Утврђени четвороугао
Утврђени четвороугао (итал. Quadrilatero), традиционални војни термин за област између аустријских тврђава Верона-Пескијера-Мантова-Лењаго у северној Италији.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Утврђења четвороугла, подигнута у виду појасних тврђава крајем 18. века и непрекидно модернизована до 1866. године, била су неосвојива за опсадну артиљерију оног времена и показала су се као сигуран ослонац аустријске власти у северној Италији у периоду Наполеонових ратова (1800-1815) и италијанских ратова за уједињење (1848-1866). Иако никада нису освојена силом, предата су Краљевини Италији миром у Бечу 3. октобра 1866, након аустријског пораза у Трећем рату за уједињење Италије.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Томац 1972, стр. 708.
- ^ Томац 1972, стр. 708-713.
Литература[уреди | уреди извор]
- Томац, Петар (1972). „Италијански ратови за уједињење”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 3 (2. изд.).