Филип Станић

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип Станић
Лични подаци
Пуно име Филип Станић
Датум рођења (1998-01-14)14. јануар 1998.(26 год.)
Место рођења Берлин, Немачка
Држављанство  Немачка
Висина 2,07 m
Информације о каријери
Про каријера 2016—
Позиција крилни центар / центар
Јуниорска каријера
Алба Берлин
Сениорска каријера
Године Клуб
2016—2017
2017—2018
2018—2020
2019
2020
2020—
Алба Берлин 2
Рокетс Гота
Мега Бемакс
ОКК Београд
Олденбург
Кемниц
Репрезентативна каријера
 Немачка

Филип Станић (Берлин, 14. јануар 1998) је немачки кошаркаш. Игра на позицијама крилног центра и центра.

Каријера[уреди | уреди извор]

Клупска[уреди | уреди извор]

Станић је у млађим категоријама играо за берлинску Албу.[1] У сезони 2016/17. наступао је и за други тим Албе.[2]

Сениорску каријеру Станић је започео током сезоне 2017/18. у дресу Етингер рокетса, тадашње бундеслигашке екипе. Крајем јула 2018. године потписао је вишегодишњи уговор са Мегом.[1] Пред почетак Суперлиге Србије 2019. послат је на позајмицу у ОКК Београд.[3] Сезону 2019/20. је почео наступајући за Мегу, али је крајем фебруара 2020. прослеђен на позајмицу у Олденбург до краја сезоне.[4]

Репрезентативна[уреди | уреди извор]

Станић је репрезентативац Немачке.

Са младом националном селекцијом освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 2018. године. Изабран је и у идеалну петорку тог издања првенства.[1]

Успеси[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Појединачни[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Мега довела младог репрезентативца Немачке”. sportklub.rs. 24. 7. 2018. Приступљено 12. 5. 2019. 
  2. ^ „Алба Берлин 2 — статистика у сезони 2016/17.”. basketball.eurobasket.com. Приступљено 12. 5. 2019. 
  3. ^ „Ратковица и Станић адути ОКК Београда у Суперлиги”. basketballsphere.com. 23. 4. 2019. Архивирано из оригинала 12. 05. 2019. г. Приступљено 12. 5. 2019. 
  4. ^ „Станић на позајмици у Олденбургу до краја сезоне”. bcmegabasket.net. 27. 2. 2020. Приступљено 2. 3. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]