Хабсбуршка Мађарска
Из Википедије, слободне енциклопедије
Хабзбуршка Мађарска је име за територије бивше Краљевине Мађарске, где су Хабзбурговци осигурали своју контролу и били признати као мађарски краљеви на почетку Турских освајања, после Мохачке битке и инвазије Мађарских територија.
Иако су званично били независни, Мађарски крајеви су били третирани као провинције Хабзбуршке Монархије. Овај статус се одржао у прериоду од 1541. до 1700. године и односио се (границе су се непрестално мењале у то време):
- Данашњу Словачку и припојену карпатску Рутенију
- Данашњи Бургенланд, Аустријска провинција и део западне Хрватске
- Припојени део данашње Мађарске, данашња Западна прекодунавска регија, западни део данашње Централне прекодунавске регије и источни део Северне Мађарске регије
Током овог периода остатак Краљевине Мађарске је имао другачију судбину. Централним територијама краљевства су владали Османлије. Ердељ је имао полу аутономију, јер је врховну власт имала Турска, тај део бившег царства је у данашњој Румунији.
[уреди] Хабзбуршка Монархија
Хабзбуршка Мађарска је била део Хабзбуршке Монархије. Аустријски краљ је приликом доласка на престо такође био крунисан као краљ Мађарске. После пораза од Турака, појам Хабзбуршка Мађарска је полако почео да излази из употребе и крашеви су почели да добијају титуле краљеви Земље круне Светог Стефана.
Хабзбуршка Мађарска је постала мали део Хабзбуршке Монархије и није имала утицаја, или врло мало у државном одлучивању. Аустријски цар је директно одлучивао о мађарским финансијама, војсци, иностраним пословима и царске трупе су обезбеђивале границе.
Турско питање је још више поделило Аустрију и Мађарску. Хабзбурговци су хтели да имају мир на границама и одржавају статус кво, док су Мађари хтели да истерају турке из осталог дела Мађарске. Увидевши свој подређени положај у монархији, многи Мађари су постали анти хабзбуршки настројени, противили се страној владавини, туђој војци и Аустријском признавању Турске власти над Ердељом. Побуњеници, који су живели у Хабзбуршкој Мађарској, су се сматрали већим непријатељима од Турака.
Реформатори су се ширили веома брзо, и већ почетком 17. века је остао веома мали број католика међу вишим сталежом. Петар Пазмањ (мађ. Péter Pázmány) је реорганизовао Римокатоличку цркву и преводио народ у Протестанте. Реформација је довела до цепања Католика (који су били присталице Хабзбурговаца) и Протестаната који су развили јаки национални идентитет и постали велики противници Аустријске Монархије. Такође се направио јаз између католичких богаташа и протестанских нижих племића.
