Сузана Марковић Крстић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Сузана Марковић Крстић
Датум рођења02.01.1969.
Место рођењаГркиња, Србија
Датум смрти10.06.2023.
Место смртиНиш, Србија
СупругМирослав Крстић
ДецаСања Крстић Јовановић

Сузана Марковић Крстић (Гркиња, 02. јануар 1969 - Ниш, 10. јун 2023) била је српска социолошкиња, редовна професорка Департмана за социологију Филозофског факултета, Универзитета у Нишу. Објавила је велики број монографија и научних радова на српском и енглеском језику[1].

Била је чланица Српског социолошког друштва[2], Геронтолошког друштва Србије[3] и Друштва демографа Србије[4].

Биографија[уреди | уреди извор]

Сузана Марковић Крстић рођена је 02. 01. 1969. године у насељу Гркињa, општина Гаџин Хан. Основну школу „Витко Раденковић” похађала је од 1975. до 1983. (прва четири разреда у Гркињи, а више разреде основне школе у Горњем Барбешу). Прва два разреда средње школе (усмерено образовање) завршила је у Гаџином Хану, Средња грађевинска школа „Неимар” у периоду од 1983. до 1985., а од 1985. до 1987. похађала је Средњу медицинску школу „Др Миленко Хаџић” у Нишу. Дипломирала (1992), магистрирала (2005) и докторирала (2011) је на Департману за социологију на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Била је удата и мајка једног детета.

Своју професионалну каријеру започела је као истраживачица - приправницa (1995) на Институту за социолошка истраживања при Филозофском факултету у Нишу, а завршила као редована професорка Департмана за социологију Филозофског факултета у Нишу. На истом факултету предавала је на: Основним академским студијама социологије, педагогије, психологије и социјалне политике и социјалног рада; Мастер академским студијама социологије и педагогије и на Докторским академским студијама социологије. Од 2018. године предавала је и на Пољопривредном факултету у Крушевцу.

Области научног интересовања: социјална демографија, социологија омладине, социјалне неједнакости у образовању, социјални проблеми деце и младих, демографске промене и популациона политика.

Учествовала је у реализацији пет научних пројеката (Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије) и у раду више националних и међународних научних конференција, округлих столова и конгреса.

Била је чланица Српског социолошког друштва[2] у коме је била чланица Председништва 2015–2017, Друштва демографа Србије[4], Геронтолошког друштва Србије[3] и чланица Редакције часописа Теме[5].

Професионални развој кроз педагошко искуство и радна места[уреди | уреди извор]

Табела 1.
Године Послови
1995 - 1998 Истраживачица-приправница на Институту за социолошка истраживања Филозофског факултета у Нишу
1998 - 2005 Асистенткиња-приправница на предметима Демографија са статистиком и Социологија насеља
2005 - 2011 Асистенткиња на предметима Социологија села и Демографија и држала вежбе из предмета Социологија васпитања и образовања, Образовање и социјална селекција и Методика наставе социологије.

Доценткиња на предметима Социјална демографија и Социологија омладине; поред ових предмета предавала је и Методику наставе грађанског васпитања 1, Методику наставе грађанског васпитања 2, Демографију партнерства и рађања на Основним академским студијама социологије, педагогије и психологије и Социологију наставника на Мастер академским студијама социологије.

2015 Предавала је: Социологију села и Српско село и сељаштво на Основним академским студијама социологије и Демографске промене и популациону политику, Социјалне проблеме деце и младих, Социјалне неједнакости у образовању и Социологију насеља на Мастер академским студијама социологије, Социјалне проблеме деце и младих на Мастер академским студијама педагогије и Социологију села и града на Докторским академским студијама социологије.
2016 Предавала Социјалну демографију и Социологију омладине на Основним академским студијама социјалне политике и социјалног рада.
2018 Предавала Социологију села и пољопривреде на Пољопривредном факултету у Крушевцу.

Публикације и научни радови[уреди | уреди извор]

Ауторка је и коауторка више од сто научних публикација, монографија и радова објављених у домаћим и страним часописима (Социолошки преглед, Теме[5], Култура[6], Годишњак за социологију[7], Годишњак за педагогију[8], Facta Universitatis, Problems of Education in the 21st Century[9][10][11]), зборницима и тематским публикацијама из области социологије. Учествовала је на бројним научним конференцијама у земљи и иностранству и у реализацији више научних пројеката.    

Значајни радови (избор):

  • Становништво у социолошком контексту (2021)[12][13], уџбеник;
  • Црнотравско пограничје у социодемографском контексту (2016)[14], монографија;
  • Хуманистичка димензија образовања младих у контексту савремених друштвених промена (2016)[15], монографија у коауторству;
  • Социјално порекло студентске омладине, успех у школовању и избор студијских програма високих школа струковних студија (2010)[16], докторска дисертација;
  • Демографске структуре неких балканских земаља (2008)[17], монографија у коауторству;
  • Школовање сеоске омладине: проблем обухвата и квалитет образовања (2004)[18], магистарски рад

Приредила је у коауторству зборнике радова (избор):

  • Теорија и пракса у образовању социјалних радника (2020)[19];
  • Образовање и балканска друштва на путу културе мира и евроинтеграција (2014)[20];
  • Занатлија у пограничју источне и југоисточне Србије (2014)[21].

Проф. др Сузана Марковић Крстић остаће упамћена међу студентима, колегама и у широј друштвеној јавности као изврстан професор и стручњак и по професионалном приступу и поштовању педагошких принципа у васпитно-образовном раду[22].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Suzana Marković Krstić”. npao.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-16. 
  2. ^ а б „Српско социолошко друштво”. ssd.org.rs. Приступљено 2023-06-25. 
  3. ^ а б „Home”. Geronlotoško društvo Srbije (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-18. 
  4. ^ а б „DRUŠTVO DEMOGRAFA SRBIJE | Društvo demografa Srbije”. dds.civicatalyst.org. Приступљено 2023-06-18. 
  5. ^ а б „TEME”. teme2.junis.ni.ac.rs. Приступљено 2023-06-21. 
  6. ^ „Почетна”. Časopis Kultura (на језику: српски). 2023-05-09. Приступљено 2023-06-21. 
  7. ^ „Годишњак за социологију | Издавачки центар Филозофског факултета у Нишу”. izdanja.filfak.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  8. ^ „Годишњак за педагогију | Издавачки центар Филозофског факултета у Нишу”. izdanja.filfak.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  9. ^ „Welcome to Problems of Education in the 21st Century | Problems of Education in the 21st Century”. www.scientiasocialis.lt (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-25. 
  10. ^ Radulović, Lela Milošević; Krstić, Suzana Marković; Krstić, Suzana Marković; Krstić, Suzana Marković (2022). „THE STATE, ACCESSIBILITY, AND SIGNIFICANCE OF EDUCATION IN SERBIA”. Problems of Education in the 21st Century. 80 (4): Continuous. ISSN 1822-7864. doi:10.33225/pec/22.80.565. 
  11. ^ Krstić, Suzana Marković; Radulović, Lela Milošević; Radulović, Lela Milošević; Radulović, Lela Milošević (2021). „EVALUATING DISTANCE EDUCATION IN SERBIA DURING THE COVID-19 PANDEMIC”. Problems of Education in the 21st Century. 79 (3): Continuous. ISSN 1822-7864. doi:10.33225/pec/21.79.467. 
  12. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Становништво у социолошком контексту :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  13. ^ „СТАНОВНИШТВО У СОЦИОЛОШКОМ КОНТЕКСТУ | Издавачки центар Филозофског факултета у Нишу”. izdanja.filfak.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  14. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Црнотравско пограничје у социодемографском контексту : [монографија националног значаја] :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  15. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Хуманистичка димензија образовања младих у контексту савремених друштвених промена :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  16. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Socijalno poreklo studentske omladine, uspeh u školovanju i izbor studijskih programa visokih škola strukovnih studija : doktorska disertacija :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  17. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Demografske strukture nekih balkanskih zemalja; Demographic structures of some Balkan countries; Demographic structures of some Balkan countries :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  18. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Školovanje seoske omladine : problem obuhvata i kvalitet obrazovanja : magistarski rad :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  19. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Teorija i praksa u obrazovanju socijalnih radnika; Elektronski izvor : zbornik radova sa Međunarodne konferencije Jačanje kapaciteta osnovnih akademskih studija socijalne politike i socijalnog rada, (Niš, 20. septembar 2019. godine) :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  20. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Образовање и балканска друштва на путу културе мира и евроинтеграција : међународна научна конференција :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  21. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Занатлија у пограничју источне и југоисточне Србије :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-21. 
  22. ^ „IN MEMORIAM - ДР СУЗАНА МАРКОВИЋ КРСТИЋ, РЕДОВНИ ПРОФЕСОР (1969–2023) | Филозофски факултет у Нишу”. www.filfak.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-06-18. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. Извештај о кандидатима за избор у звање наставника


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сузана_Марковић_Крстић&oldid=27018984”