Универзитет у Токију
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
Координате: 35° 42' 48" СГ Ш, 139° 45' 44" ИГД
Универзитет у Токију (јап. 東京大学, изговара се „Токио Даигаку“, скраћено Тодаи, односно јап. 東大) је један од најпознатијих јапанских универзитета, чувен по истраживачким лабораторијама.
Овај универзитет обухвата десет факултета, са око 30.000 студената, од којих је око 2.100 из иностранства (што је по јапанским стандардима велики број страних студената на једном универзитету). Састоји се од пет универзитетских дворишта (кампуса) који се налазе у Хонгу, Комаби, Кашиви, Широкани и Наканоу. Иако се у склопу овог универзитета налази десет факултета, најчувенији су правни и филолошки факултет. Из њега је изашао велики број јапанских политичара, премда се његова улога по том питању временом смањује. Примјера ради, гледано током 1950их, 1960их, 1970их, 1980их и 1990их година, министри који су завршили студије на овом универзитету су сачињавали редом 2/3, 1/2, 1/4, 1/5 и на крају 1/6 од укупног броја јапанских министара.
То међутим не умањује значај Универзитета у Токију, и он и даље важи за један од најбољих јапанских универзитета по питању многих научних области. Његови главни конкуренти су преосталих шест од тзв. „седам универзитета“, који су били царски универзитети прије Другог свјетског рата, нарочито Универзитет у Кјоту, који је дао већи број Нобеловаца него Универзитет у Токију.
Факултети[уреди]
Факултети Универзитета у Токију су сљедећи:
- Правни
- Медицински
- Технички
- Факултет друштвених наука
- Физички
- Пољопривредни
- Економски
- Умјетност и наука
- Образовање
- Фармација
Санширо[уреди]
Језерце Санширо (јап. 三四郎池), у срцу универзитетског дворишта Хонго, датира од 1615. године. Након пада тврђаве Осака, Шогуни су дали ово језерце и околне баште Меди Тошитсуну. Након што је Меда Тсунанори још унаприједио околиш језерцета, то је постало једно од најљепших језераца у тадашњем Еду (данашњем Токију). У то вријеме језерце се звало Икутоку ен, што значи „Башта врлине подучавања“. Ивице језерцета чине облик срца (на јапанском „шин“), и због тога се званично зове „Икутоку ен Шинђике“. Међутим, најчешће се назива Санширо, још откако је Натсуме Сосеки објавио свој роман „Санширо“.
Спољашње везе[уреди]
