Хистеросалпингографија
| Хистеросалпингографија | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Гинекологија |
| МКБ-9-CM | 87.8 |
| MedlinePlus | 003404 |
| MeSH | D007047 |
Хистеросалпингографија (ХСГ) једна је од минимално инвазивних радиолошких и гинеколошких метода испитивања морфологије унутрашњих гениталних органа, убризгавањем радиолошког контрастног средства кроз канал грлића материце у матерчну дупљу и јајоводе.[1] Овом методом се поред испитивања анатомског стања грлића материце, канала грлића материце, шупљине материце и јајоваода, у истом акту утврђује пролазност јајовода и дијагностикује постојање органских (патолошких) промена на унутрашњим гениталним органима, њихова локализација и степен оштећења.[2] Најповољни период за ХСГ испитивање је прва половина менструалног циклуса.[3]
Хистеросалпингографија, као једноставана метода, суверано „влада“ у испитивању неплодности, и често се заједно са лапароскопијом као комплементна методоа, примењује у испитивању тубарне неплодности. Међутим хистеросалпингографија је инфериорнија метода у односу на лапароскопију, јер открива и перитубарне прираслице.[4][5]
Индикације[уреди | уреди извор]
Хистеросалпингографија се најчешће користи у дијагностиици:
- Стерилитета опструкционог порекла.[6][7]
- Гениталне туберкулозе
- Бенигних, па чак и малигних тумора материце и јајовода
- Амонореја,
- Интактне тубарне трудноће.
Такође ХСГ има велики дијагностички значај за зтврђивање:
- Развојних аномалија унутрашњих полних органа,
- Диференцијално дијагностичке разлике материце од гениталних и екстрагениталних тумора мале карлице.
- Неке од индикација за хистеросалпингографију
-
ХСГ код прираслица унутрашњих гениталија -
ХСГ код Ашермановог синдрома -
ХСГ код хидросалпингса
.jpg)
Контраиндикације[уреди | уреди извор]
- Трудноћа или сумња на трудноћу
- Након инфекције или враћења инфекције на репродуктивне органе
- Алергија на контрастно средство
- Крварења из материце
Начин извођења[уреди | уреди извор]
.jpg)
Хистеросалпингографија се спроводи тако што се на грлић материце постави инструмент, кроз који се убризгава констраст. Након убризгавања контрастно средство испуњава канал грлића материце, материцу, улази у јајоводе и ако су њихови отвори пролазни, доспева у трбушну шупљину. Убризгавање контраста и његово испуњавање гениталних шупљина посматра се уз момоћ рентгенског зрачења.
ХСГ се у начелу изводи без анестазије мада се може радити и у краткотрајној општој анестезији. Процедура је безболна, кратко траје и током ње начине се минимум три радиолошка снимка. Пацијенткиња већ након два до три сата после снимања може да иде кући. Након прегледа снимака снимка гинеколог може да предложити кораке у даљем испитивању или лечењу.
Пре приступања ХСГ ацијенткиња мора прибавити потврду да нема микроорганизме у вагини и грлићу материце, како се током извођењем ХСГ микроорганизми из вагине не би пренели у материцу. Такође неопходно је урадити и лабораторијске анализе крви (седиментација и леукоцити), које могу да укажу на постојање неке инфекције у организму.
Нежељена дејства[уреди | уреди извор]
Компликације које могу настати у току хистеросалпингографије су:[5]
- Инфекција унутрашњих гениталних органа,
- Алергијске реакције, на употребљени материјал и контрастно средство,
- Емболија, ако са грешком из шупљине материце унесе ваздух у крвне судове. Опасност од емболије не постоји при коришћењу водених раствора контрастник средстава, због чега се она, уместо уљаних) данас углавном и употребљавају.
- Руптура јајовода, иако се ретко дешава током интервенцији ипак је могућа. Да би се избегла током интервенције, према пространству материчне шупље убризгава се, највише до 8 cm³ контрастног средства под дозираним максималним притиском који не сме да прелази 2,5 бара.
Мере превенције[уреди | уреди извор]
После хистеросалпингографије, која се врши амбулантно, жена треба да остане три дана у постељи да би избегла евентуалну инфекцију. Ради превенције запаљења у појединој литератури се препоручујуе да жена узима неколико дана сулфонамиде и антибиотике.[7]
Како истовремена инсуфлација јајовода са хистеросалпингографијом, као методе у себи крију знатне опасности у погледу евентуалних компликација, и треба их користити на крају испитивања, како би се искључило постојања свих осталих разлога за неплодност жене.[4]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Drobnjak P, Berić B, Šulović V, Ginekologija, Mediicnska knjiga, Beograd-Zagreb, 1980.
- ^ Grgurević M, Pavlić Z, Grizelj V. Ginekologija, Yumena, Zagreb, 1987
- ^ Kase NG, Weingold AB, Lucas WE. Connell E.B. Principles and Practice Clincal Gynecology, John Wiley & Sons, Inc, 1983.
- ^ а б Rajah R,Mc Hugo JM, Obhrai. The role of hysterosalpingography inmodern gynecologycal practice.. Br J Radio1. 65 (778): 849—51. 1992. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ а б Trpčevski T. Komparacija dijagnostičke preciznosti izmedju histerosalpingografije, laparoskopije i histeroskopije u ispitivanju infertilnih žena.Subspecijalistički rad. Medicinski fakultet, Beograd l993
- ^ Grabiec M, Szymanshi W, Ludwikowski G et al. HSG usuefulness indiagnosing infertility.. Ginekol Po1. 65 (3): 121—4. 1994. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ). - ^ а б Majstorović J. Komparativne vrednosti histerosalpingografije i celioskopije u dijagnostici opstrukcionog steriliteta u žena. Magistarski rad. Medicinski fakultet, Beograd 1984.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Provera prolaznosti jajovoda Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2015)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
