Арад

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Арад (вишезначна одредница).
Арад
Arad

Arad Rathaus 3689.jpg
Градска кућа у Араду

Грб
Основни подаци
Држава Застава Румуније Румунија
Округ Арад
Становништво
Становништво (2006.) 167.238
Густина становништва 556 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 46°10′00″N 21°19′00″E / 46.183333, 21.316667
Надморска висина 116,5 м
Површина 300,89 км²
Арад на мапи Румунија
{{{alt}}}
Арад
Арад на мапи Румунија
Остали подаци

Арад (рум, мађ, и нем. Arad) је град у западној Румунији, делом у румунском Банату, а делом у области Кришана, на десној обали Мориша. Главни је град истоименог округа Арад.

Природни услови[уреди]

Арад је један од румунских градова који су најудаљенији од престонице Букурешта (550 km), док је са друге стране град много ближи Београду (215 km). Најближи већи град је јужније смештени Темишвар на 43 km раздаљине.

Рељеф: Град Арад се налази у источном ободу Панонске низије, на око 100 метара надморске висине. Место града је граница између равнице на западу и почетака побрђа на истоку.

Клима у Араду је умерено континентална - панонска варијнта са топлим летима и хладним зимама.

Воде: Кроз град протиче река Мориш, која дели град на северни (већи) и јужни (мањи) део. Река је и граница између историјских покрајина Баната и Кришане, па је и Арад делом у Банату (југ), а делом у Кришани (север).

Историја[уреди]

Српска православна црква у Араду
Римокатоличка катедрала у Араду
Нова румунска православна црква у Араду

Први пут се Арад помиње у 11 веку. Од 1699. до 1741 Арад је био седиште поморишке границе и у своје доба седиште српских епископа.

У Араду је 1849. обешен Јован Дамјанић са још 12 мађарских генерала, учесника Мађарске револуције. Арад је родно место племића, најбогатијег Србина тог времена, задужбинара и оснивача пештанског Текелијанума Саве Текелије, који је ту и сахрањен у цркви Св. апостола Петра и Павла, задужбини граничарске породице Поповић, која је добила племство и предикат Текелија. Њена спољашњост недавно је обновљена, новцем Српске православне цркве, Савеза Срба у Румунији и румунске државе. Милан - Емил Табаковић из старе српске банатске племићке породице Табаковића творац је катедралне цркве, најимпозантније грађевине на главном арадском булевару.

Арад је 1918. године припао Румунији, што се неповољно одразило на град, као погранични (граница са Мађарском на мање од 15 km). Такође, некада већински мађарски град је постепено добио румунску већину и карактер.

Становништво[уреди]

Арад има 172.827 становника, од тога су били:

По попису из 1910. године имао је 63.166 становника, од којих је било Срба 1.816, Румуна 10.729, Мађара 46.085. 1720. године било је у Араду 414 пописаних домова, од којих је било српских 162, румунских 177, мађарских 35.

Градске знаменитости[уреди]

Средиште Арада је очувало дух прошлих времена и у њему се налази неколико тргова и паркова, окружених старим палатама, здањима и црквама. Велики број су дела Милана Табаковића:

  • Миноритска црква
  • Палата Арадско-чанадске железничке дирекције
  • Најманова палата
  • Трговачка школа
  • Индустријско-народна банка
  • Фелдесова палата
  • Породична кућа Табаковићевих

остала архитектонски вредна здања Арада су:

  • Окружна већница, подигнута 1865. године, у стилу фламанске неоренесансе, арх. Пекар Франциск
  • Палата културе, саграђена у еклектичком стилу 1913. год.; арх. Лудовик Сантаи
  • Државно позориште из 1874. године у духу неокласицизма; арх. Антон Чиглер
  • Споменик стрељаним мађарским генералима.
  • Румунска православна црква са иконостасом Николе Алексића
  • Српска православна црква (1702) у којој је сахрањен Сава Текелија,[1] а иконостас такође дело Николе Алексића

Српска заједница[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Срби у Румунији

Срби су у ратним временима бранили границе Аустроугарске монархије од Турака, а у миру су постајали велики градитељи, задужбинари, трговци и уметници. Сеобе у доцнијим вековима одводе Србе у друге крајеве тако да их данас (2005. г.) има око 700. Школе на матерњем језику више немају, јер нема довољно деце.

Из ове средине потекле су читаве уметничке династије: Тенецки, Алексићи, Јанићи, Табаковићи и породица Поповића-пл. Текелија.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Координате: 46° 11' СГШ, 21° 19' ИГД