Република Српска

Република Српска (скраћено: РС, Српска) један је од два ентитета од којих се састоји Босна и Херцеговина. Други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине.

Република Српска је основана 9. јануара 1992. године под називом Република Српска Босна и Херцеговина, као реакција српског народа на референдум о независности БиХ којег су тражили Муслимани и Хрвати. Република Српска Босна и Херцеговина је проглашена за федералну јединицу Југославије.

По Дејтонском споразуму она је један од два ентитета Босне и Херцеговине с једнодомним парламентом те заузима 49% територије БиХ. Народна скупштина Републике Српске састоји се од 83 посланика који се бирају на изборима сваке четврте године. Народна скупштина има уставотворну и законодавну власт. Влада РС има извршну власт. Предсједник РС има велика овлашћења. Он се бира на непосредним изборима сваке четврте године. Нивои власти су општина односно град (Бања Лука и Источно Сарајево) и република.

Република Српска има своју владу, предсједника, скупштину, амблем, химну, полицију и поштански систем.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Републике Српске

Српска Република Босна и Херцеговина проглашена је 9. јануара 1992. године, док је 28. фебруара донијет Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у Босни и Херцеговини. Република је проглашена дијелом југословенске федералне државе.

Радован Караџић, први предсједник Републике Српске.

Када је Босна и Херцеговина 5. априла 1992. године прогласила независност, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава 7. априла 1992. године одвајање од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Ипак, када су Србија и Црна Гора као једине de facto преостале југословенске републике, 27. априла 1992. године прогласили Савезну Републику Југославију, Република Српска и Република Српска Крајина су саме по себи издвојене из граница федерације, иако све до 1995. године то нису признале.

Име републике је промијењено у Република Српска 12. августа 1992. године.

30. августа 1995. године НАТО пакт покреће Операцију Намјерна сила.

Послије рата, који је трајао од 1992. до 1995. године, потписан је Дејтонски мировни споразум, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%.

Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посјед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0,5 — 1,0%. Брчко дистрикт се налази под међународном управом супервизора који de facto има законодавну, извршну и судску власт у дистрикту. Он издаје налоге којима доноси законе и уредбе, и именује и разрешава службенике и функционере Брчко дистрикта.

Током година након Дејтонског споразума, неке ингеренције Републике Српске које су дејтонским Уставом и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво Босне и Херцеговине (царинска и гранична служба, војска, правосуђе - оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ итд.). Високи представник за Босну и Херцеговину је наметнуо велики број амандмана на Устав Републике Српске.

[уреди] Географија

[уреди] Положај, величина и границе

Положај Републике Српске

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).

У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве (тзв. "џепове") којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је онај око града Брчко чија је ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 km, од чега на међуентитетску границу отпада 1080 km. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету, и једино би се могла поредити са Чилеом.

Република Српска има атипичан облик државног територија чији је сјеверни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу сјевер-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике.

Територија Републике Српске налази се између 42°33' и 45°16' сјеверне географске ширине и 16°11' и 19°37' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 24.617 km² или око 49% територије Босне и Харцеговине на којој живи 1.439.673 становника.

Република Српска спада у групу контитенталних земаља - нема излаз на море, што је карактиристика земаља са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина - панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама Босне и Неретве, пресјецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна-Мајна-Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону Панонског и Јадранског басена, с једне стране и Западне Европе и централног Балкана, с друге стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу има двојак карактер – у мирнодопским приликама он је позитиван, док је у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.

Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији. У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требовац, те крајњи сјеверо-источни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.

[уреди] Клима

Република Српске се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља.

Средоземни, са варијантама класичне и измијењене средоземне климе.
Планински, који обиљежава обиље снијега зими, и пријатна и свјежа љета.
Континентални, са варијантама умјерено-континенталне и континенталне климе.

Различити климатски утицаји који се осјећају на простору Републике Српске су резултат природних елемента и законитости опште циркулације ваздушних маса на ширем простору. Сјеверни перипанонски дио припада умјерено континенталном климатском појасу у коме се осјећа и панонски (степски) климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме већином умјерено хладне, са просјечном годишњом температуром изнад 10°C. Падавине су углавном равномјерно распоређене, а највеће количине се излучују када су и најпотребније пољопривредним културама (мај-јун). Количина падавина по правилу опада идући од запада (1500 mm) према истоку (700 mm) због утицаја западних ваздушних струјања.

Планинска и планинско-котлинска (претпланинска) варијанта климатског утицаја осјећа се на највећем дијелу Републике Српске. Пространи планински масиви имају планинску климу чије су одлике свјежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. Сњежне падавине су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 mm. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу – планинско-котлинску. Главне њене одлике су умјерено топла љета и доста хладне зиме, са просјечном годишњом температуром испод 10°C, и висином падавина од 700-1000 mm.

Јужни дио Републике Српске, односно простор Херцеговине (Хумине) има измијењену варијанту јадранске климе, док се простор Рудина одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе. Клима Хумина се одлукује ослабљеним утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 11°C до 14°C. Распоред падавина је неповољан, пошто кише највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине.

[уреди] Хидрографија

Ријека Врбас

Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора. Окосница црноморског слива је ток ријеке Саве који је ниско положен, те му дотичу сви већи ријечки токови – Уна са Саном, Врбас, Укрина, Босна и Дрина. Све оне имају композитни карактер ријечних долина са великим падовима, те располажу значајним хидроенергетским потенцијалом. У том погледу је посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно валоризован. И остали ријечни токови имају велики привредни значај, мада углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између доњих токова Врбаса и Босне.

Хидрографску ријечну мрежу Републике Српске употпунује највећа и најзначајнија ријека источне Херцеговине – Требишњица, чији је хидрографски потенцијал готово у потпуности валоризован. Она, као и готово сва подземна карстна хидрографска мрежа припада јадранском сливу. Ријеке Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно односи на планинске токове који су веома чисти и богати ријечном рибом.

Поред богатства у ријечним токовима, на простору Републике Српске налазе се бројни извори и врела која су углавном пукотинског и контактног карактера, а на бројним расједима (нпр. Савски ров) јављају се значајни термоминерални извори који имају огроман бањско-туристички значај, те акумулациона и природна, углавном цирковна језера.

[уреди] Вегетација

Прашума Перућица у Националном парку Сутјеска.

Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока налази се појас храста лужњака који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом "славонске храстове шуме". Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.

С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини Неретвице у источној Херцеговини.

Уски појас горњег Подриња и ниска Херцеговина одлукује се климазовалном вегетацијом храста медунца и црног јасена, а у средњем току Дрине и околини Фоче и Вишеграда налази се уски појас храста сладуна и цера.

Знатан дио простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а на вишим планинским подручјима развиле су се мјешовите шумске заједнице букве, јеле и смрече. Као главни пратиоци букових шума јесу јавор, бријест, бијели јасен и друге врсте. Појас букових шума заузима преддинарско и динарско биљногеографско подручје. Нешто су раширеније у источним него у западним дијеловима Српске.

Унутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за развој сточарства. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и присуство Панчићеве оморике у долини Дрине (прашума Перућица код Фоче).

[уреди] Политика

Република Српска има своју владу, предсједника, скупштину, амблем, химну, полицију и поштански систем. Уставни суд Босне и Херцеговине је 1. априла 2006. године одлучио да чланови Закона о употреби заставе, грба и химне Републике Српске, а који се односе на химну и грб, нису у складу са Уставом Босне и Херцеговине. Уредбом Владе Републике Српске од 16. јуна 2007. године уместо грба користи се амблем Републике Српске

[уреди] Општине и градови

Република Српска се састоји из 61 општине и два града, Бање Луке и Источног Сарајева (чине га општине: Источни Стари Град, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново. Град Брчко (38.479) налази се у Дистрикту Брчко, који је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Многи градови Републике Српске су у вријеме цивилног рата у Босни и Херцеговини добили префиксе изведене од придјева српски: Српски Брод (Брод), Србиње (Фоча), Српско Сарајево (Источно Сарајево), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена или су добили нова имена без префикса српски. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.

Бања Лука, главни и највећи град Републике Српске.

Требиње

Име општине	Седиште општине	број насеља	Површина (km²)	број стан.1996.	број стан.2004.
Основни подаци о општинама Српске
Град Бања Лука	Бања Лука	54	1.225,05	217.968	224.647
Општина Берковићи	Берковићи	21	241,27	2.660	2.799
Општина Бијељина	Бијељина	61	724,69	104.831	109.211
Општина Билећа	Билећа	61	632,35	11.864	12.282
Општина Бос. Костајница	Босанска Костајница	12	85,11	7.467	7.874
Општина Босански Брод	Босански Брод	23	228,46	13.035	20.424
Општина Братунац	Братунац	50	291,71	18.762	23.006
Општина Вишеград	Вишеград	163	448,93	17.822	19.419
Општина Власеница	Власеница	37	225,20	19.328	20.437
Општина Вукосавље	Вукосавље	13	86,83	1.761	5.454
Општина Гацко	Гацко	71	735,89	9.951	10.300
Општина Градишка	Градишка	68	762,06	59.494	61.440
Општина Дервента	Дервента	57	516,41	37.140	42.747
Општина Добој	Добој	82	808,85	76.550	80.464
Општина Доњи Жабар	Доњи Жабар	5	49,80	8,654	10,834
Општина Зворник	Зворник	61	371,96	43.718	51.688
Општина Источни Дрвар	Потоци	3	66,17	3	62
Општина Источни Мостар	Зијемље	3	85,72	326	794
Општина Источни Стари Град*	Горње Биоско	19	83,39	3.050	3.185
Општина Језеро	Језеро	12	29,21	533	1.316
Општина Калиновик	Калиновик	68	678,93	4.614	4.871
Општина Источна Илиџа*	Сарајево	5	27,50	16.190	16.754
Општина Кнежево	Кнежево	20	318,93	11.793	12.278
Општина Козарска Дубица	Козарска Дубица	61	497,92	33.289	34.916
Општина Котор Варош	Котор Варош	43	545,49	16.129	20.025
Општина Крупа на Уни	Доњи Дубовик	9	104,43	1.615	1.949
Општина Купрес	Ново Село	5	35,04	5	483
Општина Лакташи	Лакташи	37	388,17	39.196	40.311
Општина Лопаре	Лопаре	35	283,87	16.047	16.983
Општина Источно Ново Сарајево*	Лукавица	8	38,13	8.807	9.129
Општина Љубиње	Љубиње	21	321,97	4.085	4.258
Општина Милићи	Милићи	55	266,99	9.659	10.214
Општина Модрича	Модрича	23	314,22	27.111	28.581
Општина Мркоњић Град	Мркоњић Град	38	638.19	16.088	20.004
Општина Невесиње	Невесиње	57	873,97	18.260	18.955
Општина Нови Град	Нови Град	48	483,22	28.502	31.144
Општина Ново Горажде	Ново Горажде	70	118,66	2.453	3.095
Општина Осмаци	Осмаци	16	71,35	4.529	4.807
Општина Оштра Лука	Оштра Лука	24	204,65	2.463	3.319
Општина Пале*	Пале	63	491,93	26.046	26.959
Општина Пелагићево	Пелагићево	11	124,47	4.824	6.435
Општина Петровац	Дринић	6	146,20	0	189
Општина Петрово	Петрово	8	106,31	11.478	12.044
Општина Приједор	Приједор	71	842,75	90.002	98.570
Општина Прњавор	Прњавор	63	629,96	48.292	49.821
Општина Рибник	Горњи Рибник	28	501,96	7.881	9.008
Општина Рогатица	Рогатица	118	636,42	12.383	14.850
Општина Рудо	Рудо	89	343,53	8.807	9.801
Општина Соколац*	Соколац	94	722,53	16.858	17.449
Општина Србац	Србац	39	452,73	24.044	24.739
Општина Сребреница	Сребреница	81	533,32	16.305	21.879
Општина Теслић	Теслић	57	819,49	43.345	49.021
Општина Требиње	Требиње	141	889,60	30.086	31.299
Општина Трново*	Трново	24	113,56	1.645	2.594
Општина Угљевик	Угљевик	24	173,37	16.142	17.005
Општина Фоча	Фоча	101	1.114,06	22.229	25.489
Општина Хан Пијесак	Хан Пијесак	26	326,75	4.740	4.902
Општина Чајниче	Чајниче	36	274,60	4.237	5.311
Општина Челинац	Челинац	30	362,09	16.980	17.536
Општина Шамац	Шамац	20	185,15	22.110	23.339
Општина Шековићи	Шековићи	38	218,79	9.612	10.167
Општина Шипово	Шипово	43	550,52	7.973	10.585
Република Српска	Бања Лука	2.731	24.467,79	1.355.885	1.471.529
*Општине које чине Град Источно Сарајево

[уреди] Демографија

За више информација видети Демографија Републике Српске и Попис становништва у Босни и Херцеговини 1996.

Још по попису из 1865. се види да је већинско становништво у Босни и Херцеговини било је православно (Срби). Када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године), те и у знатном дијелу послијератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати). По подацима Републичког завода за статистику број становника Републике Српске је у паду.

Етничка карта БиХ 2006. године

Год.	Мушки	Женски	Укупно
Процјене броја становника^[10]
1998.	679.795	749.003	1.428.798
1999.	689.186	759.351	1.448.537
2000.*	695.194	733.705	1.428.899
2001.	704.197	743.280	1.447.477
2002.	708.136	746.666	1.454.802
2003.	706.925	745.426	1.452.351
2004.	705.731	744.166	1.449.897
2005.	704.037	742.380	1.446.417
2006.	702.718	740.991	1.443.709
2007.	700.754	738.919	1.439.673
*Од 2000. године у прицјене броја становника није укључен Брчко дистрикт.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Републике Српске

Посљедице рата 1991-1995. године оставиле су тешко насљеђе за Економију Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ цијене се са 100 милијарди америчких долара, од чега око једне трећине отпада на Републику Српску.

Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП per capita. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1.200 до 1.300 USD, док је на почетку 1992. он износио cca 2.200 долара. БДП је у 2006. години у цијелој РС износио 6.498.792.000 конвертибилних марака.

[уреди] Туризам

За више информација погледајте Туризам Републике Српске

Скијалиште на планини Јахорина.

У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине налази се Република Српска.

Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује у сјеверним дијеловима.

Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике, који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча, као и предјели херцеговачког краса, прошараног плодним крашким пољима.

Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре, засигурно најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваковрсном рибом.

[уреди] Подјела

Дистрикт Брчко дијели територију Републике Српске на западни и источни дио. У западном дијелу се издваја географски регион познат као Босанска Крајина и Посавина, док се у источном дијелу издвајају Семберија, Романија и Источна Херцеговина.

[уреди] Галерија

Споменик Петру I Карађорђевићу у Бијељини.	Мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду на ријеци Дрини.	Споменик на Мраковици.	Добојска твђава
Црква Св. Василија Острошког у Источном Сарајеву.	Поглед на Мркоњић Град.	Споменик на Сутјесци.	Градишка.
Требиње.	Модрича.	Тврђава Кастел у Бањој Луци.	Билећко језеро.

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Референце

Административна подела Босне и Херцеговине
Ентитети и дистрикт Босне и Херцеговине Република Српска · Федерација БиХ Брчко Дистрикт (припада и једном и другом ентитету) Службени градови Босне и Херцеговине Бања Лука · Бихаћ · Зеница · Источно Сарајево · Јајце · Мостар · Сарајево · Кантони Федерације Босне и Херцеговине Босанско-подрињски (V) · Западнобосански (X) · Западнохерцеговачки (VIII) · Зеничко-добојски (IV) · Посавски (II) · Сарајево (IX) · Средњобосански (VI) · Тузлански (III) · Унско-сански (I) · Херцеговачко-неретвански (VII) Општине Босне и Херцеговине Република Српска Берковићи · Бијељина · Билећа · Братунац · Брод · Вишеград · Власеница · Вукосавље · Град Бања Лука · Град Источно Сарајево · Гацко · Градишка · Дервента · Добој · Доњи Жабар · Зворник · Источни Дрвар · Источна Илиџа · Источни Мостар · Источно Ново Сарајево · Источни Стари Град · Језеро · Калиновик · Кнежево · Козарска Дубица · Костајница · Котор Варош · Крупа на Уни · Купрес (РС) · Лакташи · Лопаре · Љубиње · Милићи · Модрича · Мркоњић Град · Невесиње · Ново Горажде · Нови Град · Осмаци · Оштра Лука · Пале · Пелагићево · Петровац · Петрово · Приједор · Прњавор · Рибник · Рогатица · Рудо · Соколац · Србац · Сребреница · Теслић · Требиње · Трново · Угљевик · Фоча · Хан Пијесак · Чајниче · Челинац · Шамац · Шековићи · Шипово Федерација БиХ Бановићи · Град Бихаћ · Босанска Крупа · Босански Петровац · Босанско Грахово · Бреза · Бугојно · Бужим · Бусовача · Вареш · Велика Кладуша · Високо · Витез · Вогошћа · Гламоч · Горажде · Горњи Вакуф-Ускопље · Градачац · Грачаница · Груде · Дрвар · Добој Исток · Добој Југ · Добратићи · Домаљевац-Шамац · Доњи Вакуф · Жепче · Живинице · Завидовићи · Град Зеница · Илијаш · Илиџа · Јабланица · Град Јајце · Какањ · Калесија · Кисељак · Кладањ · Кључ · Коњиц · Крешево · Купрес · Ливно · Лукавац · Љубушки · Маглај · Град Мостар · Неум · Нови Град - Сарајево · Нови Травник · Ново Сарајево · Олово · Орашје · Оџак · Пале-Прача · Посушје · Прозор · Равно · Сански Мост · Сапна · Сребреник · Стари Град · Столац · Теочак · Тешањ · Томиславград · Травник · Трново ФБиХ · Тузла · Усора · Фојница · Фоча-Устиколина · Хаџићи · Цазин · Центар · Чапљина · Челић · Читлук · Широки Бријег

[_note-0] ttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/ORS/Pages/DetaljiServisa.aspx?ItemId=5&srcList=A2CCDFE2-EC83-438D-A097-96558E660DEC

[_note-1] ttp://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/ORS/Pages/DetaljiServisa.aspx?ItemId=5&srcList=A2CCDFE2-EC83-438D-A097-96558E660DEC

[_note-2] ttp://www.rzs.rs.ba

[_note-3] ttp://www.rzs.rs.ba

[_note-4] ttp://www.rzs.rs.ba

[_note-5] ttp://www.rzs.rs.ba

[_note-6] ttp://www.rzs.rs.ba

[_note-7] ttp://www.rzs.rs.ba

[_note-8] ttp://www.rzs.rs.ba

[_note-9] ttp://www.rzs.rs.ba/Cirilica.htm

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

Република Српска

Из Википедије, слободне енциклопедије

Садржај

[уреди] Историја

[уреди] Географија

[уреди] Положај, величина и границе

[уреди] Клима

[уреди] Хидрографија

[уреди] Вегетација

[уреди] Политика

[уреди] Општине и градови

[уреди] Демографија

[уреди] Економија

[уреди] Туризам

[уреди] Подјела

[уреди] Галерија

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

[уреди] Референце

Прегледи

Лични алати

навигација

техничке

Направи књигу

Претрага

алати

Други језици