Република Српска

Из Википедије, слободне енциклопедије

„Српска“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Српска (вишезначна одредница).
Република Српска
Republika Srpska
Застава Републике Српске Амблем Републике Српске
Застава[1] Амблем Републике Српске[2]
Химна: Моја република
Положај Републике Српске
Главни град Бања Лука
Службени језици српски, хрватски и бошњачки језик[3]
Службена писма ћирилица и латиница [4]
Власт Република
 - Предсједник Рајко Кузмановић
 - Премијер Милорад Додик (СНСД)
Површина  
 - Укупно 24.617  km² [5]
 - Вода (%) n/a
Становништво
 - Процјена 2007. 1.439.673 [6]
 - УН Попис 1996. 1.475.288 [7]
 - Густина 57,9/km (2007) [8]
 - Народна
  припадност
  (1996)
Срби: 90%
Бошњаци: 7%
Остали: 3%
Валута Конвертибилна марка (КМ)
Број насеља 2.721[9]
Временска зона UTC +1

Република Српска (скраћено: РС, Српска) један је од два ентитета од којих се састоји Босна и Херцеговина. Други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине.

Република Српска је основана 9. јануара 1992. године под називом Република Српска Босна и Херцеговина, као реакција српског народа на референдум о независности БиХ којег су тражили Муслимани и Хрвати. Република Српска Босна и Херцеговина је проглашена за федералну јединицу Југославије.

По Дејтонском споразуму она је један од два ентитета Босне и Херцеговине с једнодомним парламентом те заузима 49% територије БиХ. Народна скупштина Републике Српске састоји се од 83 посланика који се бирају на изборима сваке четврте године. Народна скупштина има уставотворну и законодавну власт. Влада РС има извршну власт. Предсједник РС има велика овлашћења. Он се бира на непосредним изборима сваке четврте године. Нивои власти су општина односно град (Бања Лука и Источно Сарајево) и република.

Република Српска има своју владу, предсједника, скупштину, амблем, химну, полицију и поштански систем.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Републике Српске

Српска Република Босна и Херцеговина проглашена је 9. јануара 1992. године, док је 28. фебруара донијет Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у Босни и Херцеговини. Република је проглашена дијелом југословенске федералне државе.

Радован Караџић, први предсједник Републике Српске.

Када је Босна и Херцеговина 5. априла 1992. године прогласила независност, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава 7. априла 1992. године одвајање од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Ипак, када су Србија и Црна Гора као једине de facto преостале југословенске републике, 27. априла 1992. године прогласили Савезну Републику Југославију, Република Српска и Република Српска Крајина су саме по себи издвојене из граница федерације, иако све до 1995. године то нису признале.

Име републике је промијењено у Република Српска 12. августа 1992. године.

30. августа 1995. године НАТО пакт покреће Операцију Намјерна сила.

Послије рата, који је трајао од 1992. до 1995. године, потписан је Дејтонски мировни споразум, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%.

Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посјед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0,5 — 1,0%. Брчко дистрикт се налази под међународном управом супервизора који de facto има законодавну, извршну и судску власт у дистрикту. Он издаје налоге којима доноси законе и уредбе, и именује и разрешава службенике и функционере Брчко дистрикта.

Током година након Дејтонског споразума, неке ингеренције Републике Српске које су дејтонским Уставом и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво Босне и Херцеговине (царинска и гранична служба, војска, правосуђе - оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ итд.). Високи представник за Босну и Херцеговину је наметнуо велики број амандмана на Устав Републике Српске.

[уреди] Географија

[уреди] Положај, величина и границе

Положај Републике Српске

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).

У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве (тзв. "џепове") којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је онај око града Брчко чија је ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 km, од чега на међуентитетску границу отпада 1080 km. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету, и једино би се могла поредити са Чилеом.

Република Српска има атипичан облик државног територија чији је сјеверни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу сјевер-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике.

Територија Републике Српске налази се између 42°33' и 45°16' сјеверне географске ширине и 16°11' и 19°37' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске - дио Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 24.617 km² или око 49% територије Босне и Харцеговине на којој живи 1.439.673 становника.

Република Српска спада у групу контитенталних земаља - нема излаз на море, што је карактиристика земаља са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина - панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама Босне и Неретве, пресјецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна-Мајна-Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону Панонског и Јадранског басена, с једне стране и Западне Европе и централног Балкана, с друге стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу има двојак карактер – у мирнодопским приликама он је позитиван, док је у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.

Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији. У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требовац, те крајњи сјеверо-источни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.


[уреди] Клима

Република Српске се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља.

  • Средоземни, са варијантама класичне и измијењене средоземне климе.
  • Планински, који обиљежава обиље снијега зими, и пријатна и свјежа љета.
  • Континентални, са варијантама умјерено-континенталне и континенталне климе.

Различити климатски утицаји који се осјећају на простору Републике Српске су резултат природних елемента и законитости опште циркулације ваздушних маса на ширем простору. Сјеверни перипанонски дио припада умјерено континенталном климатском појасу у коме се осјећа и панонски (степски) климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме већином умјерено хладне, са просјечном годишњом температуром изнад 10°C. Падавине су углавном равномјерно распоређене, а највеће количине се излучују када су и најпотребније пољопривредним културама (мај-јун). Количина падавина по правилу опада идући од запада (1500 mm) према истоку (700 mm) због утицаја западних ваздушних струјања.

Планинска и планинско-котлинска (претпланинска) варијанта климатског утицаја осјећа се на највећем дијелу Републике Српске. Пространи планински масиви имају планинску климу чије су одлике свјежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. Сњежне падавине су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 mm. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу – планинско-котлинску. Главне њене одлике су умјерено топла љета и доста хладне зиме, са просјечном годишњом температуром испод 10°C, и висином падавина од 700-1000 mm.

Јужни дио Републике Српске, односно простор Херцеговине (Хумине) има измијењену варијанту јадранске климе, док се простор Рудина одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе. Клима Хумина се одлукује ослабљеним утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 11°C до 14°C. Распоред падавина је неповољан, пошто кише највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине.

[уреди] Хидрографија

Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора. Окосница црноморског слива је ток ријеке Саве који је ниско положен, те му дотичу сви већи ријечки токови – Уна са Саном, Врбас, Укрина, Босна и Дрина. Све оне имају композитни карактер ријечних долина са великим падовима, те располажу значајним хидроенергетским потенцијалом. У том погледу је посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно валоризован. И остали ријечни токови имају велики привредни значај, мада углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између доњих токова Врбаса и Босне.

Хидрографску ријечну мрежу Републике Српске употпунује највећа и најзначајнија ријека источне Херцеговине – Требишњица, чији је хидрографски потенцијал готово у потпуности валоризован. Она, као и готово сва подземна карстна хидрографска мрежа припада јадранском сливу. Ријеке Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно односи на планинске токове који су веома чисти и богати ријечном рибом.

Поред богатства у ријечним токовима, на простору Републике Српске налазе се бројни извори и врела која су углавном пукотинског и контактног карактера, а на бројним расједима (нпр. Савски ров) јављају се значајни термоминерални извори који имају огроман бањско-туристички значај, те акумулациона и природна, углавном цирковна језера.

[уреди] Вегетација

Прашума Перућица у Националном парку Сутјеска.

Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока налази се појас храста лужњака који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом "славонске храстове шуме". Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.

С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини Неретвице у источној Херцеговини.

Уски појас горњег Подриња и ниска Херцеговина одлукује се климазовалном вегетацијом храста медунца и црног јасена, а у средњем току Дрине и околини Фоче и Вишеграда налази се уски појас храста сладуна и цера.

Знатан дио простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а на вишим планинским подручјима развиле су се мјешовите шумске заједнице букве, јеле и смрече. Као главни пратиоци букових шума јесу јавор, бријест, бијели јасен и друге врсте. Појас букових шума заузима преддинарско и динарско биљногеографско подручје. Нешто су раширеније у источним него у западним дијеловима Српске.

Унутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за развој сточарства. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и присуство Панчићеве оморике у долини Дрине (прашума Перућица код Фоче).

[уреди] Политика

Република Српска има своју владу, предсједника, скупштину, амблем, химну, полицију и поштански систем. Уставни суд Босне и Херцеговине је 1. априла 2006. године одлучио да чланови Закона о употреби заставе, грба и химне Републике Српске, а који се односе на химну и грб, нису у складу са Уставом Босне и Херцеговине. Уредбом Владе Републике Српске од 16. јуна 2007. године уместо грба користи се амблем Републике Српске

[уреди] Општине и градови

Република Српска се састоји из 61 општине и два града, Бање Луке и Источног Сарајева (чине га општине: Источни Стари Град, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново. Град Брчко (38.479) налази се у Дистрикту Брчко, који је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Многи градови Републике Српске су у вријеме цивилног рата у Босни и Херцеговини добили префиксе изведене од придјева српски: Српски Брод (Брод), Србиње (Фоча), Српско Сарајево (Источно Сарајево), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена или су добили нова имена без префикса српски. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.

Бања Лука, главни и највећи град Републике Српске.
Основни подаци о општинама Српске
Име општине Седиште општине број насеља Површина (km²) број стан.1996. број стан.2004.
Град Бања Лука Бања Лука 54 1.225,05 217.968 224.647
Општина Берковићи Берковићи 21 241,27 2.660 2.799
Општина Бијељина Бијељина 61 724,69 104.831 109.211
Општина Билећа Билећа 61 632,35 11.864 12.282
Општина Бос. Костајница Босанска Костајница 12 85,11 7.467 7.874
Општина Босански Брод Босански Брод 23 228,46 13.035 20.424
Општина Братунац Братунац 50 291,71 18.762 23.006
Општина Вишеград Вишеград 163 448,93 17.822 19.419
Општина Власеница Власеница 37 225,20 19.328 20.437
Општина Вукосавље Вукосавље 13 86,83 1.761 5.454
Општина Гацко Гацко 71 735,89 9.951 10.300
Општина Градишка Градишка 68 762,06 59.494 61.440
Општина Дервента Дервента 57 516,41 37.140 42.747
Општина Добој Добој 82 808,85 76.550 80.464
Општина Доњи Жабар Доњи Жабар 5 49,80 8,654 10,834
Општина Зворник Зворник 61 371,96 43.718 51.688
Општина Источни Дрвар Потоци 3 66,17 3 62
Општина Источни Мостар Зијемље 3 85,72 326 794
Општина Источни Стари Град* Горње Биоско 19 83,39 3.050 3.185
Општина Језеро Језеро 12 29,21 533 1.316
Општина Калиновик Калиновик 68 678,93 4.614 4.871
Општина Источна Илиџа* Сарајево 5 27,50 16.190 16.754
Општина Кнежево Кнежево 20 318,93 11.793 12.278
Општина Козарска Дубица Козарска Дубица 61 497,92 33.289 34.916
Општина Котор Варош Котор Варош 43 545,49 16.129 20.025
Општина Крупа на Уни Доњи Дубовик 9 104,43 1.615 1.949
Општина Купрес Ново Село 5 35,04 5 483
Општина Лакташи Лакташи 37 388,17 39.196 40.311
Општина Лопаре Лопаре 35 283,87 16.047 16.983
Општина Источно Ново Сарајево* Лукавица 8 38,13 8.807 9.129
Општина Љубиње Љубиње 21 321,97 4.085 4.258
Општина Милићи Милићи 55 266,99 9.659 10.214
Општина Модрича Модрича 23 314,22 27.111 28.581
Општина Мркоњић Град Мркоњић Град 38 638.19 16.088 20.004
Општина Невесиње Невесиње 57 873,97 18.260 18.955
Општина Нови Град Нови Град 48 483,22 28.502 31.144
Општина Ново Горажде Ново Горажде 70 118,66 2.453 3.095
Општина Осмаци Осмаци 16 71,35 4.529 4.807
Општина Оштра Лука Оштра Лука 24 204,65 2.463 3.319
Општина Пале* Пале 63 491,93 26.046 26.959
Општина Пелагићево Пелагићево 11 124,47 4.824 6.435
Општина Петровац Дринић 6 146,20 0 189
Општина Петрово Петрово 8 106,31 11.478 12.044
Општина Приједор Приједор 71 842,75 90.002 98.570
Општина Прњавор Прњавор 63 629,96 48.292 49.821
Општина Рибник Горњи Рибник 28 501,96 7.881 9.008
Општина Рогатица Рогатица 118 636,42 12.383 14.850
Општина Рудо Рудо 89 343,53 8.807 9.801
Општина Соколац* Соколац 94 722,53 16.858 17.449
Општина Србац Србац 39 452,73 24.044 24.739
Општина Сребреница Сребреница 81 533,32 16.305 21.879
Општина Теслић Теслић 57 819,49 43.345 49.021
Општина Требиње Требиње 141 889,60 30.086 31.299
Општина Трново* Трново 24 113,56 1.645 2.594
Општина Угљевик Угљевик 24 173,37 16.142 17.005
Општина Фоча Фоча 101 1.114,06 22.229 25.489
Општина Хан Пијесак Хан Пијесак 26 326,75 4.740 4.902
Општина Чајниче Чајниче 36 274,60 4.237 5.311
Општина Челинац Челинац 30 362,09 16.980 17.536
Општина Шамац Шамац 20 185,15 22.110 23.339
Општина Шековићи Шековићи 38 218,79 9.612 10.167
Општина Шипово Шипово 43 550,52 7.973 10.585
Република Српска Бања Лука 2.731 24.467,79 1.355.885 1.471.529
*Општине које чине Град Источно Сарајево

[уреди] Демографија

За више информација видети Демографија Републике Српске и Попис становништва у Босни и Херцеговини 1996.

Још по попису из 1865. се види да је већинско становништво у Босни и Херцеговини било је православно (Срби). Када је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године), те и у знатном дијелу послијератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати). По подацима Републичког завода за статистику број становника Републике Српске је у паду.

Етничка карта БиХ 2006. године
Процјене броја становника[10]
Год. Мушки Женски Укупно
1998. 679.795 749.003 1.428.798
1999. 689.186 759.351 1.448.537
2000.* 695.194 733.705 1.428.899
2001. 704.197 743.280 1.447.477
2002. 708.136 746.666 1.454.802
2003. 706.925 745.426 1.452.351
2004. 705.731 744.166 1.449.897
2005. 704.037 742.380 1.446.417
2006. 702.718 740.991 1.443.709
2007. 700.754 738.919 1.439.673
*Од 2000. године у прицјене броја становника није укључен Брчко дистрикт.

[уреди] Економија

За више информација погледајте Економија Републике Српске

Посљедице рата 1991-1995. године оставиле су тешко насљеђе за Економију Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ цијене се са 100 милијарди америчких долара, од чега око једне трећине отпада на Републику Српску.

Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП per capita. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1.200 до 1.300 USD, док је на почетку 1992. он износио cca 2.200 долара. БДП је у 2006. години у цијелој РС износио 6.498.792.000 конвертибилних марака.

[уреди] Туризам

За више информација погледајте Туризам Републике Српске
Скијалиште на планини Јахорина.

У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине налази се Република Српска.

Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује у сјеверним дијеловима.

Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике, који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча, као и предјели херцеговачког краса, прошараног плодним крашким пољима.

Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре, засигурно најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваковрсном рибом.

[уреди] Подјела

Дистрикт Брчко дијели територију Републике Српске на западни и источни дио. У западном дијелу се издваја географски регион познат као Босанска Крајина и Посавина, док се у источном дијелу издвајају Семберија, Романија и Источна Херцеговина.

[уреди] Галерија

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава
Викимедија остава има још мултимедијалних фајлова везаних за:

[уреди] Референце

  1. ^ http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/ORS/Pages/DetaljiServisa.aspx?ItemId=5&srcList=A2CCDFE2-EC83-438D-A097-96558E660DEC
  2. ^ http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/ORS/Pages/DetaljiServisa.aspx?ItemId=5&srcList=A2CCDFE2-EC83-438D-A097-96558E660DEC
  3. ^ http://www.rzs.rs.ba
  4. ^ http://www.rzs.rs.ba
  5. ^ http://www.rzs.rs.ba
  6. ^ http://www.rzs.rs.ba
  7. ^ http://www.rzs.rs.ba
  8. ^ http://www.rzs.rs.ba
  9. ^ http://www.rzs.rs.ba
  10. ^ http://www.rzs.rs.ba/Cirilica.htm


 
Административна подела Босне и Херцеговине
Застава Босне и Херцеговине
Направи књигу