Ушћа човековог срца
| Ушћа човековог срца | |
|---|---|
 Срчана ушћа | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | valvulaе cordis |
| Анатомска терминологија | |
Ушћа човековог срца су анатомски отвори помоћу којих срчане преткоморе и коморе комуницирају међусобно или са плућном артеријом, аортом, горњом и доњом шупљом веном и плућним венама.[1] Срце као двофазна мишићна пумпа својим ритмичким контракцијама прима крв из вена, и потискује је кроз своје шупљине (преткоморе и коморе) у артерије. Тај процес између појединих делова срца и циркулације остварује уз помоћ срчаних ушћа, које не само да пропуштају крв већ служе и као вентили који регулишу једносмеран проток крви, и тиме спречавају њено враћање у просторе из којих је она преходне истиснута (коморе, преткоморе, крвни судови).[2]
Преткоморно-коморна ушћа[уреди | уреди извор]
Преткоморно-коморна ушћа, су срчани отвори помоћу којих преткоморе комуницирају са коморама. На овим ушћима се налази валвуларни апарат (срчани залисци), који спречавају враћање крви из комора у преткоморе. На десном преткоморно-коморном ушћу је тролисни (трикуспидални) залистак лат. valvula tricuspidalis, а на левој дволисни (митрални) залистак (лат. valvula mitralis).
Тролисни залистак[уреди | уреди извор]
Трикуспидална валвула или тролисни залистак (лат. valvula tricuspidalis), регулише проток крви између десне преткоморе и десне коморе. Састоји се од три листића; предњег (А) задњег (P) и септалног (S), Септални залистак је најмањи, и повезан је са кратким хордама уз преградни зид, и одговарајући папиларни мишић. Предњи и задњи залисци су већи. Броју залистака одговара и број папиларних мишића (предњи, септални и задњи папиларни мишић)
Дволисни залистак[уреди | уреди извор]
Дволисни залистак који због сличности са бискуповом митром носи назив митрална валвула (лат. valvula mitralis), омогућава кисеоником обогаћеној крви да из плућа преко леве преткоморе пређе у леву комору. Састоји се од два залистка; једног вентралног или аортног (А1,2,3) и једног задњег (P1,2,3) и два припадајућа папиларна мишића лат. mm. papillares).
Артеријска ушћа[уреди | уреди извор]
Отвори на артеријским ушћима тј аорти - аортни залистак и плућној артерији - плућни залистак (полумесечасти залисци) су творевине преко којих лева и десна комора комуницирај са плућном артеријом и аортом. Ова два залистка спречавају враћање крви из аорте и плућне артерије у леву односно десну комору. На овим ушћима се налазе по три полумесечаста (семинуларна) залистка, који формирају препреке у облику „ластиног гнезда“ и које у дијастоли крв у аорти, односно плућној артерији, рашири у виду „џепа“ што спречава повратак истиснуте крви у срчане коморе.
Аортни залистак[уреди | уреди извор]
Лево артеријско ушће са аортним залистком (лат. valva aorte) је отвор преко кога лева комора комуницира са аортом, и омогућава кисеоником обогаћеној крви да из леве коморе уђе, у највећи крвни суд у телу, аорту.
Састоји се од три полумесачаста листића, која се означавају (LCC, RCC, NCC).[3]
Плућни залистак[уреди | уреди извор]
Десно артеријско ушће са плућним залистком (лат. valvula pulmonalis) је отвор преко кога десна комора комуницира са плућном артеријом. Она омогућава регулацију протока крви из десне коморе у плућне артерије. Кроз њега протиче крв која се у плућима обогаћује кисеоником. Плућни залистак, састоји од три полумесечаста листића, који се означавају (АC, LC, RC).
Ушћа горње и доње шупље вене[уреди | уреди извор]
На горњој страни десне преткоморе налази се ушће горње шупље вене (лат. ostium v. cavae superioris), а на доњој ушће доње шупље вене (лат. ostium v. cavae inferioris) и веначног (коронарног) синуса.
Ушћа плућних вена[уреди | уреди извор]
На задњем зиду леве преткоморе налазе се четири ушћа плућних вена (лат. vv. pulmonales sinistra et vv. pulmonales dextra).
- Срчана ушћа
-
База срца, гледано одозго -
Тродимензионални ехокардиограм врха срца и срчаних залистака -
База срчаних комора након уклањања преткомора
Механизам затварања срчаних ушћа[уреди | уреди извор]
Залистци затварају односно отварају ушћа у одређеној фази срчане акције. Фаза пуњења крвљу назива се дијастола, а фаза контракције срчаног мишића и пражњење шупљине назива се систола.[4]
У фази дијастоле преткоморе, комора је у фази систоле. Тада су тролисни залистак и дволисни залистак на преткоморско-коморским ушћима затворене, а плућни залистци и аортнаи залистак на артеријским ушћима отворене и комора се празни.
У фази систоле преткомора, комора је у фази дијастоле. У том су тренутку тролисни залистак и дволисни залистак отворене, а плућни залистак и аортни залистак затворени и комора се пуни крвљу.
Срчано пумпање је производ ритмичке контракције и опуштања срчаног мишића, који се назива миокардијум. При контракцији зида преткомора или комора, зид се помера унутар срца и потискује крв у коморе. Овај притисак течности унутар комора приморава крв да напусти срце, и мишићи који чине зид преткоморе или коморе се опуштају и примају нову количину крви. Мишићи зидова комора су дебљи, јер за разлику од преткомора (које морају да усмере крв до комора), коморе усмеравају крв до свих органа у организму, од најближих до најдаљих, и зато морају да имају већу масу како би остварили већу снагу пумпања.
Такође, мишићни зид леве коморе је дебљи од десне, јер десна комора пумпа крв само у плућа, док лева комора пумпа крв у остатак организма. Преткоморе и коморе са обе стране срца (леве и десне) су одвојене преткоморско-коморским залистцима. Улога ових залистака је да контролишу ток крви, тј. регулишу проток крв тако да она тече из преткоморе у комору, а никако у обрнутом смеру, из коморе у преткомору. Преткоморско-коморски залистци се отварају и затварају као резултат цикличних промена притиска са сваким откуцајем срца. Када је притисак у преткомори виши од оног у комори, залистак се отвори, у супротном залистак је затворен.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Šercer, Ante (1967). Anatomija srca U:Medicinska enciklopedija: Sol-Z. Jugoslavenski leksikografski zavod.
- ^ Levy, Matthew N.; Berne, Robert M. (1997). Cardiovascular physiology (7th изд.). St. Louis: Mosby. ISBN 978-0-8151-0901-3.
- ^ Sliver MA, Roberts WC. Detailed anatomy of the normally functioning aortic valve in hearts of normal and increased weight. Am J Cardiol. 1985; 55:454–61.
- ^ Malouf JF, Edwards WD, Tajik AJ, Seward JB. Functional anatomy of the heart. In: Fuster V, Alexander RW, O’Rourke RA, et al, eds. The heart. 11th ed. New York, NY: McGraw-Hill, 2004; 75–83.
