Верона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Верона
Verona

VeronaOldTown.JPG
Панорама старог града

Застава
Основни подаци
Држава Застава Италије Италија
Регија Венето
Становништво
Становништво 265 081
Густина становништва 1.284 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 45°26′17″N 10°59′37″E / 45.438056, 10.993611
Надморска висина 59 м
Површина 206,64 км²
Верона на мапи Италије
{{{alt}}}
Верона
Верона на мапи Италије
Остали подаци
Градоначелник Флавио Тоси
Веб-страна verona.it

Верона (итал. Verona) је град у северној Италији. Верона је други највећи град (после Венеције) у покрајини Венето и управно средиште истоименог округа Верона.

Верона је светски позната као место где се одвија радња Шекспирове драме Ромео и Јулија, у чију част је уређено више места у граду, због чега град називају и "Градом романтике". Римска арена у Верони из 1. века једна је од највећих и најбоље очуваних. Могла је примити 22.000 гледалаца, а и данас се користи за разне приредбе. У Верони се, поред осталих, сваке јесени одржава и највећи светски сајам камена.

Природне одлике[уреди]

Река Адиђе је неизоставни симбол града
Правилна улична мрежа води порекло од античке Вероне
Порта Леони, једна од староримских капија
Трг Ербе је главно стециште Вероне
Торањ Ламбертијевих

Верона се налази у северном делу Италије. Од престонице Рима град је удаљен 520 км северно, а од седишта покрајине, Венеције, 120 км западно.

Рељеф: Верона се налази у средишњем делу Падске низије. Град се сместио у јужној подгорини Алпа, на стратешки важном месту где долина реке Адиђе, као важан саобраћајни правац, излази из алпског предела у равничарски.

Клима: Клима у Верони је измењено средоземна клима са знатним утицајем са континенталног Севера. Стога су зиме нешто оштрије, а лета блажа него у јужнијим деловима Италије.

Воде: Кроз град протиче река Адиђе, која на овом месту излази из клисурастог дела своје долине и улази у Падску низију. Градско језгро је стратешки смештено унутар лука који на овом месту прави река. Језеро Гарда се налази 20 км западно од града.

Историја[уреди]

Шире подручје Вероне било је насељено још у време праисторије. Око 300. п. н. е. ово подручје је пало под власт Римљана. Веома брзо јавило се градско насеље под данашњим именом. Иако античка Верона није имала изузетан значај међу староримским градовима, иза ње је остало доста солидно очуваних грађевина, попут арене и пар градских капија.

На почетку средњег века стратешки положај дао је Верони донео је неколико бурних векова владавине варварских племена (Готи, Визиготи, Ломбарди). После тога град пада под утицај баварских владара, а заправо стиче независност. Ускоро град постоје једна од северноиталијанских градова-државица. У ово време Верона се брзо развија, а њен утицај се шири северном Италијом. Међутим, сукоби око владања градом доводе до пада Вероне под власт Млетачке републике на почетку 15. века и такво стање остаје до краја 18. века.

Пропашћу и укидањем Млетачке републике од стране Наполеона 1797. године миром у Кампоформију почиње време наглих историјских промена за Верону. Током Наполеонових ратова Верона је била део његове Краљевине Италије, да би потом била део Ломбардо-Венеције, вазалне државе Хабзбуршке монархије. 1866. године Верона и околина су придружени новооснованој Краљевини Италији. Овако буран 19. век довео је до пропадања града и смањења становништва.

Током 20. века Верона је избегла разарања у светским ратовима и релативно безболно прошла кроз дато раздобље. Међутим, прва половина века била је обележена привредним тешкоћама, наглом урбанизацијом града науштрб исељавања и смањења броја становника у околној области. Нови узлет град доживљава 70их година са развојем туризма и децентрализацијом власти на ниже нивое. Последњих година Верона се развијала знатно брже него већина градова у држави.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2010. живело 263.964 становника.[1]

Кретање броја становника
1981. 1991. 2001.
265.932 255.824 253.208

2008. године. Верона је имала нешто близу 270.000 становника, пшто је 2,5 пута више него пре једног века. Верона има и знатно приградско подручје, са којим броји око пола милиона становника.

Град данас има значајан удео имигрантског становништва. 91% становника су грађани Италије. Осталих 9% су досељеници из свих крајева свега, али највише са Балкана.

Градска архитектура[уреди]

Верона је град са дугом историјом. Тако, улична мрежа данашњег града одговара староримској, а сачувано је и неколико античких грађевина (арена, градске капије). Поред тога очувано старо градско језгро садржи и низ цркава, градских здања, палата.

Галерија слика[уреди]

Партнерски градови[уреди]

Личности[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]