Халит Трнавци

С Википедије, слободне енциклопедије
Халит Трнавци
Лични подаци
Датум рођења( 1942-05-10)10. мај 1942.(81 год.)
Место рођењаТрнавце, Србица,
Научни рад
ПољеАлбанологија
ИнституцијаФилолошки факултет у Београду

Халит Трнавци (алб. Halit Tërnavci; Трнавце, 10. мај 1942) је албанолог, фолклориста и некадашњи шеф Катедре за албанологију Филолошког факултета у Београду.

Младост и образовање[уреди | уреди извор]

Рођен је 10. маја 1942. године у селу Трнавце, Србица. Завршио је Учитељску школу у Приштини 1957, а затим светску књижевност на Филолошком факултету у Београду 1962. године. Постдипломске студије наставио је на Одсеку за албански језик и књижевност. Године 1966. одбранио је магистарски рад „Мотив узиђивања у српскохрватској и албанској народној поезији”.

Године 1970. одбранио је докторску тезу „Мотив о сестри и мртвом брату у усменој књижевности балканских народа”.

Каријера[уреди | уреди извор]

Радио је као лектор за албански језик од 1967. до 1971. године. Од 1971. радио је као доцент за албанску књижевност и језик, а 1974. одабран је за шефа Катедре за албанологију Филолошког факултета у Београду.[1] Од 1973. до 1975. био је и помоћник покрајинског секретара за образовање, науку и културу САП Косова.

Године 1998, именован је у Управни одбор Филолошког факултета у Београду.[2]

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Говори француски и руски, а служи се турским и бугарским језиком.

Живи у Кнежевцу са супругом Садетом, наставницом, са којом има ћерку Теуту (1967), и синове Агрона (1964) и Генца (1971).

Политички ангажман[уреди | уреди извор]

Био је члан Просветног савета СР Србије и делегат у Већу општина Скупштине града Београда.

На првим вишестраначким изборима 1990. изабран као посланик Социјалистичке партије Србије.[3] Кандидовао се и на изборима 1993. на листи Савеза комуниста — Покрета за Југославију „Удружена левица”.[4]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Албански кроз разговор 1, Enti i Teksteve dhe i Mjeteve Mësimore i Krahinës Autonome të Kosovës, Приштина (1980)
  • Албанске загонетке, Српска академија наука и уметности, Београд (1981) - избор, превод, предговор и коментар
  • Канон Леке Дукађинија, Стварност, Загреб (1986) - превод, предговор и објашњења
  • Моја исповест о Косову, Политика, Београд (1987)

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Трнавци, Халит (1987). Моја исповест о Косову. Београд: Политика. 
  • Ко је ко у Србији 1995. Библиофон, Београд 1995. година.