Подгорица

Из Википедије, слободне енциклопедије

Подгорица
Подгорица
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Општина Подгорица
Географски подаци
Географске координате	42° 26′ 17" СГШ 19° 15′ 29" ИГД
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	61 m
Становништво (2003)
број становника	136473
Остали подаци
Поштански број	81000, 81101, 81102 81103, 81104, 81105 81106, 81107, 81108 81109, 81110, 81111 81112, 81113, 81114 81115
Позивни број	020
Регистарска ознака	PG
Подгорица  Подгорица на мапи Црне Горе

Координате: 42° 26′ 17" СГШ, 19° 15′ 29" ИГД

Подгорица је главни и највећи град Црне Горе, док Цетиње има статус пријестонице. Према попису из 2003. имала је 136.473 становника (према попису из 1991. било је 117.875 становника). Шире подручје Подгорице обухвата 10,4 % територије Црне Горе и 27,3 % њеног становништва.

Подгорица је главна раскрсница путева у Црној Гори. Њен погодан положају на ушћу реке Рибнице у Морачу у Зетско-бјелопавлићкој равници. Град је близу зимским центрима на сјеверу земље и летовалитишима на Јадранском мору.

Подгорица се налази близу остатака римског града Доклеје. У средњем вијеку овде је постојало насеље које се звало Рибница, а под овим именом град се први пут смомиње 1326. Подгорица је од 1878. ушао у састав Кнежевине Црне Горе. Од 1946. је административно сједиште Црне Горе, а за вријеме СФРЈ Подгорица се звала Титоград.

Садржај 1 Географски положај 1.1 Клима 2 Историја 3 Административна подјела 4 Демографија 5 Привреда 5.1 Саобраћај 6 Култура 6.1 Образовање 6.2 Спорт 6.3 Архитектура 7 Градови побратими 8 Референце 9 Спољашње везе

[уреди] Географски положај

Подгорица се налази у централном дијелу Црне Горе. Област је испресецана ријекама, а сам град се налази 15 km северно од Скадарског језера. Реке Морача и Рибница теку кроз град, док у близини протичу Зета, Цијевна, Ситница и Мареза. Са градњом тунела Созина Јадранско море је на свега пола сата вожње.

Насупрот већем делу Црне Горе, Подгорица лежи у равници на северном крају Зетске равнице. Једини изузетак су брда која надгледају град. Најважније брдо је Горица (107 m), која се уздиже изнад центра града. Острала брда су Мало брдо, Веље брдо, Љубовић и Чардак. Ова брда су сувише стрма да би се на њима могло градити и тиме ограничавају ширење града.

[уреди] Клима

У Подгорици влада измијењена средоземна клима са топлим и сувим љетима и хладним зимама. Иако је град на само 50 km од Јадранског мора, близина Динарских планина на сјеверу мијења његову климу. Просечна количина падавина је 1.544 mm. Температура прелази 25 °C током око 135 дана у години, а средња дневна температура је 16,4 °C. Број кишних дана је 115, а јак ветар дува отприлике током 60 дана. Периодични, али јак сјеверни ветар има утицај на климу зими тако што изазива осјећај да је температура неколико степени нижа.

Подгорица је нарочито позната по изузетно топлим љетима: температуре преко 40 °C су честе током јула и августа. Највиша забележена температура од 45,8 °C измерена је 16. августа 2007. Снијег је скоро непозната појава у Подгорици.

[уреди] Историја

Подгорица је раскрсница неколико историјски важних путева, близу река Зете, Мораче, Цијевне, Рибнице и Ситнице, у долини Скадарског језера и близу Јадранског мора, у плодној низији са пријатном климом. Најстарија људска насеља су из праисторије; најстарији физички остаци су из касног каменог доба. У илирском периоду, подручје Зетско-бјелопавлићке низије су насељавала племена Лабеати и Доклеати. Лабеати су заузимали подручје од Скадра до данашње Подгорице и сазидали су тврђаву Медун (Метеон). Доклеати су такође живели у подручју реке Зете и захваљујући повољном географском и путном положају, економски су се брзо развијали. Њихово највеће насеље је била Доклеа, град око 3 km северозападно од данашње Подгорице.

У римско доба на подручју данашње Подгорице постојала су три урбана центра: Алата, Бирзиминиум и Доклеа. Са падом Римског царства и доласком првих словенских и аварских племена, у околини се дешавају многи крупни догађаји. Временом су старе тврђаве изгубиле свој значај и саграђени су нови градови. Са насељавањем овог подручја, Словени су створили нову државу, прихватили хришћанство и феудални поредак. Словенска племена у овом подручју су била у сталном рату са Византијом и покушавала су да оснују своју државу. Резултат овога је било оснивање новог насеља које је добило име Рибница по реци на којој је саграђено. Први помен Рибнице је за време владавине српске династије Немањића, пошто је родоначелник ове династије Стефан Немања рођен у Рибници. Значај Рибнице је био у њеном значају као раскршћа у комуникацији за западом.

Назив Подгорица употребљен је први пут 1326. године у судском документу которске архиве.^[1] Град је био економски јак: трговачке везе између Дубровника и државе Немањића, добро развијене у то време, су ишле до Подгорице кроз Требиње и Никшић. Ово је убрзало развој града и повећало војни значај. Турско освајање Подгорице 1474. године је прекинуло овај процват. Турци су саградили велику утврду у Погодици, која је од од трговачке постаје постала главна база за одбрану и напад на околна немирна племена. Уврђење је издржало све нападе све до 1878. када су га освојили Црногорци. У сагласности са одлуком Берлинског конгреса, Подгорца је припала Црној Гори, што је означило крај четворовековне турске владавине. Град се брзо развијао као трговачко сједиште. Године 1902. основана је фабрика дувана, прво значајније привредно предузеће, а двије године касније Зетска штедиониоца, која ће убрзо прерасти у Подгоричку банку.

Први свјетски рат је означио крај брзог развоја Подгорице, до тада највећег града тек проглашене Краљевине Црне Горе. Град је 1916. окупирала Аустро-Угарска и држала га до 1918. Након савезничког ослобођења, у граду је 26. новембра 1918. одржана Подгоричка скупштина на којој је донесена одлука о приступању Црне Горе Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Између два свјетска рата, број становника Подгорице се кретао око 13.000 лица.^[1]

Подгорица је претрпела велика разарања током Другог свјетског рата, пошто је била бомбардована преко 70 пута, што је изазвало смрт преко 4.100 особа.^[1] Град су ослободили партизани 19. децембра 1944.

У социјалистичкој Југославији, под именом Титоград, град је 13. јула 1946. постао главни град СР Црне Горе умјесто Цетиња. Услиједио је период још бржег развоја: становништо града се драматично увећало, град је био значајно индустријализован, побољшана је инфраструктура, основане су здравствене, образовне и културне установе. Град је постао комерцијални, друштвено-екомономски и културни центар републике. Напредак је још једном заустављен због распада СФРЈ током 1990их. Име Подгорица је враћено на референдуму 2. априла 1992.

Ратови су заобишли Црну Гору, али је цела држава трпела економске последице. Период стагнације је трајао током 1990их, а привреда је почала да се опоравља почетком 21. вијека. Послије референдума о независности 2006. Подгорица је постала главни град независне Црне Горе. У њој се налази сједиште Владе и Скуптшине.

[уреди] Административна подјела

Овај чланак или поглавље не цитира изворе, тако да постоји вероватноћа да су неке информације изнете у овом чланку нетачне. Можете помоћи Википедији уносећи одговарајуће референце.

Општина Подгорица се састоји од ужег градског језгра и две градске општине, Голубовци и Тузи. Појам градских општина је усвојен Законом о главном граду из 2005. Градска општина, по садашњем закону, има следећа тела:

• скупштину градске општине
• предсједника градске општине

Цела општина Подгорица је подељена у 57 мјесних заједница.

Градске четврти Подгорице су:

1. Центар
2. Преко Мораче
3. Блок 5
4. Блок 6
5. Толоши
6. Момишићи
7. Горња Горица
8. Доња Горица
9. Под Горицом
10. Загори
11. Златица
12. Маслине
13. Коник
14. Врела Рибничкa
15. Стари Аеродром
16. Драч (Подгорица)
17. Дахна
18. Стара Варош
19. Забјело
20. Тушки пут

[уреди] Демографија

У насељу Подгорица живи 101.027 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,3 година (33,3 код мушкараца и 35,3 код жена). У насељу има 40.090 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,40.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 14369 [2] 1953. 19868 1961. 35054 1971. 61727 1981. 96074 1991. 117875 116235 2003. 140734 136473

Етнички састав према попису из 2003.[3]
Црногорци			81.672	59,84%
Срби			37.037	27,13%
Муслимани			3.726	2,73%
Бошњаци			1.680	1,23%
Албанци			1.404	1,02%
Роми			1.314	0,96%
Хрвати			653	0,47%
Југословени			417	0,30%
Македонци			295	0,21%
Словенци			136	0,09%
Мађари			78	0,05%
Руси			54	0,03%
Немци			29	0,02%
Египћани			22	0,01%
Италијани			17	0,01%
непознато			1.034	0,75%

[уреди] Привреда

Подгорица није само административни центар Црне Горе већ и њен главни економски покретач. Највећи део црногорске индустрије и финансијских предузећа се налази у Подгорици.

Пре Првог свјетског рата, привреда Подгорице се заснивала на трговини и занатству, што је остало из времена дуге турске владавине. Послије Другог свјетског рата, Титоград је постао главни град Црне Горе и доживео је брзу урбанизацију и индустријализацију. У граду и његовој околини су основане фабрике за прераду алуминијума, дувана, текстила, вина и грађевинске фирме.

Због распада Југославије Подгорица је остала без тржишта, сировина и средстава да инвестира и модернизује своју привреду. Ово је довело до пада вредности многих предузећа, од којих су нека затворена. Она која су преостала су приватизована и углавном су се опоравила. Комбинат алуминијума Подгорица (у власништву Русала) и АД Плантаже (производња вина и алкохолних пића) су највећа предузећа у Подгорици.

Почетком 21. века финансијски и услужни сектор у Подгорици се брзо развио. У граду се налазе две црногорске берзаберзе, као и већина црногорских банака је смештена у граду. Привредне активности у Подгорици су се углавном преусмерили са тешке индустрије у сектор телекомуникација, грађевинасртва и банкарства. Инвеститори и стране компаније који су отворили своја представништа у Подгорици су значајно допринели расту и уношењу разноликости у економију града. Као споредни ефекат знатно су порасле цене грађевинског земљишта.

[уреди] Саобраћај

Некада је услугу градског превоза пружало само Граско саобраћајно предузеће, јавно предузеће у власништву града. Предузеће је банкротирало почетком 21. века, после чега је градски превоз пружало двоје приватних превозника. Градски јавни превоз је поново уведен, док приватни превозници возе под именом Градски саобраћај.

Железничка станица у Подгорици се налази близу центра града. Главна железничка веза града је пруга Београд-Бар. Подгорица је такође повезана са Скадром и Тираном, али ова линија се не користи већ неко вријеме.

[уреди] Култура

Мало је споменика културе сачувано, с обзиром на разарања из Другог светског рата. Из турског периода сачувана је Сахат-кула из 18. вијека, две од некадашњих шест џамија (Османагића и Догањска), као и уске улице око њих које сачињавају Стару варош.

Подгорица је дом бројних црногорских културних установа и догађај. У њој се налази Црногорско народно позориште и Градско позориште, у чијем склопу се налази Дечје позориште и позориште лутака. Иако није богата музејима и пглаеријама као историјска краљевска пријестоница Цетиње, постоји неколико значајних музеја:

• Музеј града Подгорице чува богату баштину Подгорице. Основан је 1950. и подељен је у четири категорија: археолошку, етнографску, историјску и културно-историјску. У њему се налази предмети из илирског и римског периода.
• Цетар за археолошка истраживања је основан 1961. Његов задатак је да чува, класификује, обнавља и пприказује археолошка налазишта.
• Музеј Марка Миљанова у Медуну приказују живот Црногораца из 19. века. То је најзначајнији црногорски меморијални музеј те врсте.
• Природњачки музеј приказује примерке црногорске флоре и фауне. Овај музеј нема своје место за излагање, упркоф бројним предлозима и иницијативама да се сагради.

Значајна уметничка галерија је дворац Петровића из периода Краљевине Црне Горе у парку Крушевац, највећем парку у Подгорици. Двор краља Николе, Перјанички дом, дворска капела и околне зграде су преуређени у уметничку галерију 1984. Од 1985. оно је део Центра савремених уметности и у њој је смјештено око 1500 умјетничких дела.

Биоскоп Кино култура, основан 1949, је затворен новембра 2008. због сталних финансијских губитака које је доносио. Он је био једини биоскоп у граду током 5 деценија. Зграда бившег биоскопа ће бити претворена у Градско позориште Подогорице. Убрзо по његовом затварању отворен је нови биоскоп у тржном центру Делта Сити.

На Карађорђевом тргу се налази споменик Ђорђу Петровићу званом "Црни", организатору Првог српског устанка и идолу борбе за слободу против Османлија.

У Подгорици се налази и једно од највећих српских православних светилишта у Црној Гори, Саборни Храм Христовог Васкрсења, монументална грађевина која се годинама градила уз многобројне донације.

Од посебне историјске атракције је била стара зграда дуванског монопола, мјесто гдје се одржала Подгоричка скупштина 1918. године која је прогласила српско и југословенско уједињење. Оштећена у вријеме Другог свјетског рата неславним савезничким бомбардовањем Подгорице 1944. године, она није поправљана нити обнављана, већ је 1970-их година, одлуком локалног подгоричког савеза комуниста, из политичких разлога демолирана и забетонирана тако да данас од ње нема више ни трага. То се одвија паралелно са рушењем националног симбола Црне Горе 1972. године, Његошеве капеле на Ловћену, гдје је и сам био похрањен.

[уреди] Образовање

Подгорица је средиште више универзитетских, научних и културних установа (међу којима су Црногорска академија наука и умјетности (ЦАНУ) и Универзитет Црне Горе). У општини подгорица се налази 34 основне школе и 10 средњи школа, укључујући једњу гимназију.

[уреди] Спорт

Најпопуларнији спортови у граду су фудбал и кошарка. Кошарка је постала попупалрана крајем 20. и почетком 21. века са успесима КК Будућност у првенству Југославије и игрању у европским такмичењима. Фудбал у Подгорици има дугу традицију уз ФК Будућност. У Подгорици су рођени Дејан Савићевић и Предраг Мијатовић и обојица су на почетку своје каријере играли за тај клуб. ФК Зета (из подгоричког предграђа Голубовци) је такође успео да буде редован учесник прве лиге СР Југославије/Србије и Црне Горе. Та два клуба, уз ФК Могрен из Будве, се обично боре за највиша места у Првој лиги Црне Горе. Остали фудбалски клубовии из Подгорице и окружења који играју у Првој лиги су ФК Дечић (Тузи), ФК Ком и ФК Младост. Одбојкашки клуб ОК Будућност Подгорица и женски рукометни клуб ЖРК Будућност су имали значајне успехе у европским такмичењима.

Спортски догађаји као што су Подгорички маратон и скокови у ријеку Морачу привлаче такмичаре из иностранства.

У Подгорици се налази неколико спорских борилишта. Најважнија су:

• Стадион под Горицом. Када се доврши источна трибина, стадион ће имати капацитет од 24.000 гледалаца. На Стадиону под Горицом своје утакмице играју ФК Будућност и фудбалске репрезентације Црне Горе. Овај стадион је једини стадион у Црној Гори који задовољава стандарде ФИФА за одигравање међународних утакмица.
• Спортски центар Морача, је вишенамјенска дворана чији капацитет износи 4.200 сједишта. Корисници дворане су КК Будућност, ОК БУдућност и ЖРК Будућност. У њој су се одржавала такмичења током Европском првјенству у кошарци 2005.

Скоро сваки фудбалски клуб у Подгорици има свој стадион, иако су често ти стадиони само терен са мало или нимало трибина. Друге значајна борилишта су Стадион малих спортова под Горицом и стрељана под брдом Љубовић.

[уреди] Архитектура

Мешавина архитектонских стилова одражава немирно историју града и државе.

Као тео Отоманског царства све до 1878. Подгорица има многе примјере турске архитектуре. Најстарији дијелови града, Стара Варош и Драч су предстаници овог стила, са двије џамије, сахат-кулом и уским, кривудавим улицама.

Када је град постао дио Црне Горе, градско језгро се пребацило на другу страну ријеке Рибнице, где се град развијао у више европском стилу са широком улицама које се сијеку под правим углом.

Током Другог свјетског рата, Подгорица је скоро сравњена са земљом. Послије ослобођења, почела је обнова, као и у другим дијеловима социјалистичке Југославије. Подигнути су бројни стамбени блокови, са дизајном типичним за земље источног блока. Сви ти дијелови града изграђени су са друге стране ријеке Мораче. Чак је и празан простор у градском центру испуњен са бруталистичким грађевинама, што је резултовало спојем старог и новог. Стамбени и пословни влокови из периода СФРЈ су пружали простране површине за живот и рад, али су били критиковани због неинвентивног и сивог изгледа.

Велики напредак у архитектури Подгорице збио се крајем 1990их, и од тада изглед град се брзо променио. Стамбене и пословне зграде се брзо подижу, са новим архитектонским трендовима који укључују велику употребу челика и стакле. У покушају да створе препознатљив и модерни главн иград, градске власти су уложиле значакна средства у реновирање градских јавних површина. Тако је град добио нове тргове, паркове и споменике. Нове знаменитости су правлославни Храм Христовог васкрсења и мост Миленијум, који се већ сматра новим симболом Подгорице и који са 57 метара високим пилоном доминира панорамом града.

Главна градска улица је Улица слободе, која је и градски корзо, док пешачку зону чине Његошева и Херцеговачка улица, са бутицима и кафићима. Главни градски трг који се називао Трг Ивана Милутиновића је 2006. године проширен и поплочан и сада се зове Трг Републике.

[уреди] Градови побратими

Скопље Београд Јереван Загреб Москва Стокхолм Лондон

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Подгорица
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Насељена места општине Подгорица

Арза • Балабани • Балочи • Барлај • Бегова Главица • Безјово • Бенкај • Бери • Бериславци • Бигор • Бијело Поље • Биоче • Бистрице • Близна • Болесестра • Ботун • Брежине • Бриђе • Брскут • Будза • Буроњи • Веље Брдо • Веруша • Видијење • Вилац • Владни • Врањ • Врањина • Врбица • Вуковци • Вуксанлекићи • Голубовци • Гољемади • Горичани • Горње Стравче • Горњи Кокоти • Горњи Миљеш • Гостиљ • Градац • Грбавци • Грби До • Гурец • Делај • Диноша • Долови • Доње Стравче • Доњи Кокоти • Доњи Миљеш • Дражевина • Дрешај • Друме • Дуга • Дучићи • Душићи • Душке • Ђурковићи • Загреда • Заугао • Киселица • Клопот • Копиље • Корнет • Косор • Котрабудан • Коћи • Кржања • Крусе • Кршево • Курило • Лекићи • Лијева Ријека • Лијешње • Лијешта • Ловка • Лопате • Лужница • Лутово • Љајковићи • Матагужи • Махала • Медун • Милети • Митровићи • Мојановићи • Момче • Мрке • Мужешка • Набон • Никмараш • Ожези • Омербожовићи • Опасаница • Ораовице • Ораси • Орахово • Парци • Пелев Бријег • Петровићи • Пикаљ • Подгорица • Подхум • Понари • Попрат • Присоја • Прифти • Прогоновићи • Радећа • Радовче • Ракића Куће • Раћи • Релеза • Ријека Пиперска • Рудине • Селиште • Сеоца • Сеоштица • Сјенице • Скораћ • Слацко • Спиња • Српска • Станиселићи • Стањевића Рупа • Стијена • Стјепово • Ступови • Сукурућ • Трабојин • Трмање • Тузи • Тузи Љеворечке • Ћафа • Ћепетићи • Убалац • Убли • Фармаци • Фундина • Хелмница • Цвилин • Цијевна • Црвена Папрат • Црнци • Шушуња

Европски главни градови
Амстердам • Андора ла Веља • Анкара* • Астана* • Атина • Баку* • Београд • Берлин • Берн • Беч • Братислава • Брисел • Будимпешта • Букурешт • Вадуц • Валета • Варшава • Ватикан • Виљнус • Даблин • Загреб • Јереван* • Кијев • Кишињев • Копенхаген • Лисабон • Лондон • Луксембург • Љубљана • Мадрид • Минск • Монако • Москва • Никозија* • Осло • Париз • Подгорица • Праг • Рејкјавик • Рига • Рим • Сан Марино • Сарајево • Софија • Скопље • Стокхолм • Талин • Тбилиси* • Тирана • Хелсинки Напомена * - Налазе се у Азији, али се налазе у држави која има друштвено-политичку повезаност са Европом.