Енуреза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ноћно мокрење
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 F98.0, R32.
ICD-9 307.6, 788.36
DiseasesDB 4326
MedlinePlus 003144
eMedicine ped/689
MeSH D053206

Енуреза је поремећај у контроли бешике који се састоји у невољном мокрењу. Пошто се енуреза чешће јавља ноћу него дању, овај поремећај се назива и енуресис ноцтурна (ноћно мокрење).[1]

Ноћно мокрење представља стање у којем дете, након четврте године живота, не може контролисати управо започети процес мокрења у току сна, иако нема видљивих проблема у функционисању одговорних органа.[2] Ноћно мокрење делимо према времену настанка и времену трајања на:

  • примарно када дете од рођења није престајало да мокри и
  • секундарно када је дете имало „суви период“ од најмање шест месеци.

Ноћно мокрење има око 15% деце узраста од 5 година, око 10% деце узраста од 7 година и око 2% деце узраста од 15 година. Из ових података видимо да број деце са ноћним мокрењем опада са узрастом, што се доводи у везу са сазревањем централног нервног система. Ноћно мокрење је три пута чешће код дечака него код девојчица.

Узроци[уреди]

Узроци настанка ноћног мокрења могу бити: наследни, органски, функционални и психогени.

Најважнији функционални узроци који доводе до стања ноћног мокрења су:

  1. Дубок (тврд) сан,
  2. Мали капацитет бешике,
  3. Затвор,
  4. Преосетљивост на одређене врсте хране и пића,
  5. Повећана производња урина

Психолошки узроци настанка ноћног мокрења су уско повезани са структуром личности енуретичног детета, његовим навикама, психодинамиком породице, али и са дешавањима у непосредној околини детета, која могу да буду „обарач“ (енгл. trigger) који доводи до појаве ноћног умокравања. Из претходног можемо веома лако закључити да следећи психолошки разлози могу да проузрокују стање ноћног мокрења: хиперактивност (АДХД синдром), Стрес, хабитуална полидипсија (пијење из навике) и стимулисање негативног понашања.

Лечење[уреди]

Лечење се састоји из три дела:

  • Спровођење дијететско-хигијенског режима живљења и поштовања општих правила третмана,
  • Спровођење вежби за матурацију ЦНС, релаксацију, стабилизовање пажње, развијање имагинације,
  • Примена медикаментозне терапије.

Извори[уреди]

  1. ^ Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.
  2. ^ „Преузето из књиге Ноћно Мокрење уз сагласност аутора Проф. др Миодрага Стошљевића“. 


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).