Финале Светског првенства у фудбалу за жене 1999.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале Светског првенства у фудбалу за жене 1999.
1999 FIFA Women's World Cup Final
Стадион Роуз боул 2018
ДогађајСветско првенство у фудбалу за жене 1999.
САД Кина
Сједињене Америчке Државе Кина
0 0
После златног гола п.с.н.
САД су победиле 5 : 4 на пен
Датум10. јул 1999. (1999-07-10)
СтадионРоуз боул, Пасадена
СудијаНикол Петиг Швајцарска
Посећеност90.185
← 1995
2003 →

Финале Светског првенства за жене 1999. је била фудбалска утакмица која се одиграла на стадиону Росунда у Стокхолму, Шведска, 10. јула 1999. године, како би се одредио победник ФИФА Светског првенства за жене 1999. године. Домаћин, Сједињене Америчке Државе и други финалсита женска репрезентација Кине одиграле су нерешено у регуларном делу утакмице и после продужетака од два пута по петнаест минута је остало нерешено, тако да је одлука донета извођењем једанаестераца. Женска репрезентација САД је освојила титулу са резулотатом 5 : 4 на пенале.[1][2]

Утакмица је представљала један од најважнијих догађаја у историји фудбала у Америци.[3] Играно је пред преко 90.000 фанова.[4] Добро позната слика Бренди Частин која слави победничко место ногом која је представљена на насловној страни Спортс Илустрејтеда постала је једна од кључних слика женског спорта у Сједињеним Државама.[5]

Финалисти[уреди | уреди извор]

Утакмицу су играле две тада најјаче репрезентације женског фудбала. Сједињене Државе су освојиле прво ФИФА Светско првенство у Кини и златну медаљу на Олимпијским играма 1996. године. Кина је освојила сребро на Олимпијским играма 1996. и победила Сједињене Државе у финалу Купа Алгарвеа 1999. године. Тимови су представљали две суперзвезде женског фудбала, нападачице Миа Хамм из Сједињених Држава и Сјун Вен из Кине.[6][7] Сједињене Државе су се надметале да постану први тим који је освојио светско првенство на домаћем тлу, нешто што Кина није успела да уради 1991. године, као и први тим који је освојио највише шампионата. Кина је у међувремену покушавала да се придружи Сједињеним Државама и Норвешкој као шампиони Светског купа.[6][7]

Кина је била прва азијска репрезентација која је стигла до финала ФИФА Светског првенства за жене.[6] Ово је такође било прво финале Светског првенства за жене у којем није учествовао европски тим.

Пут до финала[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе су се аутоматски квалификовале као земља домаћин.[8] Сходно томе, одлучили су да прескоче Конкакаф женско првенство 1998. године, које је служило као квалификације за Светско првенство за Конкакаф репрезентације. Кина се квалификовала освојивши своје шесто узастопно женско првенство АФК 1997. године.[9]

Сједињене Државе су дошле до нокаут фазе лаком победом у Групи А. После заостатка 2 : 1 на полувремену, прошле су у четвртфинале победивши Немачку са 3 : 2. Сједињене Државе су затим победиле Бразил са 2 : 0 и дошле до финала.[10]

Кина је стигла до нокаут фазе победом у Групи Д. Елиминисале су Русију у четвртфиналу, а затим су лако победили браниоца титуле Норвешку са 5 : 0 и стигли до финала.[11]

Сједињене Државе Коло Кина
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
 Данска 3 : 0 1. утакмица  Шведска 2 : 1
 Нигерија 7 : 1 2. утакмица  Гана 7 : 0
 Северна Кореја 3 : 0 3. утакмица  Аустралија 3–1
Поз. Тим
 О Бод.
1  Сједињене Државе 3 9
2  Нигерија 3 6
3  Северна Кореја 3 3
4  Данска 3 0
Извор: ФИФА
 Финална табела
Поз. Тим
 О Бод.
1  Кина 3 9
2  Шведска 3 6
3  Аустралија 3 1
4  Гана 3 1
Извор: ФИФА
Противник Резултат Нокаут фаза Противник Резултат
 Немачка 3 : 2 Четвртфинале  Русија 2 : 0
 Бразил 2 : 0 Полуфинале  Норвешка 5 : 0

Утакмица[уреди | уреди извор]

Резиме[уреди | уреди извор]

Финална утакмица је одиграна 10. јула 1999. године на стадиону Роуз боул у Пасадени у Калифорнији. Сједињене Државе и Кина одиграле су нерешено без голова током регуларног дела и у продужецима где је тада важило правило златног гола. Приступило се извођењу једанаестераца где су Сједињене Државе биле успешније 5 : 4 и са тим резултатом су освојиле титулу шампиона. Победа је донела Сједињеним Државама њихову другу титулу светског купа.[1]

Сама утакмица је била млака а ниједна страна није имала много шанси. Можда најбоља шанса за било који тим за постизање гола дошла је у продужецима, када је кинескињи Фан Јуенђе ударац главом одбранила Кристин Лили.[12]

Након што обе екипе нису успеле да постигну гол, тимови су кренули у распуцавање како би се одлучило победника купа. Кина је пуцала прва, а Сје Хуејлин је постигла гол, да би јој парирала Карла Овербек из Сједињених Држава. У другој серији голу Ћу Хајјен је парирала американка Џој Фосет.

Љу Јинг је била извођач треће серије за Кину, али је њен ударац одбранила голман Сједињених Држава Бриана Скери. Упркос томе што је Скери дошла далеко од своје линије (прекршај који је требало да резултира поновним ударцем за Љу), одбрана је остала пуноважна. Кристин Лили је потом преварила кинеског голмана Гао Хонга и донела предност Сједињеним Државама.

Џао Ојинг, Миа Хам и Сјун Вен су реализовали своје пенале, остављајући Американки Бранди Честејнин шут за освајање турнира. Упутила је ударац поред конеског голмана Гао, што је довело до славља Американки, које су освојили титулу првака света на домаћем терену.[13][14][15]

Детаљи[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе (0 : 0) Кина
Извештај
Пенали
  • Карла Овербек фудбалска лопта са квачицом
  • Џој Фосет фудбалска лопта са квачицом
  • Кристин Лили фудбалска лопта са квачицом
  • Миа Хам фудбалска лопта са квачицом
  • Бренди Честејн фудбалска лопта са квачицом
 5 : 4
  • фудбалска лопта са квачицом Сје Хуејлин
  • фудбалска лопта са квачицом Ћу Хајјен
  • фудбалска лопта са црвеним иксом Љу Јинг
  • фудбалска лопта са квачицом Џао Ојинг
  • фудбалска лопта са квачицом Сјун Вен
Гледалаца: 90,185
Судија: Никол Петиг (Швајцарска)


САД[16]
Кина[16]
GK 1 Брајана Скери]
RB 14 Џој Фосет
CB 4 Карла Овербек (к)
CB 20 Кејт Маркграф
LB 6 Бренди Частејн
DM 10 Мишел Ејкерс Жути картон 74’ Изашао из игре — замењен 91’
CM 11 Џули Фоуди
CM 13 Кристин Лили
RW 9 Миа Хам
CF 12 Синди Парло Кон Изашао из игре — замењен 57’
LW 16 Тифени Милбрет Изашао из игре — замењен 115’
Замене:
MF 8 Шенон МакМилан Ушао у игру 57’
MF 7 Сара Вален Ушао у игру 91’
MF 15 Тиша Вентурини Ушао у игру 115’
Селектор:
Тони ДиЧико
GK 18 Гао Хонг
RB 11 Пу Веј Изашао из игре — замењен 59’
CB 12 Вен Лижунг
CB 3 Фан Јуенђе
LB 14 Бај Ђе
RM 2 Ванг Липинг
CM 10 Љу Ајлинг Жути картон 80’
CM 13 Љу Јинг
LM 6 Џао Лихонг Изашао из игре — замењен 114’
CF 9 Сјун Вен (к)
CF 8 Ђин Јен Изашао из игре — замењен 119’
Замене:
FW 7 Џао Ојинг Жути картон 70’ Ушао у игру 59’
MF 15 Ћу Хајјен Ушао у игру 114’
DF 5 Сје Хуејлин Ушао у игру 119’
Селектор:
Ма Јунан

Помоћне судије:
Гислејн Лабе (Француска)
Ана Перез (Перу)
Четврти судија:
Катрина Еловирта (Финска)

Правила:

После утакмице[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе су постале први тим који је освојио две титуле на Светском првенству за жене.[17] Прослава Бранди Частејн, која се завршила тако што је скинула дрес и открила свој спортски грудњак испод, појавила се на насловним страницама Спортс Илустрејтеда, Тајма и разних новина следећег дана.[18][19] The celebration was criticized for being allegedly disrespectful, unfeminine, or inappropriate, but has endured as one of the most iconic moments in women's sports history.[20] Прослава је критикована због наводног непоштовања, неженствености или неприкладности, али је остала као један од најзначајнијих момената у историји женског спорта.[21] Кинески медији протестовали су због Скаријеве одбране Љу Јинг, оптужујући је да је варала јер је ишла испред линије пре него што је Љу шутнула лопту, Скери је потврдила да је намерно прешла границу, али је изјавила да „сви то раде“.[22][23]

Финале и турнир у целини изазвали су веће интересовање за женски фудбал, посебно за тим Сједињених Држава, и оборили су рекорде посећености и телевизије за женске спортове.[24] Пријављено је присуство од 90.185 гледалаца, и то је поставило нови међународни рекорд за женски спортски догађај,[25] иако је незванично финале Светског купа за жене 1971. на стадиону Астека у Мексико Ситију видело око 110.000 људи.[26] Овај рекорд је оборен 2022. године када је реванш меч четвртфинала УЕФА Лиге шампиона за жене између водећих ривала ФК Барселоне и Реал Мадрида одиграо нерешено 91.553 на Камп Ноу у Барселони.[27] Финале је у просеку имало 17,9 милиона гледалаца и достигло 40 милиона на америчкој телевизији, што је остало непревазиђено до Светског првенства за мушкарце 2014. и финала ФИФА Светског првенства за жене 2015. године.[28]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Previous Tournaments”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 8. 8. 2012. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  2. ^ Reynolds, Charles (11. 7. 1999). „Football: Brandi the toast of the hosts - Sport”Неопходна новчана претплата. The Independent. Архивирано из оригинала 1. 5. 2022. г. Приступљено 30. 10. 2012. 
  3. ^ „1999 U.S. Women's Soccer Team”. Los Angeles Times. 13. 7. 2012. Приступљено 2. 8. 2012. 
  4. ^ „Women's World Cup”. Milwaukee Express. 11. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 6. 2015. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  5. ^ Longman, Jere (5. 7. 2003). „The Sports Bra Seen Round the World”. The New York Times. Приступљено 30. 10. 2012. 
  6. ^ а б в „Politics Aside, for Chinese It's Only 'a Sporting Thing'”. The New York Times. 7. 7. 1999. Приступљено 15. 10. 2012. 
  7. ^ а б Longman, Jere (20. 5. 1999). „SOCCER; 1999 Women's World Cup: Beautiful Game Takes Flight”. The New York Times. Приступљено 6. 6. 2017. 
  8. ^ „Women's 1999 World Cup Soccer”. Courier News. 20. 6. 1999. стр. 50. Приступљено 7. 12. 2020 — преко Newspapers.com. open access publication - free to read
  9. ^ АФК на РСССФ
  10. ^ „Previous Tournaments”. FIFA.com. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  11. ^ „BBC News | Asia-Pacific | China goes football mad”. news.bbc.co.uk. 
  12. ^ „Women's World Cup – Closer Look: Wily Lilly uses her head”. Sports Illustrated. 11. 7. 1999. Архивирано из оригинала 1. 10. 2004. г. Приступљено 2. 8. 2012. 
  13. ^ Faison, Seth (12. 7. 1999). „The View From China: 'So Close, So Close'”. The New York Times. Приступљено 30. 10. 2012. 
  14. ^ Reynolds, Charles (10. 7. 1999). „Football: America in love and having a ball - Sport”. The Independent. Архивирано из оригиналаНеопходна новчана претплата 1. 5. 2022. г. Приступљено 30. 10. 2012. 
  15. ^ Gee, Alison (13. 7. 2014). „Why Women's World Cup champion Brandi Chastain bared her bra”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 11. 6. 2019. г. Приступљено 28. 7. 2014. 
  16. ^ а б DiCicco, Tony (мај 2000). „How they won the cup” (PDF). unitedsoccercoaches.org. United Soccer Coaches. стр. 2. Архивирано из оригинала (PDF) 6. 9. 2018. г. Приступљено 5. 1. 2018. 
    1999 FIFA Women's World Cup – Final. ESPN on ABC (Television production). Pasadena, California: American Broadcasting Company. 10. 7. 1999. 
  17. ^ Jones, Grahame L. (11. 7. 1999). „U.S. Women Recapture the World Cup”. Los Angeles Times. стр. B1. Приступљено 11. 6. 2019. 
  18. ^ Longman, Jere (5. 7. 2003). „The Sports Bra Seen Round the World”. The New York Times. стр. D1. Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 11. 6. 2019. 
  19. ^ Hersh, Philip (14. 7. 2009). „Big event, wide ripples”. Chicago Tribune. стр. 6. Приступљено 13. 5. 2019. 
  20. ^ Glendenning, Garry (20. 6. 2019). „Women’s World Cup game-changing moments No 4: Brandi Chastain in 1999”. The Guardian. Приступљено 20. 6. 2019. 
  21. ^ Glendenning, Garry (20. 6. 2019). „Women’s World Cup game-changing moments No 4: Brandi Chastain in 1999”. The Guardian. Приступљено 20. 6. 2019. 
  22. ^ Farley, Maggie (15. 7. 1999). „Crossing the line”. Los Angeles Times. стр. D1. Приступљено 11. 6. 2019. 
  23. ^ Vecesy, George (8. 8. 1999). „Backtalk: When Is It Gamesmanship, and When Is It Cheating?”. The New York Times. Приступљено 11. 6. 2019. 
  24. ^ Armour, Nancy (15. 7. 2011). „Soccer squad grabs nation's attention like it did in 1999”. Houston Chronicle. Associated Press. Приступљено 11. 6. 2019. 
  25. ^ Longman, Jere (11. 7. 1999). „Refusing to Wilt, U.S. Wins Soccer Title”. The New yYork Times. стр. A1. Приступљено 15. 6. 2019. 
  26. ^ Wilson, Bill (7. 12. 2018). „Mexico 1971: When women's football hit the big time”. BBC News. Приступљено 15. 6. 2019. 
  27. ^ Marsden, Sam; Llorents, Moisés (30. 3. 2022). „Barcelona-Real Madrid Women's Champions League clash breaks attendance world record”. ESPN.com. Приступљено 30. 3. 2022. 
  28. ^ Carter, Bill (23. 6. 2014). „Bigger Than Baseball: 25 Million Watch U.S.-Portugal World Cup Match”. The New York Times. стр. B14. Приступљено 11. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Финале Светског првенства у фудбалу за жене 1999. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Светског_првенства_у_фудбалу_за_жене_1999.&oldid=27036060”