Универзитетски град (Бања Лука)

С Википедије, слободне енциклопедије
Борик на мапи Бањалуке
Насељено мјесто Бања Лука

Подручје за управљање ресурсима Универзитетски град је заштићено природно добро Републике Српске. Налази се у Бањалучком насељу Борик и заузима површину од 273.817 m2. Подручје је заштићено од 2012. године и налази се под управом Института за генетичке ресурсе при Универзитету у Бањој Луци.[1]

У целом комплексу подручја регистровано је око 100 таксона од којих се 81 налази у заштићеном парку. Парк чине 1.423 стабала од чега 1.321 дрвећа и 102 жбуња. Најазступљенија су стабла обичне и бодљикаве смрче и платана. Дрворед платана дуг је 270 метара и чини га 99 стабала Platanus x acerifolia (Aiton) Willd.[2]

Надомак обале Врбаса вегетацију чине шуме врбе и тополе, лијеска, хмељ, свиб, дивља ружа, дивља курика, зова, орах и црни дуд.

Опис добра[уреди | уреди извор]

Универзитетски град је настао као аустроугарска касарна у ширем центру Бањалуке. Пројектован је у мјешовитом стилу, комбиновањем пејзажног израза са мањим учешћем геометријског стила. Подручје представља најзначајнији парковски простор у Бањалуци. Предложена заштита у сврху очувања дендрофонда, орнитофауне, објеката културно-историјског насљеђа, успостављања ботаничке баште и арборетума и обављања научних и наставних активности.

Вриједности добра[уреди | уреди извор]

Као најзначајнија вриједност Универзитетског града издваја се дрворед платана чија дужина износи 270 метара, а који се састоји од 99 стабала. Као значајна цјелина издваја се двориште III павиљона Студентског центра Никола Тесла. Орнитолошким истраживањима је забиљежено 55 врста птица. Унутар заштићеног подручја постоје и 2 објекта који посједују културно-историјске вриједности. То су зграда Ректората и зграда Тереза, оба из аустроугарског периода.

Биљне врсте[уреди | уреди извор]

За споменике природе, унутар заштићеног подручја издвојени су:

  • 4 жута бора;
  • 2 пољска јасена;
  • група стабала мочварног таксодијума;
  • папираста бреза;
  • јапанска софора;
  • храст лужњак; хималајски боровац;
  • нуткански пачемпрес;
  • стабло трешње.

Режим заштите[уреди | уреди извор]

Подручје за управљање ресурсима Универзитетски град налази се под II и III степеном заштите. Под II степеном заштите обухваћени су посебно вриједна појединачна стабла, групације стабала, појас уз ријеку Врбас и површина резервисана за ботаничку башту, док се остали засади налазе под III степеном заштите.[3]

Као посебни споменици природе издвајају се:

  • пољски јасен (стабло број: 1295)
  • пољски јасен (стабло број: 1318)
  • храст лужњак (стабло број: 1160)
  • групација мочварних таксодијума (, стабла број: 1047, 1048, 1049)
  • дрворед платана
  • нуткански пачемпрес (, стабло број: 383)
  • жути бор (стабло број 1073)
  • жути бор (стабло број 620)
  • жути бор (стабло број 460)
  • жути бор (стабло број 670)
  • папираста бреза (стабло број 666)
  • хималајски боровац (стабло број 446)
  • јапанска софора (стабло број 1266)
  • трешња (стабло број 866)

Ботаничка башта[уреди | уреди извор]

Иницијатива за оснивање ботаничке баште у склопу Универзитетског гдрада, настала је 2004. године када је и прихваћена од стране Градске Скупштине. До 2012. године засађено је око 300 стабала. Поред новозасађених стабала, ботаничку башту чине и биљке сачуване и засађене пре 2004. године, када је пордручје било део војне касарне Врбас. Најзначајнија биљка из тог периода је стабло Џефријевог бора.

Извори[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Рјешење за стављање под заштиту комплекса „Универзитетски град” као заштићено подручје за управљање ресурсима” (пдф). Службени гласник Републике Српске. стр. 76. Приступљено 23. септембар 2015. 
  2. ^ „Подручје за управљање ресурсима комплекса "Универзитетски град" у Бањалуци; 2012.”. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наcљеђа Републике Српске. 2012. Архивирано из оригинала (пдф) 19. 07. 2017. г. Приступљено 23. септембар 2015. 
  3. ^ „ПРОГРАМ УПРАВЉАЊА ЗАШТИЋЕНИМ ПОДРУЧЈЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ РЕСУРСИМА „УНИВЕРЗИТЕТСКИ ГРАД“ за период 2013—2015. године” (пдф). Универзитет у Бањој Луци Институт за генетичке ресурсе. Приступљено 23. септембар 2015.