Штампарска машина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Штампарска машина из 1811. године у Немачкој

Штампарска машина представља скуп система који обављају функције неопходне за добијање отиска. Рад ових система је међусобно усклађен.

Историја[уреди]

У Европи је проналазач штампања био немац Јохан Гутенберг. Гутенберг је 1440. године дошао на идеју да излива појединачна слова из метала и да од слова саставља редове и странице. Конструисао је и дрвену пресу за машину помоћу које се отисак добијао притиском равне плоче преко листа папира. Тако је 1455. године објавио чувену Библију, штампану по новој техници.

Гутенбергов је слог био изливен у калупу, и то свако слово посебно. Извађен из калупа, слог се лако могао слагати или постављати у речи, редове и странице.

Штампарска техника се брзо ширила и усавршавала. Само неколико деценија после Гутенберга јавила се и прва штампарија у јужнословенских народа на Ободу, недалеко од Цетиња у Црној Гори, године 1493. Тамо је одштампан Октоих у јануару 1494. године, а идуће године, у првој хрватској штампарији у Сењу, Глаголски мисал.

  • Напомена: Текст овог чланка је делом, или у потпуности, преузет са презентације Znanje.org уз одобрење.

Штампарска машина[уреди]

Штампарска машина представља скуп система који обављају функције неопходне за добијање отиска. Рад ових система је међусобно усклађен. Ови системи се, у складу са потребама за штампање одређеног тиража посебно припремају и подешавају независно један од другог. Због тога су ови системи у технолошком смислу независни, па се могу назвати и независним системима. Рад ових система је међусобно усаглашен и синхронизован захваљујући погонском механизму. Све штампарске машине поседују три система и то:

Код штампарских машина различитих конструкција, могу да буду присутни и неки други системи, као што су:


Систем за вођење подлоге[уреди]

У зависности од материјала дефинишу се захтеви за органе вођења материјала у штампарској машини. На улазу орган за вођење, материјал се налази у облику табака или ролне.

Конструкција улазног и излазног система зависи од облика материјала (ролна или табаци ) на почетку и на крају процеса. Према томе на крају штампања материјал може бити у истом или различитом облику.

Поступак штампања табака на табачној штампарској машини почиње раздвајањем табака и завршава се слагањем табака на гомилу. У међувремену се одвијају потребне радне и контрилне операције.

Системи за боју[уреди]

Поступци наношења слоја боје на форму се знатно разликују код различитих техника штампе, иако се наношење боје на форму помоћу система ваљака примењује само код офсет и високе штампе, одређене аналогије се могу извести и за друге технике.

Наношење боје на штампаску форму припада одређеној фази при штампању. Оно се изводи у систему за боју, састоје се у:

  • дуготрајном лагеровању боје у бојанику
  • дозирању количине боје
  • разрибавању боје и краткотрајном задржавању боје у систему ваљака
  • наношење боје на штампарску форму помоћу ваљака за наношење боје

Ако се посматра једно наношење боје на штампарску форму у стабилном поступку штампања, тада се може утврдити да после отиснутог слоја боје на штампарску подлогу остаје мала количина боје прилепљена за штампајуће елементе. Слој заостале боје на штампарској форми је тањи од слоја боје на ваљку за наношење.Боја се са дуктора преноси на преносни ваљак, а овај је даље преноси до ваљка разрибача. Како систем за боју поседује велики број ваљака, то се дебљина слоја боје, преласком са једног ваљка на други смањује.

Систем за штампање[уреди]

Задатак система за штампање у штампарској машини је да боју која је из система за боју нанета на штампарску форму, пренесе на материјал за штампање под дејством притиска. У већини поступка штампања ради се о директном преношењу боје. Код поступка офсет штампе боја се преноси индиректно.

Код директног штампања за отискивање штампарске боје на материјал за штампање потребно је одредити силу, сведену на јединицу површине, тзв. Напон или притисак штампања. Притисак штампања настаје када крута штампарска форма притискује и сабија еластичну пресвлаку цилиндра покривке.

Код индиректног штампања преношење боје на подлогу се изводи у две фазе. Прво се боја преноси са штампарске форме на гумену подлогу, а затим са гуме на подлогу за штампање. С обзиром на принцип рада, са три цилиндра формирају се две зоне притиска, по једна на сваком месту преношења боје.

Galerija[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Buringh, Eltjo; van Zanden, Jan Luiten: "Charting the “Rise of the West”: Manuscripts and Printed Books in Europe, A Long-Term Perspective from the Sixth through Eighteenth Centuries", The Journal of Economic History, Vol. 69, No. 2 (2009), pp. 409–445 (417, table 2)
  2. ^ а б в Incunabula Short Title Catalogue, consulté le 2 mars 2011

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Штампарска машина