Портал:Италија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Портал:Италија

Википортал Италија

Emblem of Italy.svg
Flag of Italy.svg
Италијанска Република (итал. Repubblica Italiana) је држава на југу Европе. Италија обухвата Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију и Елбу. Једину копнену границу има на северу, на Алпима, где се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и Ватикан налазе се унутар територије Италије.

Италија је место настанка Римског царства, једног од највећих царстава старог века. Варварске инвазије уништиле су Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије. Византија и Франачка су у раном средњем веку поседовале значајне делове Италије. Каснија подела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству, Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у другој половини 19. века. Од уједињења па до краја Другог светског рата, Краљевина Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од 1946. Италија је република.

Веома је позната по кулинарским способностима, моди, дизајну, одећи, архитектури, уметности, музици и осталим знаменитостима које у великом броју посећују туристи. Италија је један од оснивача НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније.

Изабрани чланак

Данте Алигијери

Данте Алигијери (итал. Dante Alighieri; мај/јун 126514. септембар 1321) је био пјесник из Фиренце (Италија). Његово највеће дело, Божанствена комедија, кулминација је средњовековног погледа на свет и основа модерног италијанског језика.

Када је Дантеу било 12 година (1277) верен је Ђемом Донати. Уговорена венчања у раним годинама, у то доба су била уобичајена.

У осамнаестој години Данте је срео Гвида Кавалкантија, Лапо Ђианија, Ћина да Пистоја и нешто касније Брунета Латинија. Они су заједно постали вође литерарног покрета „Слатки нови стил" (Dolce Stil Nuovo). Брунето је касније добио посебан помен у Божанственој комедији због онога чему је научио Дантеа.

У том периоду је срео и Беатриче Портинари, кћерку Фолка Портинариа. Тешко је одгонетнути од чега се састојала ова љубав, али се догодило нешто веома битно за италијанску културу. У знак ове љубави Данте је оставио свој траг помогавши песницима и писцима да открију тему љубави која никада до тада није била толико наглашена. Љубав према Беатриче је очигледно постала разлог за поезију и живот.

више о Дантију Алигијерију...

Изабрана слика

Јесте ли већ чули да...

Јесте ли знали

Канал Гранде, Венеција

Додатна обавештења

  • Уколико напишете неки кратки чланак (тзв. клицу) везан за италијанску географију, на крај чланка додајте шаблон {{клица-геог}}
  • Уколико напишете неки кратки чланак (тзв. клицу) везан за италијанску историју, на крај чланка додајте шаблон {{клица-ист}}

Знаменити Италијани

Марија Монтесори

Марија Монтесори (итал. Maria Montessori; Кјаравале, 31. август 1870Нордвик, 6. мај 1952) је била италијанска љекарка, образовни радник и педагог, филозоф и филантроп; најпознатија је по свом образовном систему „Монтесори“, који се односи на дјецу од рођења до адолесценције. Њене образовне методе су и данас у примјени у великом броју државних и приватних школа широм свијета.

Марија Монтесори је рођена у Кјаравалеу, у провинцији Анкона, у Италији. Њен отац, Алесандро, био је рачуновођа, а мајка, Ренилде Стопани, била је такође добро образована и гајила је љубав ка књижевности. Када је имала 5 година, цијела породица се преселила у Рим, гдје је, по завршетку основне школе, наставила школовање на Регионалном техничком институту „Леонардо да Винчи“, са намјером да постане инжењер. У то вријеме, када су се жене углавном бавиле друштвеним наукама, то није било уобичајено.

До матуре су се њене жеље измијениле, те је сада жељела да упише медицински факултет. Иако су је родитељи наговарали да се почне бавити образовним радом, тј. да постане наставник у школи, она је чврсто остала при својој одлуци да постане љекар. Поред њених родитеља, међутим, ни тадашње друштво није било спремно на такво нешто: на медицинском факултету сви студенти су били мушкарци и Марији је одбијен упис. Након неуспјешног разговора са професором, Марија се није предала и наводно му је одговорила: „Ја знам да ћу постати љекар.“ Постоје тврдње да се на крају у спор умијешао и сам папа Лав XIII, помоћу кога се Монтесори успјешно уписала на Универзитет у Риму, на одсјеку за физику, математику и природне науке и двије године касније дипломирала. На основу те дипломе је без проблема уписала медицински факултет и тако постала прва женска особа у Италији која је завршила медицински факултет, на Универзитету „Ла Сапијенца“ у Риму.

Види још




Остали википортали

Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија
Види још: Минипортали