Република Српска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
„Српска“ преусмерава овде. За остале употребе погледајте Српска (вишезначна одредница).
Република Српска
Republika Srpska
Застава Републике Српске Грб Републике Српске
Застава Грб
Химна
Моја Република
Положај Републике Српске
Главни град Сарајево[1] (de iure)
Бања Лука (de facto)
Службени језик језик српског, бошњачког и хрватског народа[1][2][3]
Облик државе Република
 — Предсједник Републике Милорад Додик
 — Предсједник Владе Жељка Цвијановић
 — Предсједник Народне скупштине Игор Радојичић
Површина  
 — укупно 24.857 km² ()
Становништво  
 — 2013. 1.326.991 [4] ()
 — густина 57,9/km² 
Валута Конвертибилна марка (BAM)
Временска зона UTC +1, +2 (CET, CEST)
Позивни број +387

Република Српска је један од два ентитета у Босни и Херцеговини (поред Федерације Босне и Херцеговине). Заузима 49% територије БиХ. Основана је 9. јануара 1992. године под називом Српска Република Босна и Херцеговина, као реакција српског народа на спорну одлуку о независности СР Босне и Херцеговине од СФРЈ коју су изгласали муслимански и хрватски посланици.

Народна скупштина Републике Српске врши уставотворну и законодавну власт и чине је 83 посланика који се бирају на изборима сваке четврте године. Влада Републике Српске врши извршну власт. Предсједник Републике Српске се бира на непосредним изборима сваке четврте године. Нивои власти су општина, односно град и република. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је пописано укупно 1.326.991 лица.[5] Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Републици Српској укупан број домаћинстава 414.847, а станова 588.241. [5]

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Републике Српске

Српски народ је населио територију данашње Републике Српске у 7. вијеку. Већи или мањи дијелови овог подручја били су у саставу средњовјековних српских држава — Србије кнеза Петра Гојниковића и кнеза Часлава Клонимировића, Дукљанске државе, Србије Немањића, Бановине Босне, Сремске краљевине, Српског царства, државе кнеза Војислава Војиновића и жупана Николе Алтомановића, Краљевине Босне, Српске деспотовине, кнежевине Павла Раденовића, војводства Сандаља Хранића и херцеговине Стефана Вукчића. Током овог периода, неки дијелови територије данашње Републике Српске су били и под влашћу средњовјековне Хрватске и средњовјековне Угарске.

Манастир Тврдош, саграђен 1509. године

У 15. вијеку, ове просторе осваја Османско царство и укључује их у Босански пашалук. Тада је један дио Срба прешао у исламску веру, а њихови потомци су данашњи Бошњаци. Између 1718. и 1739. године, Хабзбуршка монархија је управљала малим сјеверним дијелом данашње Републике Српске, али након 1739. године ово подручје поново долази под контролу Османског царства. Почетком 19. вијека, источни дијелови територије данашње Републике Српске били су обухваћени Првим српским устанком и ушли у састав Карађорђеве Србије.

Бански двор, сједиште Врбаске бановине

Аустроугарска окупира цјелокупну територију данашње Републике Српске 1878. године, а анектира је 1908. године. Са завршетком Првог свјетског рата 1918. године, ови простори улазе у састав новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Између 1929. и 1941. године, једна од покрајина Краљевине Југославије носила је назив Врбаска бановина и имала је управно седиште у Бања Луци. Окупацијом и подјелом Југославије 1941. године, територију данашње Републике Српске окупира такозвана Независна Држава Хрватска, чије војне формације чине бројне злочине над српским становништвом. Српски народ је покушавао да се одбрани од овог терора учествујући у два покрета отпора, партизанском и четничком, а на дијеловима територије данашње Републике Српске биле су током рата формиране и простране ослобођене територије.

Након Другог свјетског рата, подручје данашње Републике Српске улази у састав СР Босне и Херцеговине, у којој су Срби све до 1971. године чинили највећи дио становништва. Од пописа из 1971. најбројнија етничка група СР Босне и Херцеговине били су Муслимани (данас познати као Бошњаци). Територија СР Босне и Херцеговине је, међутим, остала етнички мјешовита, а на попису из 1991. године, Срби су у њој били други народ по бројности. На територији која данас улази у састав Републике Српске, Срби су 1991. године чинили апсолутну већину становништва (54,4%).

Територија Републике Српске за вријеме рата у БиХ (црвене боје)

Током политичке кризе након оцијепљења Хрватске и Словеније од Југославије, 25. јуна 1991. године, Срби су створили посебну скупштину 24. октобра под називом „Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини“. Дана 21. новембра 1991. године скупштина је објавила да све општине, мјесне заједнице и насељена мјеста гдје је више од 50% становника гласало да СР Босна и Херцеговина остане у Југославији, постају дијелом „српских аутономних територија“.

Дана 9. јануара 1992. године у Сарајеву,[6] ова скупштина је прогласила „Републику Српску Босну и Херцеговину“, док је 28. фебруара донесен Устав Републике Српске Босне и Херцеговине, у којем је писало да територија ове републике обухвата српске аутономне области, општине и друге српске етничке ентитете у СР Босни и Херцеговини. Република би се састојала не само од свих подручја гдје су Срби били већина, него такође и од „мјеста гдје је српски народ мањина због геноцида над њим током Другог свјетског рата. [7] Република Српска Босна и Херцеговина је проглашена дијелом југословенске федералне државе.

Дана 5. априла 1992. године, крња Влада СР Босне и Херцеговине је прогласила независност, а након три дана промјену имена у Република Босна и Херцеговина. Европска заједница је признала независност СР Босне и Херцеговине 6. априла 1992. године. Дана 7. априла, Српска Република Босна и Херцеговина проглашава независност од Босне и Херцеговине и останак у Југославији. Ипак, када су Србија и Црна Гора као једине de facto преостале југословенске републике, 27. априла 1992. године прогласиле Савезну Републику Југославију, Република Српска и Република Српска Крајина су саме по себи издвојене из граница федерације, иако све до 1995. године то нису признале.

Границе Републике Српске након Дејтонског споразума

Дана 12. маја 1992. године, током сједнице Скупштине, Радован Караџић је објавио шест „стратешких циљева“ српског народа у Босни и Херцеговини, а то су били: државно разграничење од друге две националне заједнице, коридор између Семберије и Крајине, успостављање коридора у долини реке Дрине, односно елиминисање Дрине као границе између два свијета, успостављање границе на реци Уни и реци Неретви, подела града Сарајева на српски и муслимански део и успостављање у сваком од ова два дијела ефективне државне власти те конститутивне државе, излаз Српске Републике Босне и Херцеговине на море.[8] Током исте сједнице, скупштина Срба је успоставила Војску Републике Српске (ВРС) и изабрала Ратка Младића да буде заповједник другог војног дистрикта Југословенске армије. Пред крај маја 1992. године и повлачења југословенских снага са простора бивше СР Босне и Херцеговине, други војни дистрикт је постао главни штаб војске Републике Српске. 12. августа 1992. године назив Српска Република Босна и Херцеговина је промењен у Република Српска.

Административни центар Владе Републике Српске у Бањој Луци

Рат у Босни и Херцеговини је трајао од 1992. до 1995. године. Дана 30. августа 1995. године НАТО пакт покреће бомбардовање Републике Српске („Операција Намјерна сила“). Рат је окончан потписивањем Дејтонског мировног споразума, 21. новембра 1995. године. Република Српска је међународно призната као један од два ентитета који чине Босну и Херцеговину (други ентитет је Федерација Босне и Херцеговине). Република Српска обухвата 49% територије Босне и Херцеговине, а Федерација Босне и Херцеговине 51%.

Арбитражном одлуком о статусу Брчког, те успостављањем Дистрикта Брчко БиХ 2000. године, посјед територије оба ентитета је смањен за отприлике 0,5—1,0%. Брчко дистрикт је по Арбитражној одлуци стављен под међународну управу супервизора који de facto има законодавну, извршну и судску власт у дистрикту. Он издаје налоге којима доноси законе и уредбе, и именује и разријешава службенике и функционере Брчко дистрикта.

Током година након Дејтонског споразума, неке ингеренције Републике Српске које су дејтонским Уставом Босне и Херцеговине и његовим анексима биле дефинисане као надлежности ентитета пренесене су на ниво Босне и Херцеговине (царинска и гранична служба, војска, правосуђе — оснивањем Суда БиХ и Високог судског и тужилачког савјета БиХ итд). Високи представник за Босну и Херцеговину је наметнуо велики број амандмана на Устав Републике Српске.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Републике Српске

Положај, величина и границе[уреди]

Географски положај Републике Српске
Мрежа поштанског саобраћаја у Републици Српској[9]

Границе Републике Српске су одређене међународно признатом границом према Србији, Црној Гори и Републици Хрватској и међународно признатом међуентитетском границом према Федерацији Босне и Херцеговине. И једна и друга је успостављена без поштовања основних принципа разграничења међу народима (етнички, историјски, природно-географски, функционално-економски, војностратешки и др).

У односу на површину своје територије Република Српска има несразмјерно дуге и неправилне границе. Оне су јако издужене и изломљене правећи на појединим мјестима уске појасеве (тзв. „џепове“) којима се вежу српски простори. Такав најужи и најосетљивији појас је, до издвајања у засебан дистрикт, био онај око града Брчко чија је ширина свега 5 km. Укупна дужина границе Републике Српске износи око 2170 km, од чега на међуентитетску границу отпада 1080 km. Ако би територија Републике Српске са површином коју има била у облику круга, укупна дужина њених граница би онда износила свега 561 km. То значи да је коефицијент разуђености границе 3,6 што је ријеткост у свијету и једино би се могла поредити са Чилеом.

Република Српска има атипичан облик државне територије чији је сјеверни дио издужен у правцу запад-исток, а источни у правцу сјевер-југ. Овакав необичан облик представља отежавајућу околност унутрашње комуникације и економске интеграције међусобно удаљених западних и јужних дијелова Републике.

Територија Републике Српске налази се између 42°33' и 45°16' сјеверне географске ширине и 16°11' и 19°37' источне географске дужине. Заузима мањи дио јединственог српског етничког простора западно од Дрине, односно захвата сјеверни и источни дио геопростора Босне и Харцеговине. Један дио простора Босне и Херцеговине који су претежно насељавали Срби је према Дејтонском споразуму остао изван Републике Српске — дио Босанске Крајине, Озрена, Посавине и Херцеговине, дијелови Подриња, сарајевске котлине, те дио Јадранског приморја. Република Српска има површину од 25.053 km² или око 49% територије Босне и Херцеговине на којој живи 1.439.673 становника.

Република Српска спада у групу контитенталних земаља — нема излаз на море, што је карактиристика земаља са неповољним географским положајем. Међутим, за опстанак и развој неке земље није одлучујуће то да ли има или нема излаз на море (нпр. Чешка, Швајцарска, Аустрија и др). Република Српска је смјештена на контакту двију великих природно-географских и друштвено-економских регионалних цјелина — панонске и медитеранске. У саобраћајно-географском смислу овакав њен положај има посебан значај, јер је просјецају виталне комуникационе везе. То се првенствено односи на меридијански правац који међусобно повезаним ријечним долинама Босне и Неретве, пресијецајући динарски планински комплекс повезује средњоевропску и медитеранску макрорегију. Ништа мањег значаја није нити упоредни правац који повезује Републику Српску са централнобалканским и западноевропским простором. У том погледу је неопходно истаћи важност излаза Републике Српске на ријеку Саву којом се веже на европску ријечну саобраћајницу Рајна—Мајна—Дунав. Дакле, простор Републике Српске представља спону панонског и јадранског басена са једне стране, и западне Европе и централног Балкана, с друге стране. Тако детерминисан њен положај у геополитичком смислу има двојак карактер – у мирнодопским приликама он је позитиван, док у ратним условима, нарочито ако се има у виду издуженост и изломљеност граница он постаје изузетно неповољан.

Природне одлике Републике Српске су веома сложене, што је резултат њене припадности различитим природногеографским цјелинама и њиховој геоморфолошкој еволуцији. У геоморфолошком изгледу на простору Републике Српске се смјењују различити облици. У сјеверном перипанонском дијелу брежуљкасти терени изграђени од кенозојских наслага постепено се спуштају у равничарске просторе са алувијалним заравнима и ријечним терасама који уједно чини и најплоднији дио Републике Српске. На том простору издижу се само неколико усамљених планина – Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требава, те крајњи сјевероисточни огранци Мајевице. Према југу равничарски простор преко брежуљкастог терена прелази у планинско подручје које заузима и највећи дио површине Републике Српске.


Клима[уреди]

Република Српске се налази у сјеверном умјереном појасу, и могу се издвојити три климатска поднебља.

Различити климатски утицаји који се осјећају на простору Републике Српске су резултат природних елемента и законитости опште циркулације ваздушних маса на ширем простору. Сјеверни перипанонски дио припада умјерено континенталном климатском појасу у коме се осјећа и панонски (степски) климатски утицај са сјевера. Љета су топла, а зиме већином умјерено хладне, са просјечном годишњом температуром изнад 10 °C. Падавине су углавном равномјерно распоређене, а највеће количине се излучују када су и најпотребније пољопривредним културама (мај-јун). Количина падавина по правилу опада идући од запада (1500 mm) према истоку (700 mm) због утицаја западних ваздушних струјања.

Планинска и планинско-котлинска (претпланинска) варијанта климатског утицаја осјећа се на највећем дијелу Републике Српске. Пространи планински масиви имају планинску климу чије су одлике свјежа и кратка љета, а дуге хладне и снежне зиме. Сњежне падавине су обилне и дуго се задржавају, а висина падавина је изнад 1200 mm. За разлику од планинске климе ових простора, брежуљкаста подручја, те котлине и долине имају нешто блажу климу – планинско-котлинску. Главне њене одлике су умјерено топла љета и доста хладне зиме, са просјечном годишњом температуром испод 10 °C, и висином падавина од 700-1000 mm.

Јужни дио Републике Српске, односно простор Херцеговине (Хумине) има средоземна климу, док се простор Рудина одликује прелазном варијантом између климе Хумина и планинске климе. Клима Хумина се одлукује утицајем са мора, па су љета врло топла а зиме доста благе. Просјечна годишња температура се креће од 14 °C до 16 °C. У овоме поднебљу је смјештен најтоплији град Републике Српске и Босне и Херцеговине Град Требиње. Распоред падавина је неповољан, пошто кише највише падају у јесен и у зиму а најмање у љето, када се јављају и краћи сушни периоди. Кишне падавине доминирају над сњежним. За разлику од оваквих климатских одлика херцеговачких хумина, климу Рудина углавном карактеришу ниже љетне температуре и знатне зимске сњежне падавине.

Хидрографија[уреди]

Са хидролошког аспекта, простор Републике Српске се може означити као релативно богат површинском и подземном хидролошком мрежом. Сви главни ријечни токови хидролошки припадају сливу Црног мора. Окосница црноморског слива је ток ријеке Саве који је ниско положен, те му дотичу сви већи ријечки токови – Уна са Саном, Врбас, Укрина, Босна и Дрина. Све оне имају композитни карактер ријечних долина са великим падовима, те располажу значајним хидроенергетским потенцијалом. У том погледу је посебно значајна Дрина која има најразвијенији хидролошки систем и огроман хидроенергетски потенцијал који је још увек недовољно валоризован. И остали ријечни токови имају велики привредни значај, мада углавном само својим доњим и средњим токовима припадају Републици Српској. Изузетак је Укрина која има мањи ток и тече по брдима између доњих токова Врбаса и Босне.

Хидрографску ријечну мрежу Републике Српске употпунује највећа и најзначајнија ријека источне Херцеговине – Требишњица, чији је хидрографски потенцијал готово у потпуности валоризован. Она, као и готово сва подземна карстна хидрографска мрежа припада јадранском сливу. Ријеке Српске, поред хидроенергетског потенцијала, својим квалитетом представљају значајну компоненту туристичке привреде. То се посебно односи на планинске токове који су веома чисти и богати ријечном рибом.

Поред богатства у ријечним токовима, на простору Републике Српске налазе се бројни извори и врела која су углавном пукотинског и контактног карактера, а на бројним расједима (нпр. Савски ров) јављају се значајни термоминерални извори који имају огроман бањско-туристички значај, те акумулациона и природна, углавном цирковна језера.

Вегетација[уреди]

Прашума Перућица у Националном парку Сутјеска.

Вегетација Републике Српске се одлукује великом разноликошћу, што је највећим дијелом посљедица климатских услова. Посебан значај има шумски комплекс, а међу најраспрострањеније спада подручје климазоналне вегетације храстових шума. На сјеверу, уз обалу ријеке Саве и њених већих притока налази се појас храста лужњака који је мјестимично испрекидан шумама храста китњака и обичног граба. Просторно, овај појас се наставља на шумски појас у Славонији познат под називом „славонске храстове шуме“. Јужније, на брежуљкастим и уздигнутијим просторима, налази се шумска заједница храста китњака и обичног граба, а мјестимично су се развиле и букове шуме претпланинског појаса.

С обзиром на то да је ово панонско и претпланинско биљногеографско подручје које је уједно и најгушће насељено пољопривредним становништвом, због тога су и шумске заједнице сведене на мање површине. Мањи локалитети храста китњака и обичног граба сусрећу се и у долини Неретвице у источној Херцеговини.

Уски појас горњег Подриња и ниска Херцеговина одлукује се климазовалном вегетацијом храста медунца и црног јасена, а у средњем току Дрине и околини Фоче и Вишеграда налази се уски појас храста сладуна и цера.

Знатан дио простора Републике Српске налази се под буковом шумом, а на вишим планинским подручјима развиле су се мјешовите шумске заједнице букве, јеле и смрче. Као главни пратиоци букових шума јесу јавор, бријест, бијели јасен и друге врсте. Појас букових шума заузима преддинарско и динарско биљногеографско подручје. Нешто су раширеније у источним него у западним дијеловима Српске.

Унутар шумских вегетационих подручја, посебно на брдско-планинским просторима, знатне површине су обрасле трапном вегетацијом (ливаде и пашњаци) и оне су посебно значајне за развој сточарства. Вегетација Републике Српске је веома интересантна и са аспекта значајних ендемских врста што потврђује и присуство Панчићеве оморике у долини Дрине (прашума Перућица код Фоче).

Национални паркови[уреди]

У Републици Српској званично постоје два национална парка и један парк природе :

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Републике Српске

Република Српска има своју владу са 16 министарстава, предсједника, два потпредсједника, народну скупштину, вијеће народа, држављанство РС, сенат, академију наука, заставу, химну, право на грб/амблем, устав, полицију и поштански систем, правосудни систем и Врховни суд Републике Српске, главни град, јавни медијски сервис, све гранске спортске савезе, Дан Републике, крсну славу и др. Република Српска има осам представништва у иностранству и једно представништво у Европској унији. Представништва су у Србији, Русији, Израелу, Аустрији, Њемачкој, Грчкој, Белгији и САД. Према истраживању Галуповог института за јавно мњење које је извршено између 25. јуна и 19. јула 2010., око 88% грађана Републике Српске би се на референдуму изјаснило за одвајање од Босне и Херцеговине и прикључење Републици Србији.[10]

Територијална организација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Територијална организација Републике Српске
Градови и општине Републике Српске и Дистрикт Брчко

Територију Републике чине општине и градови као јединице локалне самоуправе. Подручје јединице локалне самоуправе чине насељена мјеста, односно катастарске општине које улазе у њен састав.

Општине и градови[уреди]

Република Српска се састоји из 57 општина и шест градова. Градови су: Бања Лука, Источно Сарајево, Приједор, Бијељина, Добој и Требиње. Град Источно Сарајево чини 6 општина: Источни Стари Град, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Соколац и Трново). Дистрикту Брчко има посебан статус и званично је под заједничком управом Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине.

Многе општине и градови Републике Српске су у вријеме рата у Босни и Херцеговини добили префиксе изведене од придјева српски: Српски Брод (Брод), Србиње (Фоча), Српско Сарајево (Источно Сарајево), итд. Касније су многим од ових градова враћена стара имена или су добили нова имена без префикса српски. Примјера ради, данашњи Брод се прије рата звао Босански Брод, да би му током рата име било промијењено у Српски Брод, а данас се зове само Брод.

Насељена мјеста[уреди]

Највећа насељена мјеста по броју становника:

Бања Лука
Бања Лука
Бијељина
Бијељина
Поредак Град Популација Приједор
Приједор
Добој
Добој
1 Бања Лука 150.997
2 Бијељина 45.291
3 Приједор 32.342
4 Добој 26.987
5 Требиње 25.589
6 Градишка 16.106
7 Пале 13.883
8 Дервента 12.680
9 Зворник 12.274
10 Фоча 12.334
Прелиминарни резултати пописа из 2013.


Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Демографија Републике Српске и Процена броја становника у Босни и Херцеговини 1996.
Етнички састав Републике Српске по насељима 1991. године

Још по попису из 1865. се види да је већинско становништво у Босни и Херцеговини било православно (Срби); тада је забиљежено 46,3% православних, 30,4% муслимана и 22,7% католика. Сличан однос у оквиру етничке структуре биљежи и посљедњи аустроугарски попис из 1910. године (43,4% православних, 32,3% муслимана и 23,3% католика). Већинско православно становништво забиљежено је и пописима у периоду између два свјетска рата (из 1921. и 1931. године), те и у знатном дијелу послијератног периода (пописи из 1948, 1951. и 1961). Попис из 1971. године први пут је показао да је измијењена етничка структура становништва бивше СР БиХ и да су Муслимани у њој постали релативна већина (39,6% Муслимани, 37,2% Срби и 20,6% Хрвати). По подацима Завода за статистику Републике Српске број становника Републике Српске је у паду, а природни прираштај од 2002. године је негативан.

Према незваничним резултатима пописа из 2013. године, у Републици Српској је пописано:[11] 1.326.991 лица и 414.891 домаћинстава.


Природни прираштај у Републици Српској 1996 — 2012.
Процјене броја становника Републике Српске[12]
Год. Број становника
1998. 1.428.798
1999. 1.448.537
2000.* 1.428.899
2001. 1.447.477
2002. 1.454.802
2003. 1.452.351
2004. 1.449.897
2005. 1.446.417
2006. 1.443.709
2007. 1.439.673
2008.  ?
2009. [13] 1.435.179
2010. [13] 1.433.038
2011. [13] 1.429.668
2012. [13] 1.429.290
2013. [11] (податак са пописа) 1.326.991
*Од 2000. године у прицјене броја становника није укључен Брчко дистрикт.

Привреда Републике Српске[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Републике Српске

Посљедице рата 1991-1995. године оставиле су тешко насљеђе за економију Републике Српске као и читаве Босне и Херцеговине. Укупне ратне штете у БиХ цијене се са 100 милијарди америчких долара, од чега око једна трећина отпада на Републику Српску.

Економски опоравак Босне и Херцеговине и Републике Српске након 1995. године иде веома споро. То се види посебно преко кретања БДП по глави становника. У 2002. години у читавој БиХ овај индикатор се процењује са 1.200 до 1.300 USD, док је на почетку 1992. он износио око 2.200 долара. БДП је у 2006. години у цијелој РС износио 6.498.792.000 конвертибилних марака.

Просјечне нето плате у Републици Српској 1996 — 2010.
Број запослених у Републици Српској 2005 — 2012.
Главна банка Републике Српске, ЦББиХ Бања Лука
БДП per capita у Републици Српској 2006-2012. (у КМ)[14]
2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.
4.535,00 5.107,00 5.907,00 5.739,00 5.805,00 6.073,00 6.006,00

Индустрија је доминантна привредна грана у Републици Српској. Од укупно 9.347 предузећа у РС на нивоу Подручне привредне коморе Бањалука ради 5.153. Од овог борја 60% је у области индустрије. [15] У периоду 2013. пратећи званичне податке о макроекономским кретањима може се закључити да је дошло до благого опоравка привреде у РС и БиХ. У подручју прерађивачке индустрије производња је повећана за 6,2% а у укупној индустрији учешће прерађивачке индустрије износи 59%. Но међутим бр. запослених је мањи за 0,4 % у односу на 2012. што говори и даље о изузетно сложеном стању у привреди РС.
Основне индустријске гране су:

  • Енергетика
  • Металургија и прерада метала
  • Електро и хемијска индустрија
  • Индустрија прераде дрвета
  • Индустрија текстила, коже и обуће
  • Графичка индустрија
  • Индустрија грађевинског материјала
  • Прехрамбена индустрија

Неки од важнијих привредних субјеката:

Рафинерија уља Модрича — је водећи произвољач уља и мазива на тржишту Босне и Херцеговине а претендује да то постане и за тржиште бивше Југославије. 1954. године у Модричи основано је занатско хемијска радња „Будућност”, темељ Рафинерије уља Модрича. Политика квалитета је саставни дио укупне пословне политике компаније. Стандарди које је компанија достигла у производњи, управљању као и заштити животне средине су: BAS EN ISO/IEC 17025:2006, BS EN ISO 9001:2008, BS ISO 14001:2004, REACH, HACCP, ISO 50001:2011. [16]

Рафинерија нафте Брод — основана је 1892. године од стране мађарске компаније за хемијску индустрију „Danica“. Збго свог географског положаја општина Брод је била логичан избор за изградњу рафинерије јер ту се налази: пловна ријека Сава која је пловна до ушћа у Дунав, пруга ... Власник од 1927. је био „Standard Oil Company“. Након Другог свјетског рата је обновљена и национализована. Након Грађанског рата у БиХ, тек 2009. продајом Рафинерије руској компанији „Зарубежњефт“ рафинерија се обнавља и модернизијуе у правом смислу ријечи. Укупан број запослених 2010. био је 1.678 а 2009. године Рафинерија је на име пореза и доприноса уплатила 14 милиона марака у Буџет РС. Тренутно прерађује до 100.000 тона горива мјесечно а након инвестиција које су у току очекује се да ће достићи прераду 4,2 милиона годишње [17]

Термоелектрана „Станари“ у изградњи.

ЕФТ рудник и термоелектрана Станари — Експлоатација угља у Станарима је започета 1948. године. 2004. године производња је готово стала а расписан је међународни тендер како би се нашао приватни партнер за рудник. Побједничка понуда на међународном тендеру била је ЕФТ-а група која предводи развој тржишта електричне енергије у Југоисточној Европи. Група је до сада инвестирала (јул 2013.) преко 70 милиона евра у развој рударско — енергетског комплекса Станари. Набављена је нова опрема укључујући: камионе, дампере, булдожере, багере, ватрогасну опрему и возила ... Отворено је преко 150 нових радних мјеста, па сада има 452 запослена. А просјечна плата је преко 1.000 КМ. У 2013. ЕФТ-а група започела је инвестицију вриједну 600 милиона евра у изградњу термоелектране Станари, а она подразумјева и модернизацију рудника Станари [18]
ArcelorMittal Приједор — Привредно друштво је регистровано 2004. годне под називом „Нови рудници Љубија” Приједор а данас послује под називом — ArcelorMittal Приједор. Настало је зајдничким улагањем ArcelorMittal и Рудника жељезне руде Љубија на паритету 51:49. Arcelor Mittal је највећа свјетска компанија за производњу челика а присутан је на безрама у: Њујорку, Амстердаму, Паризу, Бриселу ... Рудници жељезне руде Љубија ад Приједор има традицију производње жељезне руде дугу 90 година и највећи је произвођач жељезне руде на Балкану. Производи на локалитету рудника Омарска. Годишња производња је око 1.500.000 тона концетрата жељезне руде годишње и тренутно запошљава 733 радника. [19]
Рудник и термоелектрана Угљевик — је зависно предузеће које послује у оквиру мјешовитог холдинга „Електропривреда Републике Српске” Требиње. Запошљава 1.634 радника, и ради се о једном од највећих енергетских објеката у РС. Претежна дјелатност је производња термоелектричне енергије и експлоатација и продаја комерцијалног мрког угља. Рудник и ТЕ Угљевик је 29. 12. 2013. године у 6.00 ујутро испунио годишњи план производње електричне енергије од 1.600 GWh. [20]
Хемофарм Бања Лука — је почео са радом 2003. године кроз фабрику за производњу чврстих форми а за свега 5 година капацитет за производњу повећан је на 550 милиона таблета. По технолошким рјешењима је једна од најсавременијих на овом дијелу Балкана а иначе спада. Хемофарм доо је друга по производњи лијекова у БиХ. [21]
Ланако Бања Лука — је ИТ компанија која креира иновативна рјешења. Циљје да постане регионални лидер у ИТ области, познат по заокруженој понуди и услугама, од продаје хардвера преко апликативног софтвера и телекомуникација до систем интеграција. Комбинација знања и велика мрежа партнера чине је највећом ИТ компанијом у земљи. [22]

Саобраћај[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Саобраћај у Републици Српској

Туризам[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Туризам Републике Српске
Скијалиште на планини Јахорина.
Комплекс језера Бардача.

У срцу Балкана, а на простору сјевера и истока Босне и Херцеговине налази се Република Српска.

Иако територијално невеликој, Републици Српској припадају богати, али разуђени природни ресурси. Они представљају њену особеност и велику предност будући да се климатске зоне протежу од медитеранске на југу Херцеговине, до умјерено-континенталне која преовлађује у сјеверним дијеловима.

Природа, велики неимар, заиста је богато наградила сваком љепотом њене становнике, који су умјели да воле и поштују своју земљу као нешто најсветије. Издвојимо ли те драгуље из природног богатства Републике Српске, то би свакако биле њене алпске планине, Зеленгора, Трескавица, Јахорина, Романија, потом Грмеч, Козара, Озрен и многе друге, са огромним шумским и ловним богатством.

У њеним подножјима прострле су се питоме и плодне равнице житне Посавине и Семберије, Лијевче поља и лагано заталасаних Поткозарја и Подгрмеча, као и предјели херцеговачког краса, прошараног плодним крашким пољима.

Водотоци моћних ријека Уне, Сане, Врбаса, Укрине, Дрине и Таре, засигурно најбистријих ријека на читавом Балкану, богати су сваковрсном рибом.

На подручју Републике Српске налазе се и језера, између осталих:

  • Билећко језеро — највећа вјештачка акумулација на Балкану. Налази се на ријеци Требишњици код Билеће.
  • Балкана — представља веома популарно излетиште Бањалучког краја. Омеђена је пашњацима и густим четинарским и храстовим шумама. Мањи дио уређен је као купалиште а већи богат пастрмком представља стјециште риболоваца.
  • Вишеградско језеро — вјештачка акумулација настала изградњом бране ХЕ "Вишеград" на ријеци Дрини. Акумулација обухвата општине: Вишеград, Ново Горажде и Рудо.
  • Орловачко језеро — налази се на Зеленгори на надморској висини од 1438м. Дужина језера је око 350м а ширина 100м, дубина 5м. Језером газдује Национални парк „Тјентиште“.
  • Бардача — комплекс језера смјештен између ријека Саве и Врбаса. Налази се сјевероисточно од Бање Луке у општини Србац и уврштена је на свјетску листу заштићених мочварних подручја. [23]
  • Зворничко језеро — вјештачка акумулација настала изградњом ХЕ „Зворник“. Језеро је дугачко 25 КМ, а на најширем дијелу је широко око 3 КМ. [23]
  • Перућачко језеро — је вјештачко језеро на подручју општине Сребреница, и подручју општине Бајина Башта, Република Србија. Језеро је настало преграђивањем тока ријеке Дрине, за потребе хидроелектране „Бајина Башта“.

Спорт[уреди]

Спортска дворана на Палама
Фудбал

Најтрофејнији фудбалски клуб а уједно и најпопуларнији спортски колектив на простору Републике Српске је ФК Борац Бања Лука. ФК Борац се током историје, између осталог, китио насловима побједника: Митропа купа, Купа маршала Тита, као и првака БиХ и побједника Купа БиХ. А провео је и 16 сезона у првој фудбалској лиги СФРЈ, у којој је заузео 4. мјесто у сезони 1990/91. Најстарији фудбалски клуб у Републици Српској је ФК Славија, који је основан 1908. године и такмичио се у првенству Краљевине Југославије у фудбалу. Од већих фудбалских клубова ту су још: ФК Рудар Приједор, ФК Радник Бијељина и ФК Леотар, који је и први шампион Премијер лиге Босне и Херцеговине у фудбалу. Титулу шампиона БиХ освојио је и фудбалски клуб из Модриче — ФК Модрича Максима. ФК Модрича данас има један од најљепших фудбалских стадиона у РС.

Рукомет

Генерално најуспјешнији спортски колектив Републике Српске је РК Борац Бања Лука који је освајао и титулу првака Европе. У својим ветринама има и ЕХФ Куп. РК Борац је и седмоструки шампион и десетороструки освајач Купа СФРЈ, шампион и побједник Купа БиХ а данас и учесник регионалне СЕХА рукометне лиге. Поред РК Борац, издвајају се још РК Приједор и РК Слога Добој. Слога је освајала првенство и два пута Куп БиХ. Град Добој традиционално већ више од 40 година организује један од најпознатијих рукометних турнира у Европи — ТВ турнир шампиона.

Кошарка

Од кошаркашких клубова најпознатији су КК Борац Нектар (први шампион БиХ кошаркашке лиге) и КК Игокеа. Игокеа је освојила прво мјесто у регуларном току АБА лиге 2012/13 и самим тим играла и финални турнир регионалне — Јадранске кошаркашке лиге а поред тога има у својим ветринама и 2 трофеја првака и исто толико трофеја Купа БиХ. Општина Лакташи, која посједује и најбољу спортску дворану у РС, организовала је финални турнир АБА лиге у сезони 2012/13.

Бокс

БК Славија из Бањалуке је клуб који је својим резултатима прославио Бањалуку и читаву екс Југославију у Европи и свијету. Неки кажу да су прије чули за: Марјана Бенеша, Антона Јосиповића, Батара, Вујковића него ли за Бањалуку. Боксерски клуб Славија је екипни шамион Југославије из 1974 са све бањалучанима у тиму. Антон Јосиповић се 1984. окитио олимпијским златом. Марјан Бенеш је био професионални и аматерски првак Европе и вицешампион свијета. [24] У новијој историји клуба, апсолутни је владар ринга Републике Српске и Босне и Херцеговине са 6 узастопних титула клупског првака БиХ. БК Славија организује традиоционални меморијал „Радован Бисић“, који је признат од Међународне боксерске федерације (ЕАБА).

Спортови на води
Градски олимпијски базен, БЛ

Изградњом Градског олимпијског базена у Бањалуци, спортови на води доживљавају праву експанзију. У Бањој Луци постоје 3 ватерполо (ВК Бања Лука, ВК Студент, ВК Фортуна) и неколико пливачких клубова (ПК 22 април, ПК Младост Бања Лука, ПК Олимп) Пливачи остварују све боље и боље резултате на међународним такмичењима а млада чланица ПК Олимп — Ивана Нинковић наступила је на Олимписјким играма у Лондону. У граду Требињу такође живи пливачки спорт.

Зимски спортови

Захваљујући олимпијској планини Јахорини, у овом дијелу РС постоји мноштво спортских клубова у зимским спортовима. То су : Сноуборд клуб Јахорина, Смучарски клуб Романија, Смучарски клуб Пале, Скијашки клуб Јахорина, Смучарски клуб Младен Грујић, Скијашки клуб Игман. Најпознатија представница овог спорта из Републике Српске је Жана Новаковић, а наступала је и на ЗОИ у Ванкуверу 2010..

Стадион др Милан Јелић, Модрича

Спортске манифестације[уреди]

  • Првенства. Република Српска је до сада била домаћин бројних међународних такмичења, између осталих: Свјетског првенства за рукометаше — јуниоре Бања Лука 2013., Свјетског и европског првенства у Рафтингу Врбас/Тара 2008., Европског првенства у каратеу Бања Лука 2008., Свјетског првенства у куглању Бања Лука 2008., Европског првенства у кајаку и кануу Врбас 2011., финалног турнира — АБА кошаркашке лига Лакташи 2013., Финале Купа Србије за ватерполисте, тениски меч — Ђоковић : Троицки у дворани Борик Бања Лука.

Спортски објекти[уреди]

Најрепрезентативнији спортски објекти у Републици су: Градски олимпијски базен (Бања Лука), Спортска дворана Лакташи, Спортска дворана „Пеки“ (Пале), Градски стадион у Бањој Луци, фудбалски стадион са вјештачком травом у Крупи на Врбасу, Стадион др Милан Јелић у Модричи (са рефлекторима и 8.000), Рафтинг центар „Кањон“, Коњички клуб „Чокорска поља“, Ски објекти „Јахорина“, тениски терени „Младост БЛ“ (посједују и прве терене у БиХ са тврдом подлогом као на АО), Куглана Бања Лука (осмостазна од Свјетског првенства у БЛ 2008.) ...

Панорамска слика стадиона Борца из Бања Луке

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Constitution of the Republika Srpska, Official Web Site of the Office of the High Representative“. 
  2. ^ „Constitution of the Republika Srpska ((en)) Приступљено 04. 02. 2012.. 
  3. ^ „Decision on Constitutional Amendments in Republika Srpska ((en)) Приступљено 04. 02. 2012.. 
  4. ^ Попис становништва 2013. Укупан број пописаних
  5. ^ а б „Попис становништва у БиХ 2013.“ (PDF) Приступљено 3. 1. 2014.. 
  6. ^ „ПРОГЛАШЕНА РЕПУБЛИКА СРПСКОГ НАРОДА, из књиге „Република Српска“, др Драгана Ђокановића“. dragandjokanovic.com Приступљено 6. 1. 2013.. 
  7. ^ „Optužnica protiv Slobodana Miloševića“. Bhdani.com Приступљено 23. 11. 2012.. 
  8. ^ Шеснаеста седница Скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине, дана 12. маја 1992.
  9. ^ Поште Српске: Поштанска мрежа Републике Српске ((sr))
  10. ^ „Галупово истраживање: Подршка за отцјепљење Републике Српске 88 %“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 19. 11. 2010. Приступљено 26. 1. 2012.. 
  11. ^ а б http://www2.rzs.rs.ba/static/uploads/bilteni/popis/PreliminarniRezultati_Popis2013.pdf
  12. ^ Завод за статистику Републике Српске
  13. ^ а б в г Привредна комора РС.
  14. ^ „Baza podataka o ekonomskim indikatorima Republike Srpske“. IRBRS Приступљено 23. 3. 2014.. 
  15. ^ [1] Подручна привредна комора Бања Лука.
  16. ^ Рафинерија уља Модрича modricaoil.com/
  17. ^ Рафинерија нафте Брод www.rafinerija.com
  18. ^ Рудник Станари www.eft-stanari.net
  19. ^ Љубија Приједор arcelormittalprijedor.net
  20. ^ ТЕ Угљевик www.riteugljevik.com
  21. ^ Хемофарм www.hemofarm.com
  22. ^ Ланако Бања Лука www.lanaco.com
  23. ^ а б Језера РС Воде РС
  24. ^ БК Славија, БЛ, додатни текст.
  25. ^ Традиционални рукметни турнирЖРК Борац

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :