Подгорица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Подгорица (вишезначна одредница).
Подгорица

Подгорица
Подгорица

Грб
Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Подгорица
Становништво
Становништво (2003) 156.169
Положај
Координате 42°26′17″N 19°15′29″E / 42.438, 19.258166
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 61 m
Подгорица на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Подгорица
Подгорица на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 81000, 81101, 81102
81103, 81104, 81105
81106, 81107, 81108
81109, 81110, 81111
81112, 81113, 81114
81115
Позивни број 020
Регистарска ознака PG


Координате: 42° 26′ 17" СГШ, 19° 15′ 29" ИГД

Подгорица је главни и највећи град Црне Горе, док Цетиње има статус пријестонице. Према попису из 2011. имала је 156.169 становника. Шире подручје Подгорице обухвата 10,4% територије Црне Горе и око 30% њеног становништва.

Подгорица је главна раскрсница путева у Црној Гори. Њен погодан положај је на ушћу ријеке Рибнице у Морачу у Зетско-бјелопавлићкој равници. Град је близу зимским центрима на сјеверу земље и љетовалиштима на Јадранском мору.

Подгорица се налази близу остатака римског града Доклеје. У средњем вијеку овдје је постојало насеље које се звало Рибница, а под овим именом град се први пут спомиње 1326. Подгорица је од 1878. ушао у састав Књажевине Црне Горе. Од 1946. је административно сједиште Црне Горе, а за вријеме СФРЈ Подгорица се звала Титоград.

Географски положај[уреди]

Ријека Морача у Подгорици

Подгорица се налази у централном дијелу Црне Горе. Област је испресецана ријекама, а сам град се налази 15 km сјеверно од Скадарског језера. Ријеке Морача и Рибница теку кроз град, док у близини протичу Зета, Цијевна, Ситница и Мареза. Са градњом тунела Созина Јадранско море је на свега пола сата вожње.

Насупрот већем дијелу Црне Горе, Подгорица лежи у равници на сјеверном крају Зетске равнице. Једини изузетак су брда која надгледају град. Најважније брдо је Горица (137 m), која се уздиже изнад центра града. Остала брда су Мало брдо, Веље брдо, Љубовић и Чардак. Ова брда су сувише стрма да би се на њима могло градити и тиме ограничавају ширење града.

Клима[уреди]

У Подгорици влада измијењена средоземна клима са топлим и сувим љетима и хладним зимама. Иако је град на само 50 km од Јадранског мора, близина Динарских планина на сјеверу мијења његову климу. Просјечна количина падавина је 1.544 mm. Температура прелази 25 °C током око 135 дана у години, а средња дневна температура је 16,4 °C. Број кишних дана је 115, а јак ветар дува отприлике током 60 дана. Периодични, али јак сјеверни ветар има утицај на климу зими тако што изазива осјећај да је температура неколико степени нижа.

Подгорица је нарочито позната по изузетно топлим љетима: температуре преко 40 °C су честе током јула и августа. Највиша забиљежена температура од 45,8 °C измјерена је 16. августа 2007. Снијег је ријетка појава у Подгорици. Пада око два до три пута годишње, и ријетко се задржи неколико дана. Рекордна висина снијега у Подгорици измјерена је у Фебруару 2012. године када је висина снијежног покривача била 63cm.


Клима Подгорице
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец
Средњи максимум, °C 10 11 15 19 24 28 32 32 27 22 15 11
Средњи минимум, °C 1 3 6 9 14 17 20 20 17 12 7 3
Количина падавина, mm 83,2 82,8 82,2 98,5 51,2 32,1 18,2 34,3 108,2 111,9 146,8 118,9
Извор: MSN Weahter


Историја[уреди]

План остатака зидина тврђаве Рибница (по цртежу А. Дерока).

Подгорица је раскрсница неколико историјски важних путева, близу ријека Зете, Мораче, Цијевне, Рибнице и Ситнице, у долини Скадарског језера и близу Јадранског мора, у плодној низији са пријатном климом. Најстарија људска насеља су из праисторије; најстарији физички остаци су из касног каменог доба. У илирском периоду, подручје Зетско-бјелопавлићке низије су насељавала племена Лабеати и Доклеати. Лабеати су заузимали подручје од Скадра до данашње Подгорице и сазидали су тврђаву Медун (Метеон). Доклеати су такође живјели у подручју ријеке Зете и захваљујући повољном географском и путном положају, економски су се брзо развијали. Њихово највеће насеље је била Доклеа, град око 3 km сјеверозападно од данашње Подгорице.

Сахат-кула је међу ријетким грађевинама у Подгорици из времена прије Другог свјетског рата

У римско доба на подручју данашње Подгорице постојала су три урбана центра: Алата, Бирзиминиум и Доклеа. Са падом Римског царства и доласком првих словенских и аварских племена, у околини се дешавају многи крупни догађаји. Временом су старе тврђаве изгубиле свој значај и саграђени су нови градови. Са насељавањем овог подручја, Словени су створили нову државу, прихватили хришћанство и феудални поредак. Словенска племена у овом подручју су била у сталном рату са Византијом и покушавала су да оснују своју државу. Резултат овога је било оснивање новог насеља које је добило име Рибница по реци на којој је саграђено. Први помен Рибнице је за вријеме владавине српске династије Немањића, пошто је родоначелник ове династије Стефан Немања рођен у Рибници. Значај Рибнице је био у њеном значају као раскршћа у комуникацији за западом.

Назив Подгорица употребљен је први пут 1326. године у судском документу которске архиве.[1] Овај трг се налазио у Подлушкој жупи, али је име добио по сусједној Горској (Gorsca) жупи у близини које, односно, „испод“ које се налазио. Такође, припадао је и средњовјековној Горњој Зети. Касније, у XIV вијеку, економски је ојачао: трговачке везе између Дубровника и државе Немањића, добро развијене у то време, су ишле до трга Подгорице, кроз Требиње и Никшић. Ово је убрзало развој трга и повећало војни значај. Турско освајање Подгорице 1474. године је прекинуло овај процват. Турци су саградили велику утврду у Подгорици, која је од од трговачке постаје - постала главна база за одбрану и напад на околна немирна племена. Градско утврђење је издржало све нападе све до 1878. године, када су га освојили Црногорци. У сагласности са одлуком Берлинског конгреса, Подгорца је припала Црној Гори, што је означило крај четворовековне турске владавине. Град се брзо развијао као трговачко сједиште. Године 1902. основана је фабрика дувана, прво значајније привредно предузеће, а двије године касније Зетска штедиониоца, која ће убрзо прерасти у Подгоричку банку.

Први свјетски рат је означио крај брзог развоја Подгорице, до тада највећег града тек проглашене Краљевине Црне Горе. Град је 1916. окупирала Аустроугарска и држала га до 1918. Након савезничког ослобођења, у граду је 26. новембра 1918. одржана Подгоричка скупштина на којој је донесена одлука о приступању Црне Горе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Између два свјетска рата, број становника Подгорице се кретао око 13.000 лица.[1]

Подгорица је претрпела велика разарања током Другог свјетског рата, пошто је била бомбардована преко 70 пута, што је изазвало смрт преко 4.100 особа.[1] Град су ослободили партизани 19. децембра 1944. године.

У социјалистичкој Југославији, под именом Титоград, град је 13. јула 1946. постао главни град СР Црне Горе умјесто Цетиња. Услиједио је период још бржег развоја: становништо града се драматично увећало, град је био значајно индустријализован, побољшана је инфраструктура, основане су здравствене, образовне и културне установе. Град је постао комерцијални, друштвено-екомономски и културни центар републике. Напредак је још једном заустављен због распада СФРЈ током 1990их. Име Подгорица је враћено на референдуму 2. априла 1992.

Ратови су заобишли Црну Гору, али је цијела држава трпела економске посљедице. Период стагнације је трајао током 1990их, а привреда је почела да се опоравља почетком 21. вијека. Послије референдума о независности 2006. Подгорица је постала главни град независне Црне Горе. У њој се налази сједиште Владе и Скупштине.

Административна подјела[уреди]

Општина Подгорица се састоји од ужег градског језгра и двије градске општине, Голубовци и Тузи. Појам градских општина је усвојен Законом о главном граду из 2005. Градска општина, по садашњем закону, има следећа тела:

  • скупштину градске општине
  • предсједника градске општине

Цела општина Подгорица је подељена у 57 мјесних заједница.

Зграде у насељу Блок 5
Четврти Загорич, Златица и Маслине

Градске четврти Подгорице су:

  1. Центар
  2. Преко Мораче
  3. Блок 5
  4. Блок 6
  5. Толоши
  6. Момишићи
  7. Горња Горица
  8. Доња Горица
  9. Под Горицом
  10. Загорич
  11. Златица
  12. Маслине
  13. Муртовина
  14. Коник
  15. Врела Рибничка
  16. Стари Аеродром
  17. Драч (Подгорица)
  18. Дахна
  19. Стара Варош
  20. Забјело
  21. Тушки пут

Демографија[уреди]

Панорама Подгорице виђена из Момишића

У насељу Подгорица живи 101.027 пунољетних становника, а просјечна старост становништва износи 34,3 година (33,3 код мушкараца и 35,3 код жена). У насељу има 40.090 домаћинстава, а просјечан број чланова по домаћинству је 3,40.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, уз црногорску већину, а у посљедња три пописа, примјећен је пораст у броју становника.

График промјене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 14369 [2]
1953. 19868
1961. 35054
1971. 61727
1981. 96074
1991. 117875 116235
2003. 140734 136473
2011. 156169
Етнички састав према попису из 2003.[3]
Црногорци
  
81.672 59,84%
Срби
  
37.037 27,13%
Муслимани
  
3.726 2,73%
Бошњаци
  
1.680 1,23%
Албанци
  
1.404 1,02%
Роми
  
1.314 0,96%
Хрвати
  
653 0,47%
Југословени
  
417 0,30%
Македонци
  
295 0,21%
Словенци
  
136 0,09%
Мађари
  
78 0,05%
Руси
  
54 0,03%
Немци
  
29 0,02%
Египћани
  
22 0,01%
Италијани
  
17 0,01%
непознато
  
1.034 0,75%


Привреда[уреди]

Грађевински бум у Подгорици
Зграда Централне банке Црне Горе

Подгорица није само административни центар Црне Горе већ и њен главни економски покретач. Највећи дио црногорских финансијских предузећа се налази у Подгорици.

Пре Првог свјетског рата, привреда Подгорице се заснивала на трговини и занатству, што је остало из времена дуге турске владавине. Послије Другог свјетског рата, Титоград је постао главни град Црне Горе и доживео је брзу урбанизацију и индустријализацију. У граду и његовој околини су основане фабрике за прераду алуминијума, дувана, текстила, вина и грађевинске фирме.

Због распада Југославије Подгорица је остала без тржишта, сировина и средстава да инвестира и модернизује своју привреду. Ово је довело до пада вредности многих предузећа, од којих су нека затворена. Она која су преостала су приватизована и углавном су се опоравила. Комбинат алуминијума Подгорица (у власништву Русала) и АД Плантаже (производња вина и алкохолних пића) су највећа предузећа у Подгорици.

Почетком 21. вијека финансијски и услужни сектор у Подгорици се брзо развио. У граду се налазе двије црногорске берзе, као и већина црногорских банака је смјештена у граду. Привредне активности у Подгорици су се углавном преусмерили са тешке индустрије у сектор телекомуникација, грађевинасртва и банкарства. Инвеститори и стране компаније који су отворили своја представништа у Подгорици су значајно допринели расту и уношењу разноликости у економију града. Као споредни ефекат знатно су порасле цене грађевинског земљишта.

Саобраћај[уреди]

Некада је услугу градског превоза пружало само Граско саобраћајно предузеће, јавно предузеће у власништву града. Предузеће је банкротирало почетком 21. века, после чега је градски превоз пружало двоје приватних превозника. Градски јавни превоз је поново уведен, док приватни превозници возе под именом Градски саобраћај.

Железничка станица у Подгорици се налази близу центра града. Главна жељезничка веза града је пруга Београд-Бар. Подгорица је такође повезана са Скадром и Тираном, али ова линија се не користи већ неко вријеме, док нова електрификована пруга, једна од најмодернијих у региону, повезује Подгорицу са другим највећим црногорским градом и индустријским центром, Никшићем.

Култура[уреди]

Мост Миленијум у Подгорици

Мало је споменика културе сачувано, с обзиром на разарања из Другог свјетског рата. Из турског периода сачувана је Сахат-кула из 18. вијека, двије од некадашњих шест џамија (Османагића и Догањска), као и уске улице око њих које сачињавају Стару варош.

Црногорско народно позориште

Подгорица је дом бројних црногорских културних установа и догађај. У њој се налази Црногорско народно позориште и Градско позориште, у чијем склопу се налази Дечје позориште и позориште лутака. Иако није богата музејима и галеријама као историјска краљевска пријестоница Цетиње, постоји неколико значајних музеја:

  • Музеј града Подгорице чува богату баштину Подгорице. Основан је 1950. и подељен је у четири категорија: археолошку, етнографску, историјску и културно-историјску. У њему се налази предмети из илирског и римског периода.
  • Цетар за археолошка истраживања је основан 1961. Његов задатак је да чува, класификује, обнавља и пприказује археолошка налазишта. У Подгорици се налази око 250 археолошких локалитета.[5]
  • Музеј Марка Миљанова у Медуну приказују живот Црногораца из 19. века. То је најзначајнији црногорски меморијални музеј те врсте.
  • Природњачки музеј приказује примјерке црногорске флоре и фауне. Овај музеј нема своје место за излагање, упркос бројним предлозима и иницијативама да се сагради.

Значајна уметничка галерија је дворац Петровића из периода Краљевине Црне Горе у парку Крушевац, највећем парку у Подгорици. Двор краља Николе, Перјанички дом, дворска капела и околне зграде су преуређени у уметничку галерију 1984. Од 1985. оно је дио Центра савремених уметности и у њој је смјештено око 1500 умјетничких дела.

Биоскоп Кино култура, основан 1949, је затворен новембра 2008. због сталних финансијских губитака које је доносио. Он је био једини биоскоп у граду током 5 деценија. Зграда бившег биоскопа ће бити претворена у Градско позориште Подогорице. Убрзо по његовом затварању отворен је нови биоскоп у тржном центру Делта Сити.

На Карађорђевом тргу се налази споменик Карађорђу Петровићу, вођи Првог српског устанка.

Храм Христовог васкресења у Подгорици

У Подгорици се налази и једно од највећих српских православних светилишта у Црној Гори, Саборни Храм Христовог Васкрсења, монументална грађевина која се годинама градила уз многобројне донације.

Од посебне историјске атракције је била стара зграда дуванског монопола, мјесто гдје се одржала Подгоричка скупштина 1918. године која је прогласила српско и југословенско уједињење. Оштећена у вријеме Другог свјетског рата неславним савезничким бомбардовањем Подгорице 1944. године, она није поправљана нити обнављана, већ је 1970-их година, одлуком локалног подгоричког савеза комуниста, из политичких разлога демолирана и забетонирана тако да данас од ње нема више ни трага. То се одвија паралелно са рушењем националног симбола Црне Горе 1972. године, Његошеве капеле на Ловћену, гдје је и сам био похрањен.

Образовање[уреди]

Универзитет Црне Горе

Подгорица је средиште више универзитетских, научних и културних установа (међу којима су Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) и Универзитет Црне Горе). У општини Подгорица се налази 34 основне школе и 10 средњи школа, укључујући једњу гимназију.

Универзитет Црне Горе је основан 1974.

Спорт[уреди]

Спортски центар Морача

Најпопуларнији спортови у граду су фудбал и кошарка. Кошарка је постала попупалрана крајем 20. и почетком 21. вијека са успјесима КК Будућност у првенству Југославије и игрању у европским такмичењима. Фудбал у Подгорици има дугу традицију уз ФК Будућност. У Подгорици су рођени Дејан Савићевић и Предраг Мијатовић и обојица су на почетку своје каријере играли за тај клуб. ФК Зета (из подгоричког предграђа Голубовци) је такође успјео да буде редован учесник прве лиге СР Југославије/Србије и Црне Горе. Та два клуба, уз ФК Могрен из Будве, се обично боре за највиша мјеста у Првој лиги Црне Горе. Остали фудбалски клубовии из Подгорице и окружења који играју у Првој лиги су ФК Дечић (Тузи), ФК Ком и ФК Младост. Одбојкашки клуб ОК Будућност Подгорица и женски рукометни клуб ЖРК Будућност су имали значајне успјехе у европским такмичењима.

Спортски догађаји као што су Подгорички маратон и скокови у ријеку Морачу привлаче такмичаре из иностранства.

У Подгорици се налази неколико спорских борилишта. Најважнија су:

Скоро сваки фудбалски клуб у Подгорици има свој стадион, иако су често ти стадиони само терен са мало или нимало трибина. Друге значајна борилишта су Стадион малих спортова под Горицом и стрељана под брдом Љубовић.

Архитектура[уреди]

Џамија у Подгорици

Мешавина архитектонских стилова одражава немирно историју града и државе. Као дио Османског царства све до 1878. Подгорица има многе примјере турске архитектуре. Најстарији дијелови града, Стара Варош и Драч су предстаници овог стила, са двије џамије, сахат-кулом и уским, кривудавим улицама.

Када је град постао дио Црне Горе, градско језгро се пребацило на другу страну ријеке Рибнице, гдје се град развијао у више европском стилу са широком улицама које се сијеку под правим углом.

Током Другог свјетског рата, Подгорица је скоро сравњена са земљом. Послије ослобођења, почела је обнова, као и у другим дијеловима социјалистичке Југославије. Подигнути су бројни стамбени блокови, са дизајном типичним за земље источног блока. Сви ти дијелови града изграђени су са друге стране ријеке Мораче. Чак је и празан простор у градском центру испуњен са бруталистичким грађевинама, што је резултовало спојем старог и новог. Стамбени и пословни влокови из периода СФРЈ су пружали простране површине за живот и рад, али су били критиковани због неинвентивног и сивог изгледа.

Модерни стамбени квартови у Подгорици

Велики напредак у архитектури Подгорице збио се крајем 1990их, и од тада изглед град се брзо промијенио. Стамбене и пословне зграде се брзо подижу, са новим архитектонским трендовима који укључују велику употребу челика и стакле. У покушају да створе препознатљив и модерни главн иград, градске власти су уложиле значакна средства у реновирање градских јавних површина. Тако је град добио нове тргове, паркове и споменике. Нове знаменитости су правлославни Храм Христовог васкрсења и мост Миленијум, који се већ сматра новим симболом Подгорице и који са 57 метара високим пилоном доминира панорамом града.

Главна градска улица је Улица слободе, која је и градски корзо, док пешачку зону чине Његошева и Херцеговачка улица, са бутицима и кафићима. Главни градски трг који се називао Трг Ивана Милутиновића је 2006. године проширен и поплочан и сада се зове Трг Републике.

Градови побратими[уреди]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в Историја Подгорице[мртва веза од April 2013]
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488
  5. ^ У Подгорици 250 археолошких налазишта („Вечерње новости“, 10. август 2013)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: