Старост Земље

Из Википедије, слободне енциклопедије

Старост Земље је процењена на 4,55 милијарде (4.55 × 109) година.[1][2][3] Ова старост је заснована на доказима из радиометријског датирања старости метеоритског материјала и у складу је са старошћу најстаријих познатих узорака са земље и месеца. Након научне револуције и развоја радиометријског датирања старости, мерења олова у минералима богатих уранијумом су показала да су неки узорци били старији од милијарду година.[4]

Ова процена представља компромис између најстаријих земаљских минерала - малих кристала циркона на подручју Џек хилз-а (Jack hills) Западне Аустралије - и астрономских и планетолошких процена старости Сунчевог система. Докази на основу радиометриског одређивања старорсти циркона даље потврђују да је Земља стара најмање 4,404 милијарде година.[5][6][7]

Упоређујући масу и луминозитет Сунца с бројним другим звездама, може се закључити да је Сунчев систем много старији од тих стена. Ца-Ал-богате инклузије - најстарији познати тврди састојци унутар метеорита који су се формирали заједно са Сунчевим системом - су стари 4,567 милијарде година,[8][9] давши тако најстарију границу за старост Сунчевог система, а заједно с њим и границу старости Земље.

Претпоставља се да је сажимање Земље започело убрзо након стварања Ца-Ал-богатих инклузија и метеорита. С обзиром на то да се не зна тачно колико дуго је трајало сажимање Земље, а различити теоретски модели варирају од неколико милиона до неколико стотина милиона година, савршено тачну старост Земље је тешко одредити.

Референце[уреди]

  1. ^ „Age of the Earth“. U.S. Geological Survey. 1997. Archived from the original on 23. 12. 2005. Приступљено 10. 1. 2006.. 
  2. ^ Dalrymple, G. Brent (2001). „The age of the Earth in the twentieth century: a problem (mostly) solved“. Special Publications, Geological Society of London 190 (1): 205–221. Bibcode 2001GSLSP.190..205D. DOI:10.1144/GSL.SP.2001.190.01.14. 
  3. ^ Manhesa, Gérard; Allègre, Claude J.; Dupréa, Bernard; and Hamelin, Bruno (1980). „Lead isotope study of basic-ultrabasic layered complexes: Speculations about the age of the earth and primitive mantle characteristics“. Earth and Planetary Science Letters 47 (3): 370–382. Bibcode 1980E&PSL..47..370M. DOI:10.1016/0012-821X(80)90024-2. 
  4. ^ Boltwood, B. B. (1907). „On the ultimate disintegration products of the radio-active elements. Part II. The disintegration products of uranium“. American Journal of Science 23 (134): 77–88. DOI:10.2475/ajs.s4-23.134.78. 
    For the abstract, see: Chemical Abstracts Service, American Chemical Society (1907). Chemical Abstracts. New York, London: American Chemical Society. стр. 817 Приступљено 19. 12. 2008.. 
  5. ^ Wilde, S. A.; Valley, J. W.; Peck, W. H.; Graham C. M. (11. 1. 2001.). „Evidence from detrital zircons for the existence of continental crust and oceans on the Earth 4.4 Gyr ago“. Nature 409 (6817): 175–178. DOI:10.1038/35051550. PMID 11196637. 
  6. ^ Valley, John W.; Peck, William H.; Kin, Elizabeth M. (1999). „Zircons Are Forever“. The Outcrop, Geology Alumni Newsletter. University of Wisconsin-Madison. pp. 34–35 Приступљено 22. 12. 2008.. 
  7. ^ Wyche, S.; Nelson, D. R.; Riganti, A. (2004). „4350–3130 Ma detrital zircons in the Southern Cross Granite–Greenstone Terrane, Western Australia: implications for the early evolution of the Yilgarn Craton“. Australian Journal of Earth Sciences 51 (1): 31–45. DOI:10.1046/j.1400-0952.2003.01042.x. 
  8. ^ Amelin, Y; Krot, An; Hutcheon, Id; Ulyanov, Aa (Sep 2002). „Lead isotopic ages of chondrules and calcium-aluminum-rich inclusions“. Science 297 (5587): 1678–83. Bibcode 2002Sci...297.1678A. DOI:10.1126/science.1073950. ISSN 0036-8075. PMID 12215641. 
  9. ^ Baker, J.; Bizzarro, M.; Wittig, N.; Connelly, J.; Haack, H. (25. 8. 2005.). „Early planetesimal melting from an age of 4.5662 Gyr for differentiated meteorites“. Nature 436 (7054): 1127–1131. Bibcode 2005Natur.436.1127B. DOI:10.1038/nature03882. PMID 16121173. 

Литература[уреди]

  • Chemical Abstracts Service, American Chemical Society (1907). Chemical Abstracts. New York, London: American Chemical Society. стр. 817 Приступљено 19. 12. 2008..