Хиповитаминоза Д

Из Википедије, слободне енциклопедије

Хиповитаминоза и авитаминоза витамина Д манифестују се као рахитис и тетанија.

Рахитис[уреди]

Рахитис захвата цели организам детета. Болест је најизразитија у периоду растења.

Етиологија[уреди]

Рахитис настаје због недовољно уношења витамина Д. Поред овог значајни су и други чиниоци:[1]

  • неадекватна исхрана, у којој хранљиве материје нису добро избалансиране. Превише цереалија доприноси настанку рахитиса.
  • недовољан унос беланчевина,
  • недовољан унос минералних материја
  • прекомерно конзумирање угљених хидрата (брашна),
  • лоши животни услови,
  • недовољно излагање сунчевој светлости,
  • прекомерна влажност у животном простору,
  • лоша нега и хигијена детета.

Под дејством ултравиолетних зрака провитамин је претворен у витамин Д. Ако дете недовољно времена проводи сунчајући се, ово није могуће, и појављују се симптоми болести. Ово је посебно изражено у зиму и пролеће. Рахитис негативно утиче и на раст. Много чешће обољевају недоношчад.[1]

Патогенеза[уреди]

Патогенеза је повезана са улогом витамина Д у организму. Ако је присутна инсуфицијенција витамина Д, Ca и P се слабије ресорбују у цревима, стога је смањен и њихов ниво у крви, а и њихово таложење у костима.[1]

Клиничка слика[уреди]

Болест се најчешће јавља од 3. месеца до друге године живота. Захвата цео организам. Симптоматологија по органским системима је сложена.

Локомоторни систем[уреди]

На костима главе јавља се краниотабес, односно омекшање костију главе. Јавља се у трећем, а ишчезава у осмом месецу. Омекшане су паријетална и потиљачна кост. При палпацији костију, јавља се карактеристично пуцкетање (налик на пипање пинг-понг лоптице или пергамент-папира).

Четвртаста глава (Caput quadratum) су испупчења настала на предњем, задњем делу и странама главе, услед нагомилавања остеидног ткива.[1]

Футноте[уреди]

  1. ^ а б в г Костић, стр. 175

Референце[уреди]

  • Костић, Светислав (2000): Педијатрија са негом за IV разред медицинске школе. Завод за уџбенике, Београд.