Универзитетски град (Бања Лука)

Подручје за управљање ресурсима Универзитетски град је заштићено природно добро Републике Српске. Налази се у Бањалучком насељу Борик и заузима површину од 273.817 m². Подручје је заштићено од 2012. године и налази се под управом Института за генетичке ресурсе при Универзитету у Бањој Луци.^[1]

У целом комплексу подручја регистровано је око 100 таксона од којих се 81 налази у заштићеном парку. Парк чине 1.423 стабала од чега 1.321 дрвећа и 102 жбуња. Најазступљенија су стабла обичне и бодљикаве смрче и платана. Дрворед платана дуг је 270 метара и чини га 99 стабала Platanus x acerifolia (Aiton) Willd.^[2]

Надомак обале Врбаса вегетацију чине шуме врбе и тополе, лијеска, хмељ, свиб, дивља ружа, дивља курика, зова, орах и црни дуд.

Опис добра[уреди | уреди извор]

Универзитетски град је настао као аустроугарска касарна у ширем центру Бањалуке. Пројектован је у мјешовитом стилу, комбиновањем пејзажног израза са мањим учешћем геометријског стила. Подручје представља најзначајнији парковски простор у Бањалуци. Предложена заштита у сврху очувања дендрофонда, орнитофауне, објеката културно-историјског насљеђа, успостављања ботаничке баште и арборетума и обављања научних и наставних активности.

Вриједности добра[уреди | уреди извор]

Као најзначајнија вриједност Универзитетског града издваја се дрворед платана чија дужина износи 270 метара, а који се састоји од 99 стабала. Као значајна цјелина издваја се двориште III павиљона Студентског центра Никола Тесла. Орнитолошким истраживањима је забиљежено 55 врста птица. Унутар заштићеног подручја постоје и 2 објекта који посједују културно-историјске вриједности. То су зграда Ректората и зграда Тереза, оба из аустроугарског периода.

Биљне врсте[уреди | уреди извор]

За споменике природе, унутар заштићеног подручја издвојени су:

4 жута бора;
2 пољска јасена;
група стабала мочварног таксодијума;
папираста бреза;
јапанска софора;
храст лужњак; хималајски боровац;
нуткански пачемпрес;
стабло трешње.

Режим заштите[уреди | уреди извор]

Подручје за управљање ресурсима Универзитетски град налази се под II и III степеном заштите. Под II степеном заштите обухваћени су посебно вриједна појединачна стабла, групације стабала, појас уз ријеку Врбас и површина резервисана за ботаничку башту, док се остали засади налазе под III степеном заштите.^[3]

Као посебни споменици природе издвајају се:

пољски јасен (стабло број: 1295)
пољски јасен (стабло број: 1318)
храст лужњак (стабло број: 1160)
групација мочварних таксодијума (, стабла број: 1047, 1048, 1049)
дрворед платана
нуткански пачемпрес (, стабло број: 383)
жути бор (стабло број 1073)
жути бор (стабло број 620)
жути бор (стабло број 460)
жути бор (стабло број 670)
папираста бреза (стабло број 666)
хималајски боровац (стабло број 446)
јапанска софора (стабло број 1266)
трешња (стабло број 866)

Ботаничка башта[уреди | уреди извор]

Иницијатива за оснивање ботаничке баште у склопу Универзитетског гдрада, настала је 2004. године када је и прихваћена од стране Градске Скупштине. До 2012. године засађено је око 300 стабала. Поред новозасађених стабала, ботаничку башту чине и биљке сачуване и засађене пре 2004. године, када је пордручје било део војне касарне Врбас. Најзначајнија биљка из тог периода је стабло Џефријевог бора.

Извори[уреди | уреди извор]

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију (2015):Измјена и допуна просторног плана Републике Српске до 2025. Бањалука: Урбанистички завод
СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ: Рјешење о заштити Подручја за управљање ресурсима Универзитетски град
Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске:Заштићено подручје за управљање ресурсима Универзитетски град^{[мртва веза]}

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Рјешење за стављање под заштиту комплекса „Универзитетски град” као заштићено подручје за управљање ресурсима” (пдф). Службени гласник Републике Српске. стр. 76. Приступљено 23. септембар 2015.
^ „Подручје за управљање ресурсима комплекса "Универзитетски град" у Бањалуци; 2012.”. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наcљеђа Републике Српске. 2012. Архивирано из оригинала (пдф) 19. 07. 2017. г. Приступљено 23. септембар 2015.
^ „ПРОГРАМ УПРАВЉАЊА ЗАШТИЋЕНИМ ПОДРУЧЈЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ РЕСУРСИМА „УНИВЕРЗИТЕТСКИ ГРАД“ за период 2013—2015. године” (пдф). Универзитет у Бањој Луци Институт за генетичке ресурсе. Приступљено 23. септембар 2015.

[1] „Рјешење за стављање под заштиту комплекса „Универзитетски град” као заштићено подручје за управљање ресурсима” (пдф). Службени гласник Републике Српске. стр. 76. Приступљено 23. септембар 2015.

[2] „Подручје за управљање ресурсима комплекса "Универзитетски град" у Бањалуци; 2012.”. Републички завод за заштиту културно-историјског и природног наcљеђа Републике Српске. 2012. Архивирано из оригинала (пдф) 19. 07. 2017. г. Приступљено 23. септембар 2015.

[3] „ПРОГРАМ УПРАВЉАЊА ЗАШТИЋЕНИМ ПОДРУЧЈЕМ ЗА УПРАВЉАЊЕ РЕСУРСИМА „УНИВЕРЗИТЕТСКИ ГРАД“ за период 2013—2015. године” (пдф). Универзитет у Бањој Луци Институт за генетичке ресурсе. Приступљено 23. септембар 2015.

[1]

[2]

[3]