Натријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Натријум (11Na)
Na - Mg
 
Li
Na
K  
 
 
Na-TableImage.png

Натријум
Натријум

Општи подаци
Припадност скупу алкални метали
група, периода IA, 3
густина, тврдоћа 968 kg/m3, 0,5
боја сребрнобела ,
Особине атома
атомска маса 22,989770 u
атомски радијус 180 (190) pm
ковалентни радијус 154 pm
ван дер Валсов радијус 227 pm
електронска конфигурација 1s2 2s2]2p63s1
e- на енергетским нивоима 2, 8, 1
оксидациони број 1
Особине оксида јако базни
Кристална структура центрирано
кубно
тело
Физичке особине
агрегатно стање чврсто
температура топљења 370,87 K
(97,72 °C)
температура кључања 1156 K
(883 °C)
молска запремина 23,78×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 96,96 kJ/mol
топлота топљења 2,598 kJ/mol
брзина звука 3200 m/s
(293,15 K)
Остале особине
Електронегативност 0,93 (Паулинг)


1,01 (Алред)

специфична топлота 1230 J/(kg*K)
специфична проводљивост 21×106 S/m
топлотна проводљивост 141 W/(m*K)
I енергија јонизације 495,8 kJ/mol
II енергија јонизације 4.562 kJ/mol
III енергија јонизације 6910,3 kJ/mol
IV енергија јонизације 9.543 kJ/mol
V енергија јонизације 13.354 kJ/mol
VI енергија јонизације 16.613 kJ/mol
VII енергија јонизације 20.117 kJ/mol
VIII енергија јонизације 25.496 kJ/mol
IX енергија јонизације 28.932 kJ/mol
X енергија јонизације 141.362 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Натријум (Na, лат. natrium) је елемент IA групе са атомским бројем 11. Једини стабилни изотоп му је 23Na.[1] Натријум је мекан, сребрно-бео, веома реактиван метал.

Открио га је енглески хемичар сер Хамфри Дејви (енгл. Sir Humphry Davy) 1807. електролизом масне соде (NaOH). Елементарни натријум не постоји на Земљи зато што на ваздуху лако оксидира, а и бурно реагује са водом, тако да се мора чувати у не-оксидујућим срединама(течни угљоводоници).

Јон натријума је растворљив у води, те је присутан у океанима и свим деловима стагнирајуће воде углавном у облику NaCl (кухињска со) Натријум је елемент суштинске важности за животиње, људе и неке врсте биљака, а катјони натријума спадају међу најважније унутарћелијске катјоне, и неопходни су за одржање ћелијске мембране. Катјони Na+ делује у супротности са катјонима калијума К+ да би изградили електростатички набој на ћелијским мембранама и на тај начин пренели нервне импулсе. Катјони Na+ припадају V групи катјона и боје пламен у интензивно жуту боју.

Натријум је реактивнији од литијума, али је мање реактиван од калијума. Мали комад натријума ће са водом реаговати бурно: запалиће се и брзо ће се кретати по површини воде, а велики комад ће експлодирати.

Најважнија једињења натријума су: натријум-хлорид (NaCl), натријум-нитрат (чилска шалитра), натријум-карбонат, натријум-бикарбонат, ...

Референце[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Натријум