Цистоуретрографија

С Википедије, слободне енциклопедије
Цистоуретрографија
Цистографска слика која показује контраст у мокраћној бешици и левом уретеру (десна страна слике).
ICD-987.77
OPS-301 code3-13f

Цистоуретрографија је радиографски преглед бешике и уретре, који се разликује од цистографије по томе што она односи само на радиографску процену мокраћне бешике. Техника се заснива на увођења контрастног средства у бешику преко уретралног катетера, што омогућава визуелизацију анатомских дефеката и обраду функционалних абнормалности.

Опште информације[уреди | уреди извор]

Уродинамска евалуација мокраћне бешике је стандард неге за било коју врсту абнормалности мокрења како би се утврдила патофизиологија и стања пацијента. Студија води доношењу одлука о евентуалној хируршкој интервенцији и начину лечења и указује лекарима који пацијенти ће захтевати детаљније праћење.

Видеоуродинамика се односи на уродинамску студију са радиографским снимањем и препоручује се у следећим условима:

  • трансплантација бубрега,[1]
  • неурогена бешика,[2]
  • преусмеравање урина,[3]
  • претходно зрачење
  • операција карлице.

У условима напреднијих радиографских техника (као што је уросонографија мокрења), цистографија се може постепено укинути као златни стандард за сликовни преглед. Ове промене у пракси често зависе од окружења у којем се изводе. На пример, ретроградна компјутерска томографија (КТ) је фаворизована у лечењу трауме. Упркос овом напретку, цистографија допуњује уродинамичку процену и остаје преовлађујућа као и цистоуретрографска студија мокрења (ЦУТГ) код деце.

Релевантна анатомија[уреди | уреди извор]

Анатомија мокраћне бешике

Бешика је мишићни орган који се налази иза пубичне симфизе у карлици. Њена функција (и недостаци) зависе од пажљивог баланса мишићно-скелетних, неуролошких (и аутономних и соматских) и психолошких инпута који контролишу пуњење и пражњење. У том смислу мора постојати координација између опуштања мишића детрузора и контракције мишића врата мокраћне бешике и дна карлице, што се одржава на садржај бешике. По истом принципу, контракција детрузора и опуштање сфинктера олакшавају пролаз мокраће из бешике. Дисфункција било ког дела мокраћне беђике доводи до њене инконтиненције.

Индикације[уреди | уреди извор]

Цистоуретрографија пружа додатне информације о стању мокраћне бешике и разјашњава њене бројне абнормалности, као што су дивертикули или фистуле, поред цурења и трауматске руптуре.[4]


У условима трауме, цистоуретрографија је индикована у случајевима велике хематурије или фрактуре ненацетабуларне карлице у присуству микроскопске хематурије од више од 25-30 црвених крвних зрнаца (РБЦ) у пољу велике површине.

Студија о повредама бешике код 157 пацијената са тупим траумама открила је да једна трећина повреда не би била откривена само на основу грубе хематурије и прелома карлице. Четири од 12 испитаних пацијената који су на крају претрпели повреду бешике са микроскопском хематуријом, у поређењу са 8 од тих 12 пацијената са грубом хематуријом.[5]

Индикације за ЦУТГ укључују следећа стања:

  • Накнадна процена везикоуретералног рефлукса (ВУР)
  • Хидронефроза
  • Енуреза
  • Дисфункција пражњења мокраћне бешике
  • Инконтиненција
  • Урођене генитоуринарне малформације и урођена стања за која се зна да су повезана са таквим малформацијама

Цистоуретрографија се традиционално користи код пацијената са инфекцијом уринарног тракта (ИУТ), иако је пракса наишла на критику у погледу педијатријских пацијената. Америчка академија за педијатрију препоручује да фебрилну децу између 2 месеца и 2 године старости која не реагују на антимикробну терапију треба одмах проценити ултразвуком (УЗ) и цистоуретрографиј што је раније могуће.[6]

Пацијент може да се подвргне цистоуретрографији чим се његов или њен образац мокрења врати на почетну вредност, иако је клиничка пракса фаворизовала чекање од 3-6 недеља, са антибиотском профилаксом у међувремену. Цистоуретрографија која се изводи код ИУТ је важан јер може да открије везикоуретерални рефлукс (ВУР).

Ретроспективна студија је открила да нема разлике у чекању од 1 недеље у односу на више од 1 недеље у стопи откривања ВУР-а.[7]

Рутински цистоуретрографија се препоручује за пацијенте који испуњавају било који од следећих критеријума:[8]

  • Деца млађа од 5 година са фебрилном инфекцијом уринарног тракта (ИУТ)
  • Мушкарци било ког узраста са првом ИУТ
  • Жене млађе од 2 године са фебрилном ИУТ
  • Деца са рекурентном ИУТ
Студија коју су спровели Далирани и сарадници која је разматрала корисност директне радионуклидне цистографије (ДРНЦ) код деце са ИУТ и нормалним резултатима цистоуретерографија је показала је да се може открити везикоуретерални рефлукс (ВУР) упркос нормалном резултату код деце са хидронефрозом и/или ИУТ са грозницом.[9]

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

Цистографија је контраиндикована у следећим условима:[10]

  • Активна клиничка инфекција уринарног тракта (ИУТ)
  • Трудноћа
  • Алергија или преосетљивост на контрастно средство
  • Лабијалне адхезије – цистоуретрографију мокрења треба урадити након што се адхезије ослободе.
  • Тешка деменција или психоза – видеоуродинамски преглед зависи од тога да ли пацијент и испитивач могу међусобно да комуницирају.

Мере превенције[уреди | уреди извор]

Изјава о политици најбоље праксе Америчког уролошког удружења о антимикробној профилакси препоручује профилаксу само за пацијенте са факторима ризика,[11] док Америчко удружење за срце више не препоручује профилаксу за превенцију инфективног ендокардитиса у таквим процедурама.[12]

Посебна пажња се мора се обратитити приликом извођења ове процедуре код пацијената са повредом кичмене мождине изнад спланхничног симпатичког излазног тракта (Т5-Т6). Како је потребно пунити мокраћну бешику контрастом током цистоуретрографије и уродинамике, то може изазвати аутономну дисрефлексију (промене укључују изненадну, тешку хипертензију са дијафорезом и црвенилом, и компензаторну брадикардију). За ове пацијенте, важно је да имају припремљен комплет за уринарну катетеризацију у случају да је потребно хитно дренирати бешику.

Код пацијената са историјом аутономне дисрефлексије, размотрите профилактички нифедипин или алфа-блокатор, поред пажљивог праћења крвног притиска.

Компликације[уреди | уреди извор]

  • Пацијенти обично доживљавају дисурију и перинеалну иритацију након цистографије, а обе су краткотрајне компликације и вероватно узроковане катетеризацијом, иако се ретко јавља преосетљивост на контраст који улази у крвоток преко слузокоже бешике.[13]
  • Инфекција уринарног тракта је још једна компликација након процедуре; међутим, ризик се може ублажити применом асептичке технике и антибиотском профилаксом када је то индицковано.[13]
  • Перфорација мокраћне бешике се ретко јавља током цистографије. Ризик од перфорације се може свести на минимум ако се обратити посебна пажњу да се катетер не помера више од 1-2 цм даље након повратка урина.[13]
  • Приликом уродинамске процене, пуњење бешике може се јавити вазовагални одговор, који се може контролисати привременим прекидом укапавања контраста и стављањем пацијента у лежећи положај.[13]
  • Аутономна дисрефлексија је опасна компликација која такође може да настане након пуњења бешике. Препоручује се хитна дренажа бешике, а снимање мора бити прекинуту. Корисно је имати комплет за катетеризацију и антихипертензивне лекове (за упорну хипертензију) у очекивању ове компликације, посебно код пацијената са познатом повредом кичмене мождине.[13]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kidney Transplantation: Background, Indications, Contraindications”. 2021-12-17. 
  2. ^ „Neurogenic Bladder: Overview, Neuroanatomy, Physiology and Pathophysiology”. 2021-10-04. 
  3. ^ „Urinary Diversions and Neobladders: Background, History of the Procedure, Problem”. 2021-06-14. 
  4. ^ „Cystography: Background, Indications”. 2021-10-04. 
  5. ^ Morgan DE, Nallamala LK, Kenney PJ, Mayo MS, Rue LW 3rd. CT cystography: radiographic and clinical predictors of bladder rupture. AJR Am J Roentgenol. 2000 Jan. 174(1):89-95.
  6. ^ Committee on Quality Improvement, Subcommittee on Urinary Tract Infection. Practice parameter: the diagnosis, treatment, and evaluation of the initial urinary tract infection in febrile infants and young children. American Academy of Pediatrics. Committee on Quality Improvement. Subcommittee on Urinary Tract Infection. Pediatrics. 1999 Apr. 103(4 Pt 1):843-52.
  7. ^ McDonald A, Scranton M, Gillespie R, Mahajan V, Edwards GA. Voiding cystourethrograms and urinary tract infections: how long to wait?. Pediatrics. 2000 Apr. 105(4):E50.
  8. ^ Bauer R, Kogan BA. New developments in the diagnosis and management of pediatric UTIs. Urol Clin North Am. 2008 Feb. 35(1):47-58; vi.
  9. ^ Dalirani R, Mahyar A, Sharifian M, Mohkam M, Esfandiar N, Ghehsareh Ardestani A. The value of direct radionuclide cystography in the detection of vesicoureteral reflux in children with normal voiding cystourethrography. Pediatr Nephrol. 2014 Dec. 29(12):2341-5.
  10. ^ „Cystography Technique: Contrast Examination of Bladder, Contraindications and Considerations, Complications”. emedicine.medscape.com. Приступљено 2022-01-09. 
  11. ^ Wolf JS Jr, Bennett CJ, Dmochowski RR, Hollenbeck BK, Pearle MS, Schaeffer AJ. Best practice policy statement on urologic surgery antimicrobial prophylaxis. J Urol. 2008 Apr. 179(4):1379-90.
  12. ^ Wilson W, Taubert KA, Gewitz M, et al. Prevention of infective endocarditis: guidelines from the American Heart Association: a guideline from the American Heart Association Rheumatic Fever, Endocarditis, and Kawasaki Disease Committee, Council on Cardiovascular Disease in the Young, and the Council on Clinical Cardiology, Council on Cardiovascular Surgery and Anesthesia, and the Quality of Care and Outcomes Research Interdisciplinary Working Group. Circulation. 2007 Oct 9. 116(15):1736-54.
  13. ^ а б в г д „Cystography Technique: Contrast Examination of Bladder, Contraindications and Considerations, Complications”. emedicine.medscape.com. Приступљено 2022-01-09. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).