ОКК Београд
| ОКК Београд | ||||
|---|---|---|---|---|
![]() |
||||
| Лига | Кошаркашка лига Србије | |||
| Основан | 1945. | |||
| Дворана | Хала Пионир (капацитет: 8.150) |
|||
| Локација | Београд, Србија | |||
| Боје клуба | ||||
| Председник | ||||
| Тренер | ||||
| Титуле | 4 Национална првенства 3 Национална купа |
|||
| Веб сајт | okkbeograd.org.rs | |||
| Дресови | ||||
|
||||
ОКК Београд је српски кошаркашки клуб из Београда са великом традицијом. Четири пута је освајао национално првенство, три пута национални куп, а три пута је био полуфиналиста Купа европских шампиона.
Садржај |
Историја [уреди]
Прича о кошаркашком клубу Београд започиње баш у том послератном периоду, те давне 1945. године, када се на иницијативу Синдиката металских радника Југославије, чувених „клонфера“, оснива спортско друштво „Металац“. Исте године оснивају се и спортска друштва Партизан и Црвена звезда. У оквиру спортског друштва „ Металац“ оснивају се фудбалски и кошаркашки клуб, са истоименим називом. 1950. године на предлог тадашњег чувеног београдског новинара Владимира Дедијера, комплетно спортско друштво мења назив у БСК (Београдски Спортски Клуб).1954. из јуниорског састава првом тиму се прикључују два нова имена, која ће у годинама које долазе добро запамтити како југословенска, тако и европска и светска спортска јавност-Радивоје Кораћ и Слободан Гордић, који ће са онима који су већ били у „плавој средини“ (Еркић, Богомир Рајковић,...) и онима који ће доћи (Сија Николић, Трајко Рајковић...) створити шампионски тим, чије ће име одзвањати европским престоницама. Повратком из Српске лиге у Првенство Југославије, и освајањем трећег места у коначном пласману екипа, 1958. године клуб мења назив у ОКК Београд, који задржава до данашњих дана.
Златне године [уреди]
Те 1958. године играјући у Првенству Југославије, ОКК Београд држи јавни час свим тада великим кошаркашким клубовима на просторима бивше СФРЈ. Пред Кораћем и друговима на колена падају Олимпија (105-67), Црвена звезда (67-65), Партизан (104-89), Задар (111-84)... Поход кроз домаће такмичење завршава се најлепши могући начин: у витрине „плавог клуба“ стиже први пехар шампиона државе... Свим учесницима домаћег такмичења те 1958. године бива јасно да се у југословенској кошарци појавила нова клупска величина, на коју ће у будућности морати озбиљно да се рачуна...
И на међународној сцени учинак плаво-белих у сезони 1958/59 бива изузето запажен. У Купу Европе ОКК Београд на путу до полуфинала елиминише Атински АЕК, и првака Француске, Цхарлевилле из Мезиерес-а, да би у полуфиналу, слабијом кош разликом у мечу на гостујућем терену, био елиминисан од стране Софијског Академика (Београд: 79-69; Софија: 94-77).
У периоду од 1959-1962. године ОКК Београд бележи велике успехе. После слабог пласмана у домаћем шампионату 1959. године, у сезони 1960. ОКК се враћа на трон, слилније и убедљивије савладавши своје противнике него у првој шампионској сезони, и по други пут осваја титулу првака државе.
1962. године у ОКК Београду долази до промене на позицији тренера. Дотадашњи тренер Бора Станковић, због обавеза у међународној кошаркашкој организацији, предаје „диригентску палицу“ професору Аци Николићу. Вођен професором Николићем ОКК Београд завршава као вицешампион, изгубивши у финалу од Љубљанске Олимпије. И поред ове чињенице у витрине београдског клуба 1962. године, после победе над Партизаном 103-82, долази нови трофеј-победник Купа Југославије.
Године 1963. и 1964. остаће забележене као најсјајније у историји ОКК Београда.
1963. године Кораћ, Еркић, Гордић, М. Николић, Т. Рајковић, Павелић, Тошић, Љ. Станковић, Пазмањ, Косовић, Ивацковић и Гајин „прошетали“ су се првом лигом побеђујући своје противнике са просечном разликом од 25 поена, са скором од 15 победа и само три пораза. У финалном мечу падају и "црно-бели“ и екипа из „Жућкове авлије“ бива богатија за још једну титулу државног првака.
1964. године Бора Станковић се поново враћа на клупу „плавих“, у тежњи да одбрани шампионску титулу из претходне сезоне. Кораћ и другари и у овој сезони, баш као и у претходној, односе победе, како на домаћем тако и на гостујућим теренима, у целој Југославији. После мечева са „плавима“ погнуте главе одлазе играчи Звезде, Партизана, Задра, Слована, Сплита, Олимпије, Локомотиве, Радничког. Епилог исти: 15 победа и три пораза, и наравно још једна титула првака Југославије за дружину из Челареве.
После „златних година“ ОКК Београда (период 1957-1965. године) долази до разлаза шампионске екипе. Кораћ и Гордић одлазе у Белгију, Николић у Турску, итд. „Трофејни пост“ ОКК Београда траје све до 1993. године када под вођством Рајка Жижића клуб из Челареве по други пут у својој историји постаје освајач националног Купа.
Успеси [уреди]
Национални [уреди]
-
- Првак (4): 1958, 1960, 1963, 1964.
- Вицепрвак (1): 1962.
-
- Освајач (2): 1959/60, 1961/62.
- Финале (1): 1959.
- Куп СР Југославије
- Освајач (1): 1992/93.
- Развојна лига Србије
- Првак (1): 2013.
Међународни [уреди]
-
- Полуфинале (3): 1958/59, 1963/64,1964/65.
-
- Финале (1): 1971/72.
Тренутна постава ОКК Београда [уреди]
| ОКК Београд | ||||
| Крилни центар | Анђић Бранко | |||
| Плеј | Васић Александар | |||
| Бек | Димитријевић Милош | |||
| Плеј | Дунђерски Слободан | |||
| Крилни центар | Ђурица Александар | |||
| Центар | Кнежевић Дејан | |||
| Крилни центар | Кнежевић Станоје | |||
| Плеј | Кораћ Никола | |||
| Крило | Крушчић Драган | |||
| Крило | Миловановић Милош | |||
| Бек | Митровић Драган | |||
| Центар | Сузић Милош | |||
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Званични сајт ОКК Београда
- Профил на eurobasket.com
|
||||||||
