Театар Сан Карло
 Фасада зграде театра Сан Карло | |
| Локација | Via San Carlo 98/F, 80132, Напуљ,  Италија |
|---|---|
| Макс. број гледалаца | 1.386 (раније 3.285) |
| Конструкција | |
| Отворено | 4. новембар 1737. |
| Архитекта | Ђовани Антонио Медрано, Антонио Николини |
| Веб-сајт | |
| www | |
Театар Сан Карло (итал. Il Real Teatro di San Carlo, Teatro di San Carlo) је оперска кућа у Напуљу у Италији. Првобитно се звао Краљевско позориште у Сан Карлу, по династији Бурбон. Повезан је са краљевском палатом. Најстарија је континуирано активна оперска кућа на свету. Отворена је 1737. године, деценијама пре Миланске скале или венецијанске Ла Фениче.[1]
Сезона опере траје од краја јануара до маја, а балетна сезона траје од априла до почетка јуна. Оперска кућа је некада имала капацитет за 3285 посетилаца,[2] али је сада смањен на 1386 места.[3] С обзиром на његову величину, структуру и историју, то је био модел позоришта која су касније грађена у Европи.
Историја[уреди | уреди извор]
По наруџби напуљског краља Карлоса III од Шпаније, Напуљ је обдарен новим и већим позориштем које је заменило старо, оронуло и премало из 1621, који је од тада користило граду, посебно након што се Скарлати тамо преселио 1682. године и почео да ствара важан оперски центар који је постојао и током 1700-их.[4] Позориште Сан Карло отворено је 4. новембра 1737, на краљев имендан.[1] Прве сезоне истакли су краљевску склоност плесу, а међу извођачима су били познати кастрати.
Крајем 18. века, Кристоф Вилибалд Глук је позван у Напуљ да у позоришту режира своје Титово милосрђе (Clemenza di Tito) из 1752, а Јохан Кристијан Бах 1761/62. донео је две опере, Катон у Утици (Catone in Utica) и Александар у Индији (Alessandro nell'Indie).
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б "The Theatre and its history" on the Teatro di San Carlo's official website. (In English). Retrieved 23 December 2013
- ^ Gubler 2012, стр. 52
- ^ Progetto di ristrutturazione del Teatro San Carlo e rifacimento impianti di sicurezza antincendio e rilevazione fumi http://www.vvfnapoli.it/sancarlo.php Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2016)
- ^ Lynn 2005, стр. 277
Литература[уреди | уреди извор]
- Beauvert, Thierry (1985), Opera Houses of the World, The Vendome Press, New York. Harrison, Martin (1995). Lisa Fonssagrives: Three Decades of Classic Fashion Photography. Vendome Press. ISBN 0-86565-978-8.
- Gubler, Franz (2012). Great, Grand & Famous Opera Houses (Hardback)
|format=захтева|url=(помоћ). Crows Nest: Arbon. ISBN 978-0-987-28202-6. - Lynn, Karyl Charna (2005), Italian Opera Houses and Festivals, Lanham, MD: The Scarecrow Press, Inc. Lynn, Karyl Charna (2005). Italian Opera Houses and Festivals. Scarecrow Press. ISBN 0-8108-5359-0.
- Spohr, Louis (1961). Henry Pleasants, ур. The Musical Journeys of Louis Spohr. Norman, OK: University of Oklahoma Press. ISBN 0-8061-0492-9.
- Allison, John (ed.) (2003), Great Opera Houses of the World, supplement to Opera Magazine, London
- Eisenbeiss, Philip (2013). Bel Canto Bully: The Life and Times of the Legendary Opera Impresario Domenico Barbaja. London: Haus Publishing. ISBN 978-1908323255.
- Zeitz, Karyl Lynn (1991), Opera: the Guide to Western Europe's Great Houses, Santa Fe, New Mexico: John Muir Publications. Zietz, Karyl Lynn; Lynn, Karyl Charna (1991). Opera!: The Guide to Western Europe's Great Houses. J. Muir Publications. ISBN 0-945465-81-5.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
