Табан (ватрено оружје)
Табан (енгл. Lock), механизам за опаљење барутног пуњења код ручног спорометног ватреног оружја које се пуни спреда.[1]
Развој и врсте[уреди | уреди извор]
У почетку реч табан означавала је само дашчицу (у облику стопала) која је повезивала делове за опаљење, а касније се тим именом називао цео механизам за опаљење. Табан се намештао са стране задњег дела цеви и усадника. Развој табана текао је упоредо са развојем ручног ватреног оружја и утицао је на побољшање сигурности и брзине гађања. Врсте и облици табана зависили су од времена и места израде.[1] Разликују се 4 основна механизма опаљивања:
- табан на фитиљ, коришћен код аркебуза и мускета фитиљача (15—17. век).[1] У Јапану се користио до средине 19. века (јапанска аркебуза).
- табан на коло, због скупе израде коришћен спорадично у 16. и 17. веку, није успео да потисне табан на фитиљ.[1]
- табан на кремен, коришћен од 17. до средине 19. века.[1]
- табан на капислу, коришћен од 1840. до 1865, замениле га острагуше са ударном иглом у затварачу.[1]