Стакласто тело

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уздужни пресек кроз очну јабучицу; стакласто тело је обележено бројем 14

Стакласто тело (Corpus vitreum) је бистра, провидна, желатинаста супстанца, која испуњава средиште ока, тако да својом површином додирује мрежњачу.[1][2] Према неким ауторима, стакласто тело је простор који испуњава Corpus vitreum.[3][4]

Карактеристике[уреди]

Стакласто тело је лоптастог облика и заузима две трећине запремине очне јабучице. Са предње стране има удубљење у коме се налази сочиво. Изграђују га влакна (stroma vitreum) и течност (humor vitreum). Нема крвних судова, већ хранљиве супстанце доспевају из увеалног ткива путем дифузије и осмозе.[1]

Улога[уреди]

Стакласто тело има више улога, али су најважнија оптичка својства и одржавање крутости и облика очне јабучице.[1] Има индекс преламања светлости 1.336.[3] Овај део ока има значај у медицини приликом давања интравитреалне инјекције која се убризгава директно у стакласто тело, а услед лечења на пример дијабетичке ретинопатије. Оваквим давањем лека постиже се највећа могућа концентрација на пожељном месту, па тиме и максимално дејство лека. Инјекција је практично безболна због саме природе захвата, али вид пацијента може да буде замућен док се лек не слегне на дно очне јабучице.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в „Пеган: „Анатомија ока““. 
  2. ^ В. Ф. Ганонг (1991). Преглед медицинске физиологије. Београд: Савремена администрација. 
  3. ^ а б „The Vitreous Humor“. 
  4. ^ Susan Standring, ed. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 ed.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  5. ^ „Интравитреалне инјекције“. 

Литература[уреди]

  • В. Ф. Ганонг (1991). Преглед медицинске физиологије. Београд: Савремена администрација.