Фокстрот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Фокстрот плес

Плес Фоxтрот потиче из старог плеса “Онестеп”-а и “Раг”-а. Онестеп је стигао у Европу из Америке 1910. године, и брзо је постао популаран захваљујући својим једноставним покретима. Чак се са својом популарношћу могао такмичити са Тангом, а истиснуо је и Валцер. За Раг је карактеристичан корак који се игра са савијеним коленима.

Опис Фокстрот плеса[уреди]

Фоxтрот је настао у лето 1914. године, када је Хари Фокс, као део своје тачке, изводио енгл. „trotting steps to ragtime music“, и тако су људи његов плес назвали Фоксов трот (енгл. „Fox's Trot“).

Талентовани плесачи који су га наследили и допринели су његовом вртоглавом развоју и популарности. Фокстрот је сигурно једно од највећих открића на пољу друштвеног и спортског плеса. Комбинација брзих и спорих корака дозвољава више флексибилности и доприноси већем ужитку, који старе комбинације од једног или два корака нису допуштале.

Фоxтрот представља најзначајнији развој у стандардним плесовима. Комбинација брзих и спорих корака дозвољава више флексибилности, и пружа значајно веће плесно задовољство, него корак или двокорак, који се раније плесао. Постоји много више варијанти фоxтрота него било ког другог плеса, и на неки начин представља плес који се најтеже учи.

Енглески учитељи су радили на његовом даљем развоју, и 1922. године је добио данашњу форму. Године 1924. се раздвојио на једну спорију варијанту - слоуфокс (енгл. Slowfox), и једну брзу под именом квикстеп (енгл. Quickstep).

Слоуфокс[уреди]

Слоуфокс је плес у којем се плесачи непрекидно крећу по плесном подијуму, клизајућим и дугим кораком, притом не одвајајући стопала од пода. Слоуфокс је отмен, са пуно континуираних корака унапред и уназад по тачно утврђеној линији. Веома је технички захтеван плес.

Слоуфокс је заснован на линеарној варијацији, продужених, клизећих корака, док је квикстеп најведрији, највеселији друштвени плес.

Музика за слоуфокс: лагана, суздржана, мелодична, правилна. Елеганцију овог плеса наглашава саксофон, кларинет или виолина. Такт: 4/4-ски. Темпо: 28-30 бпм.

Због своје сложености кораци слоуфокса се учи на вишим нивоима и код такмичара, јер уколико се добро не увежба не одражава карактер плеса који је потребан. Други проблем је што за слоwфоx треба пуно простора а то плесни подијуми на плесним вечерима и забавама не задовољавају.

Квикстеп[уреди]

Квикстеп се коначно од 1927. године устаљује на такмичењима као пети стандардни плес. После Другог светског рата се стилом много мењао, тако што су га допунили са поскоцима и ритмичним корацима.

За разлику од слоуфокса, музика за квикстеп звучи као брзи Фоxтрот, квикстеп се сматра као спој између валцера и чарлстона. Плес садржи лагане високе покрете стопала као у Чарлстону, као и „лебдење кроз простор“ карактеристично за Валцер.

У плесним школама се првенствено учи корак квикстепа и то једноставнија варијанта без поскока и компликованих брзих фигура и кореографија. У таквом облику ово је један од најпрактичнијих плесова јер се може играти на пуно различитих ритмова, на пример од диска до ча ча ча. Веома је употребљив на местима где се не свира и не игра строго плесна музика. Такође се може комбиновати са кораком диска или сентиша - блуза.

Музика за квикстеп: изузетно брза, весела, вировита, виртуозна. Карактеристични инструменти су труба и саксофон. Такт: 4/4. Темпо: 50 бпм.

Основни кораци[уреди]

Основни корак напред-назад, десни окрет у месту, леви окрет у месту, десни осовински окрет, леви окрет као у тангу са променом ритма, леви и десни окрет као у бечком валцеру са променом ритма, маказице (лок степ) унапред и уназад.

Ово су основни кораци и фигуре које се уче у плесним школама и играју на плесним вечерима најчешће. Технички нису захтевне као ни основни корак, али је предуслов да се он добро увежба, посебно код мушкараца. Ако се добро увежба основни корак омогућава мушкарцу одлично вођење и оријентацију у простору што га чини више покретљивим у свим правцима.

По правилу, као и остали стандардни плесови кретање у фоxтроту је у круг по ободу плесног подијума, супротно од кретања казаљке на сату.

Види још[уреди]

Извори[уреди]