Врбас (ријека)
-
- Друга значења су пописана у чланку Врбас (вишезначна одредница).
| Врбас | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Дужина | 250 km |
| Просечан проток | 33 m³/s |
| Површина слива | 5.900 km² |
| Извор | Планина Зец |
| Висина извора | 1.530 m |
| Ушће | Сава |
| Области | Република Српска |
| Земље слива | Босна и Херцеговина |
| Важније притоке | Плива, Угар, Црна ријека, Врбања, Бистрица |
| Слив | Црноморски |
| Градови | Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце, Мркоњић Град, Бања Лука, Лакташи, Србац |
Врбас је ријека која извире испод планине Зец и након 250 км дугог тока се улијева у ријеку Саву код Српца. Површина слива ове ријеке износи око 5.900 км² и на њеним обалама живи око 500 хиљада становника. Прије Бање Луке, Врбас пролази кроз кањон и бројне клисуре, који су заштићени Законом о заштити природних вриједности из 1955. године.
Највеће притоке Врбаса су Плива и Црна ријека са леве, а Угар и Врбања са десне стране. Слив ријеке Врбас у горњем току чине многобројне мање ријеке: Притоке Врбаса су и Десна, Тушница, Трновача, Крушчица, Бистрица, Бунта, Вилешки поток (Вилешка ријека), Весочница, Поричница, Витина (Витинска ријека), Дубока, Прусачка и Оборачка ријека и Семешница. Притоке Врбаса су познате по богатству рибљег фонда, а ријека Врбас је позната по 22 врсте риба. Најчешће врсте које се могу наћи у горњем току су пастрмка, липљен и младица.[1]
Ријека протиче кроз општине Горњи Вакуф, Бугојно, Доњи Вакуф, Јајце, Мркоњић Град, Бања Лука (град), Лакташи и Србац.
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
Литература [уреди]
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
