Сташа Радуловић
| Сташа Радуловић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Сташа Радуловић |
| Место рођења | Титоград, СФР Југославија |
| Занимање | глумица |
| Рад | |
| Битна улога | Будва на пјену од мора — Наташа Игра судбине — Гала Ждрал |
| Веза до IMDb-а | |
Сташа Радуловић је позоришна и телевизијска глумица.
Након одрастања и школовања у родној Подгорици,[1] Сташа Радуловић је студије глуме завршила у Лондону.[2] По њиховом окончању преселила се у Београд, где је своје прве улоге остварила на даскама Позоришта Славија.[3] Први телевизијски пројекат у ком је учествовала била је серија Будва на пјену од мора.[4] Појавила се и у неколико епизода серијала Први сервис,[5] као и у хумористичкој серији Државни посао.[6] У подели треће сезоне теленовеле Игра судбине добила је улогу Гале Ждрал.[7][8]
Улоге[уреди | уреди извор]
Позоришне представе[уреди | уреди извор]
| Наслов | Улога | Редитељ | Позориште | Премијера |
|---|---|---|---|---|
| Ко се боји Вирџиније Вулф? | Хани (премијерно играла Мина Лазаревић)[9] | Дејан Волф | Позориште Славија | 2. јул 2006.[10][11] |
| Кирија | Старија ћерка | Радослав Златан Дорић | 31. октобар 2009.[12][13] | |
| Цимери | Елена | Раде Вукотић | 21. март 2010.[14][15] | |
| Ради ми свашта | Владимир Лазић | 23. октобар 2010.[16][17] | ||
| Правац Европа | Велимир Митровић | 19. новембар 2013.[18][19] | ||
| Љубавници | Раде Вукотић | 7. март 2014.[20][21] | ||
| Господин посланик | Театар Вук | 28. јануар 2016.[22][23] | ||
| Жена без срца | Жена без срца | Славенко Салетовић | Позориште Славија | 16. фебруар 2017.[24][25] |
Филмографија[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 2010-е ▲ | |||
| 2012—2014. | Будва на пјену од мора (серија) | Наташа | |
| 2015. | Андрија и Анђелка (серија) | Кристина | |
| 2015. | Комшије (серија) | Ингрид | |
| 2016—2021. | Први сервис (серија) | Софија | |
| 2020-е ▲ | |||
| 2021. | Државни посао (серија) | Јулкица Куцурски[26] | |
| 2022—у току | Игра судбине (серија) | Гала Ждрал | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Popović, A. (7. 4. 2019). „Buntovnica s razlogom”. portalanalitika.me. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Jovanović, F. (13. 12. 2012). „Spavati mirno je veliko bogatstvo”. Дневне новине. issuu.com. стр. 24. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ J, K. (10. 12. 2014). „Radulović: Ovdje me bodre što god da uradim”. portalanalitika.me. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Mašojević, Danilo (9. 12. 2012). „Staša Radulović: Zašto kvariti vezu brakom”. espreso.co.rs. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Romčević, Dragan (7. 3. 2017). „Prvi servis - „Dokumentarac“ o najboljem majstoru na Balkanu”. polovniautomobili.com. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Јунгић Милошевић, Марина (16. 3. 2022). „Како је моја Гала постала Црногорка: Сташа Радуловић о улози у "Игри судбине", Лондону (Прва/20.00)”. Вечерње новости. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „Svih 20 novih likova u "Igri sudbine" videćemo večeras: Tu su i brat Ammara Mešića i lepa Crnogorka”. Telegraf.rs. 4. 2. 2022. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „Život glumaca pre "Igre sudbine": Većina kolega nije imala veće projekte koji su bili ovako medijski propraćeni kao naša serija”. Прва српска телевизија. 25. 5. 2022. Приступљено 20. 2. 2023.
- ^ Годишњак 28 2007, стр. 88.
- ^ „Ko se boji Virdžinije Vulf”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 19. 4. 2016. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „Branka Šelić, Milan Lane Gutović, Staša Radulović i Miljan Prljeta u odličnoj drami "Ko se boji Virdžinije Vulf"!”. KuponDiler.rs. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „Kirija”. Позориште Славија. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Годишњак 32 2011, стр. 79—80.
- ^ „Cimeri - Slavija”. Tiketklub.com. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Годишњак 32 2011, стр. 81.
- ^ „Premijera mjuzikla Radi mi svašta”. espreso.co.rs. 22. 10. 2010. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Годишњак 33 2012, стр. 82.
- ^ „Pravac Evropa”. Позориште Славија. Архивирано из оригинала 29. 11. 2013. г. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 76.
- ^ „Ljubavnici”. Позориште Славија. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 77.
- ^ „Господин посланик”. Театар Вук. Приступљено 1. 6. 2022.
- ^ „Nova premijera: "Gospodin Poslanik" 28. januara na sceni UK Vuk”. nadlanu.com. 26. 1. 2016. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ „Žena bez srca”. Позориште Славија. Приступљено 2. 6. 2022.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 73—74.
- ^ „Ep.1627: Moja Bačvanka”. Državni posao. 22. 6. 2021. Приступљено 2. 6. 2022.
Литература[уреди | уреди извор]
- Levakov, Biljana; Kerenac, Vesna; Vračar, Milan [ur.] (2007). Godišnjak pozorišta Srbije i Crne Gore 2005/2006. (PDF). 28. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 194845703
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2011). Godišnjak pozorišta Srbije 2009/2010. (PDF). 32. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2012). Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011. (PDF). 33. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2015). Годишњак позоришта Србије 2013/2014. (PDF). 36. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2018). Годишњак позоришта Србије 2016/2017. (PDF). 39. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Сташа Радуловић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Сташа Радуловић на сајту Стеријиног позорја
- Сташа Радуловић Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2022) на сајту Tickets.rs
- Сташа Радуловић на сајту Pozorista.com
- Сташа Радуловић на сајту TvProfil
- Сташа Радуловић на сајту Mubi (језик: енглески)
