ОКК Београд

ОКК Београд
ОКК Београд
Лига	Кошаркашка лига Србије
Основан	1945. год.; пре 79 година
Историја	КК Металац ; (1945—1950) ; КК БСК ; (1950—1958) ; ОКК Београд ; (1958—данас)
Дворана	ЦКС Шумице; (капацитет: 2.000)
Локација	Београд, Србија
Председник	Александар Милошевић
Тренер	Вуле Авдаловић
Прваци	4 Национална првенства ; 3 Национална купа
Веб-сајт	okkbeograd.org.rs
Домаћи	Гостујући

ОКК Београд је српски кошаркашки клуб из Београда и део је ОСД Београд. Четири пута је освајао национално првенство и три пута национални куп, а три пута је био полуфиналиста Купа европских шампиона.

Историја[уреди | уреди извор]

Прича о кошаркашком клубу Београд започиње баш у том послератном периоду, те давне 1945. године, када се на иницијативу Синдиката металских радника Југославије, чувених „клонфера“, оснива спортско друштво „Металац“. Исте године оснивају се и спортска друштва Партизан и Црвена звезда. У оквиру спортског друштва „ Металац“ оснивају се фудбалски и кошаркашки клуб, са истоименим називом. 1950. године на предлог тадашњег чувеног београдског новинара Владимира Дедијера, комплетно спортско друштво мења назив у БСК (Београдски Спортски Клуб).1954. из јуниорског састава првом тиму се прикључују два нова имена, која ће у годинама које долазе добро запамтити како југословенска, тако и европска и светска спортска јавност-Радивоје Кораћ и Слободан Гордић, који ће са онима који су већ били у „плавој средини“ (Еркић, Богомир Рајковић,...) и онима који ће доћи (Сија Николић, Трајко Рајковић...) створити шампионски тим, чије ће име одзвањати европским престоницама. Повратком из Српске лиге у Првенство Југославије, и освајањем трећег места у коначном пласману екипа, 1958. године клуб мења назив у ОКК Београд, који задржава до данашњих дана.

Златне године[уреди | уреди извор]

Те 1958. године играјући у Првенству Југославије, ОКК Београд држи јавни час свим тада великим кошаркашким клубовима на просторима бивше СФРЈ. Пред Кораћем и друговима на колена падају Олимпија (105-67), Црвена звезда (67-65), Партизан (104-89), Задар (111-84)... Поход кроз домаће такмичење завршава се најлепши могући начин: у витрине „плавог клуба“ стиже први пехар шампиона државе... Свим учесницима домаћег такмичења те 1958. године бива јасно да се у југословенској кошарци појавила нова клупска величина, на коју ће у будућности морати озбиљно да се рачуна...

И на међународној сцени учинак плаво-белих у сезони 1958/59 бива изузето запажен. У Купу Европе ОКК Београд на путу до полуфинала елиминише Атински АЕК, и првака Француске, Цхарлевилле из Мезиерес-а, да би у полуфиналу, слабијом кош разликом у мечу на гостујућем терену, био елиминисан од стране Софијског Академика (Београд: 79-69; Софија: 94-77).

У периоду од 1959-1962. године ОКК Београд бележи велике успехе. После слабог пласмана у домаћем шампионату 1959. године, у сезони 1960. ОКК се враћа на трон, слилније и убедљивије савладавши своје противнике него у првој шампионској сезони, и по други пут осваја титулу првака државе.

1962. године у ОКК Београду долази до промене на позицији тренера. Дотадашњи тренер Бора Станковић, због обавеза у међународној кошаркашкој организацији, предаје „диригентску палицу“ професору Аци Николићу. Вођен професором Николићем ОКК Београд завршава као вицешампион, изгубивши у финалу од Љубљанске Олимпије. И поред ове чињенице у витрине београдског клуба 1962. године, после победе над Партизаном 103-82, долази нови трофеј-победник Купа Југославије.

Године 1963. и 1964. остаће забележене као најсјајније у историји ОКК Београда.

1963. године Кораћ, Еркић, Гордић, М. Николић, Т. Рајковић, Павелић, Тошић, Љ. Станковић, Пазмањ, Косовић, Ивацковић и Гајин „прошетали“ су се првом лигом побеђујући своје противнике са просечном разликом од 25 поена, са скором од 15 победа и само три пораза. У финалном мечу падају и "црно-бели“ и екипа из „Жућкове авлије“ бива богатија за још једну титулу државног првака.

1964. године Бора Станковић се поново враћа на клупу „плавих“, у тежњи да одбрани шампионску титулу из претходне сезоне. Кораћ и другари и у овој сезони, баш као и у претходној, односе победе, како на домаћем тако и на гостујућим теренима, у целој Југославији. После мечева са „плавима“ погнуте главе одлазе играчи Звезде, Партизана, Задра, Слована, Сплита, Олимпије, Локомотиве, Радничког. Епилог исти: 15 победа и три пораза, и наравно још једна титула првака Југославије за дружину из Челареве.

После „златних година“ ОКК Београда (период 1957-1965. године) долази до разлаза шампионске екипе. Кораћ и Гордић одлазе у Белгију, Николић у Турску, итд. „Трофејни пост“ ОКК Београда траје све до 1993. године када под вођством Рајка Жижића клуб из Челареве по трећи пут у својој историји постаје освајач националног Купа.

Успеси[уреди | уреди извор]

Такмичење		Број	Година
Национално првенство — 4
Првенство СФР Југославије	Првак	4	1958, 1960, 1963, 1964.
Првенство СФР Југославије	Други	1	1962.
Национални куп — 3
Куп СФР Југославије	Победник	2	1960, 1962.
Куп СФР Југославије	Финалиста	1	1959.
Куп СР Југославије	Победник	1	1992/93.
Куп СР Југославије	Финалиста	0	/
Национални суперкуп
Суперкуп СР Југославије	Победник	0	/
Суперкуп СР Југославије	Финалиста	1	1993.
Континентална такмичења
Куп европских шампиона	Победник	0	/
	Финалиста	0	/
	Полуфинале	3	1958/59, 1963/64, 1964/65.
ФИБА Куп Радивоја Кораћа	Победник	0	/
ФИБА Куп Радивоја Кораћа	Финалиста	1	1972.

Учинак у претходним сезонама[уреди | уреди извор]

Сез.	Првенство Србије — КЛС	Првенство Србије — Суперлига	Куп Србије	Регионално такмичење
2009/10.	4. место	—	Четвртфинале	Балканска лига — Четвртфинале
2010/11.	2. место	7. место	Четвртфинале	Балканска лига — Четвртфинале
2011/12.	5. место	—	—	Балканска лига — 5. место Група А
2012/13.	9. место	—	—	Балканска лига — 10. место
2013/14.	6. место	—	Четвртфинале	—
2014/15.	6. место	—	—	—
2015/16.	12. место	—	—	—
2016/17.	11. место	—	—	—
2017/18.	12. место	—	—	—
2018/19.	4. место	5. место групе А	—	—
2019/20.	13. место	—	—	—
2020/21.	10. место	—	—	—
2021/22.	13. место	—	—	—
2022/23.	5. место	2. место групе А	—	—
2023/24.	11. место	—	—	—