Вена

Из Википедије, слободне енциклопедије
Попречни пресек грађе вене: ток крви у венама (1) и венски залисци (2)

Вена је један од три крвна суда, поред артерија и капилара. Главна јој је улога да преноси крв од свих делова тела до срца. Та крв је углавном богата угљен-диоксидом и отпадним материјама насталим метаболизмом, а мање кисеоником. Највеће две вене су доња и горња шупља вена.[1][2]

Еволуција и грађа[уреди]

Вена је орган јединствен само за кичмењаке. То је орган плаво-зелене боје. Међутим, боја вена зависи и од боје крви, која је тамноцрвена, јер је већином редукована. Али, доказано је да плавкаста боја вена долази од поткожног масног ткива, које апсорбује само плаву светлост велике таласне дужине. Вене су грађене од залистака, чија је улога да усмере ток крви пут срца, а не дозволе супротан процес.

Подела[уреди]

Постоји шест основних типова вена, а то су:

  • Горња шупља вена (велика вена која преноси редуковану крв од главе, врата, и горњих екстремитета ка десној преткомори срца).
  • Доња шупља вена (велика вена која преноси редуковану крв од карлице, абдомена и доњих удова ка десној преткомори срца).
  • Плућне вене (вене које преносе крв од плућа до леве преткоморе срца. Има их укупно четири).
  • Велике вене (вене које повезују мале вене са доњом и горњом шупљом веном).
  • Мале вене (вене које повезују велике вене и венуле).
  • Венуле (најмање вене. Повезане су са капиларима и преносе редуковану крв од њих до малих и великих вена).

Болести[уреди]

Проширене вене

Најпознатија болест вена су проширене вене, а најчешће обољење настаје у ногама, приликом великог притиска на крвни суд. Јако су изражене и видљиве на кожи. Постоји још болести, попут сужених вена и проширења венских семенских врпца, које су сличне природе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999. 
  2. ^ Maton, Anthea; Jean Hopkins, Charles William McLaughlin, Alexandra Senckowski, Susan Johnson, Maryanna Quon Warner, David LaHart, Jill D. Wright (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 0-13-981176-1. 

Литература[уреди]

  • Arthur C. Guyton John E. Hall (1999). Медицинска физиологија. Београд: Савремена администрација. ISBN 638705999. 
  • Maton, Anthea; Jean Hopkins, Charles William McLaughlin, Alexandra Senckowski, Susan Johnson, Maryanna Quon Warner, David LaHart, Jill D. Wright (1993). Human Biology and Health. Englewood Cliffs, New Jersey: Prentice Hall. ISBN 0-13-981176-1. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вена


Кардиоваскуларни систем
Срце - Аорта - Артерије - Артериоле - Капилари - Венуле - Вене - Шупље вене - Плућне артерије - Плућа - Плућне вене - Крв
Физиологија кардиоваскуларног система
Циркулација крви (хемодинамика)Системска циркулација крвиПлућна циркулација крви