40М Туран
| Средњи тенк 40М Туран | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла | Краљевина Мађарска |
| Намена | средњи тенк |
| Произвођач | 4 фабрике: WM, Raba, MAWAG i Ganz. |
| Почетак производње | 1940. |
| Уведен у употребу | 1942. |
| Број примерака | 269 |
| Брзина на путу | 43 km/h |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 5.50 m |
| Ширина | 2.44 m |
| Висина | 2.39 / 2.44 (Туран II) m |
| Тежина | 18.2 / 19.2 (Туран II) t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ од 40 mm / 75 mm (Туран II) |
| Споредно наоружање | 2 x митраљез од 8 mm |
| Оклоп | 40-60 mm |
| Снага (КС) | 260 КС |
| Посада | |
| Посада | 3 |
Средњи тенк 40М Туран је мађарски средњи тенк из Другог светског рата.
Историја[уреди | уреди извор]
Потреба за средњим тенком домаће производње уочена је у Мађарској још 1939. пре избијања рата: тестирани су постојећи тенкови из Шведске и Италије (М 13/40), док је молба за лиценцирану производњу немачких модела одлучно одбијена у децембру 1939. У јуну 1940. изабран је чехословачки прототип Шкода Т-21[1] (унапређена верзија ЛТ-35). Производња је започела крајем 1940. : наручено је по 70 возила од фирми WM и Raba, уз фабрике MAWAG (40) и Ganz (50 возила), али су први тенкови испоручени тек у априлу 1942. Ови тенкови требало је да послуже у проширивању две постојеће моторизоване бригаде у оклопне дивизије.[2]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Мађари су модификовали чехословачки прототип Шкода Т-21[1] повећањем куполе, лаким појачањем оклопа, заменом чехословачког оружја мађарским и додавањем мађарског радија. Купола је могла да смести три човека, што је био велики допринос ефикасности. Главно оружје био је топ 41М калибра 40 mm (са 101 метком), са спрегнутим митраљезом МГ 34/40 Гебауер калибра 8 mm, уз још један исти митраљез на трупу за радио-оператера. [2]
Туран II[уреди | уреди извор]
У мају 1941. на захтев армије тенк је унапређен под именом 41М Туран II: тенк је био сличан, али је главно оружје био краткоцевни топ 41М калибра 75 mm, са мало подигнутим кровом куполе да му се направи места. Од средине 1944. возилима враћеним на поправку су додаване перфориране оклопне плоче око куполе и трупа. Планирани Туран III са дугим топом од 75 mm, који би му додао потребну против-тенковску способност, остао је у фази прототипа 1944.[2]
Самоходна артиљерија[уреди | уреди извор]
Шасија тенкова Туран I&II коришћена је за производњу возила 40М Нимрод и 40М Зрињи.
У борби[уреди | уреди извор]
Оба модела први пут су коришћена 1944. против Црвене армије у Галицији као део 1. и 2. мађарске оклопне дивизије: 2. дивизија изгубила је 3 четвртине возила за само неколико сати у борби против совјетских Т-34 и ЈС-1/2, а затим поново код Дебрецина са истим резултатом. Остаци су употребљени у одбрани Будимпеште (јануар-фебруар 1945). Један од заробљених тенкова сада се може видети у руском музеју Кубинка.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 119. ISBN 978-000711228-9.
