш и остало. На подручју привреде, СДП је против радикалног економског либерализма и смањењу порезних обвеза за богатије грађане, против повишења доби за одлазак у пензију и слично.

На последњим парламентарним изборима у октобру 2007. године, партија је освојила 19.5 % гласова и добила 46 од 200 заступничких места у Државном савету Швајцарске.

Председници партије[уреди]

  • 1888–1889: Александер Рајхел
  • 1890–1891: Алберт Штек
  • 1892–1894: Еуген Вулшлегер
  • 1894–1896: Вилхелм Фирхолц
  • 1897: Карл Зграген
  • 1898: Паул Брант
  • 1898–1901: Ото Ланг
  • 1901–1902: Јозеф Албизер
  • 1902–1908: Готфрид Рајман
  • 1909–1910: Едуард Кеслер
  • 1911: Ханс Нехер
  • 1912–1916: Фриц Штудер
  • 1916–1917: Емил Клети
  • 1918: Јакоб Гшвенд
  • 1919: Густав Милер
  • 1919–1936: Ернст Рајнхард
  • 1937–1952: Ханс Опрехт
  • 1953–1962: Валтер Бринголф
  • 1962–1970: Фритз Гритер
  • 1970–1974: Артур Шмид
  • 1974–1990: Хелмут Хубахер
  • 1990–1997: Петер Боденман
  • 1997–2000: Урсула Кох
  • 2000–2004: Кристијане Брунер
  • 2004–2008: Ханс-Јирг Фер
  • 2008 -: Кристијан Левра


Референце[уреди]

Литература[уреди]