Шеитин (Арад)
| Шајтин рум. Şeitin | |
|---|---|
| Насеље | |
  Шајтин Локација у Румунији | |
| Координате: 46° 6′ 0″ N 20° 51′ 0″ E / 46.10000° С; 20.85000° И | |
| Земља |  Румунија |
| Округ | Арад |
| Општина | Шеитин |
| Надморска висина | 90 m (300 ft) |
| Становништво (2002)[1] | |
| • Укупно | 2.996 |
| Временска зона | Источноевропско време (UTC+2) |
| • Лети (DST) | Источноевропско летње време (UTC+3) |
| Геокод | 667434 |
Шајтин (рум. Şeitin) насеље је у Румунији у округу Арад у општини Шајтин.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 90 m.
Прошлост[уреди | уреди извор]
У месту је половином 18. века живело много Срба. Они су ту дошли 1802-1803. године из околине Будима и Острогона. Шајтин је постао граничарско место у којем су распоређена 33 милитарца. Пописано је 1720. године само девет српских породица.Био је 1735. године био командант места, капетан Павел Кнежевић, а уз њега су још хаднађ Станислав Кнежевић и барјактар Живан Томашев.[4] Године 1736. имао је већ 49 српских домова, а свештеници су били поп Јован и поп Павле.
Када су половином тог века кренули да се масовно исељавају Срби из Поморишја тај процес није мимоишао ни Шајтин. Мада се новембра 1750. године на протесном збору у Надлаку (колективно), а и на организованом појединачном изјашњавању нико није изјаснио за провинцијал. За останак у војном статусу били су месни официри: капетан Павле Кнежевић, хаднађ Станиша Кнежевић и барјактар Живан Томашев.[5] До 27. јула 1751. године отишло је из места 42 Србина граничара.[6]
Српска школа је отворена у Шајтину 1770. године.[7] За Шајтин се напомиње 1773. године да је са српско-румунским становништвом.
Шајтин је 1846. године велико насеље у околини Арада, у којем живи 3167 становника. Православни храм је посвећен Св. Григорију Богослову, а ту су три свештеника, поп Константин Труца, поп Павле Марковић и поп Димитрије Поповић, којима поже капелан поп Грегор Труца. У народну основну школу иде само 30 ђака, које учи Василије Микша учитељ.[8]
По месту Шајтин, постала су српска војвођанска презимена Шајтинац (Радивој Шајтинац књижевник из Зрењанина), Шајтински...Године 2002. ту је живело три Србина.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2002. године у насељу је живело 2996 становника.[1]
Попис 2002.[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08.
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015.
- ^ "Панчевачки рит", Београд 1953.
- ^ Мита Костић: "Српска насеља у Русији", Београд 1923.
- ^ "SÂRBII – IMIGRANŢI ŞI EMIGRANŢI ÎN COMITATUL ARAD ÎN SECOLUL AL XVIII-LEA",
- ^ Љубивоје Церовић, Љубомир Степанов: "Срби у Румунији", Нови Сад 2000.
- ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
