Будимпешта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Будимпешта
мађ. Budapest

Budapest Parliament amk.jpg
Поглед на Парламент и Дунав

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Жупанија главни град
Основан 1867.
Становништво
Становништво 1.702.297
Агломерација 2.475.740
Густина становништва 3.241,5 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°28′19″N 19°03′01″E / 47.471944, 19.050278
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 525.16 км²
Будимпешта на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Будимпешта
Будимпешта на мапи Мађарска
Остали подаци
Градоначелник Иштван Тарлош
(од 2010.)
Веб-страна budapest.hu

Будимпешта (мађ. Budapest, /ˈbudɒpɛʃt/ Hu-Budapest.ogg Hu-Budapest.ogg (Будапешт)), главни град Мађарске и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље има преко 1,7 милиона становника, што је мање од врха, достигнутог средином 1980-их када је имала 2,1 милиона. Град Будимпешта чини посебну „жупанију“ (тзв. Главни град) у склопу жупанијске поделе Мађарске, а са свих страна окружује је Жупанија Пешта.

Будимпешта заузима обе обале Дунава спајањем Будима и Обуде на десној обали, са Пештом на левој (источној) обали Дунава.

Географија[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима[уреди]

Клима Будимпеште
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 17,7 18,8 25,0 28,3 33,5 36,3 40,7 39,4 34,4 29,0 20,4 19,3 40,7
Средњи максимум, °C 1,2 4,5 10,2 16,3 21,4 24,4 26,5 26,0 22,1 16,1 8,1 3,1 15,0
Средњи минимум, °C −4 −1,7 1,7 6,3 10,8 13,9 15,4 14,9 11,5 6,7 2,1 −1,8 6,3
Апсолутни минимум, °C −22,2 −18,6 −14,8 −3,6 1,0 3,9 8,3 6,0 0,0 −6,5 −13,4 −16,4 −22,2
Количина падавина, mm 32 31 29 38 55 63 52 51 40 33 52 40 516
Извор: worldweather.org, Погода и Клима


Историја[уреди]

Позната историја Будимпеште почиње са римским градом под именом Aquincum, основаним око 89. године нове ере, на месту старије келтске насеобине близу места где је настала Обуда. Aquincum је од 106. до краја 4. века био главни град провинције, доње Паноније. На месту данашње Пеште је био изграђен град Contra Aquincum (или Trans Aquincum).

Област су око 900. године освојили Мађари, који су око једног века касније основали краљевину Мађарску. Када су је уништили Монголи, 1241, Пешта је већ била значајно место, и брзо је поново изграђена, али је Будим био седиште краљевског двора од 1247. и 1361. је постао главни град Мађарске.

Османлије су освојили већи део Мађарске у 16. веку, и прекинули су раст града: Пешту су са југа заузели 1526. године, а Будим 15 година касније. Док је Будим остао седиште османског управника, Пешта је била врло запуштена до 1686. када су је освојили хабзбуршки владари. Године 1690. Великом сеобом Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем повећава се број будимских и пештанских Срба који су већ од раније живели на овим просторима. Велики део Срба се настанио у будимском Табану.

Пешта је од 1723. била седиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. веку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.

Музеј лепих уметности

Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада 1849. је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по аустроугарској нагодби из 1867. (види Аустроугарска). Број становника „уједињене“ престонице је порастао у периоду од 1840. до 1900. на 730.000.

У 20. веку број становника је растао углавном у предграђима. Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између 1890. и 1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. Људски губици Мађарске током Првог светског рата, и потоњи губитак више од половине територије краљевства (1920.) је задао само привремени ударац броју становника, а Будимпешта је постала престоница мање, али сада суверене државе. До 1930. је уже градско језгро бројало милион становника, уз додатних 400.000 у предграђима.

Око трећина од 200.000 Јевреја у Будимпешти је умрла током нацистичког геноцида током немачке окупације у Другом светском рату. Град је знатно порушен у совјетској опсади током зиме 1944, а опоравио се током педесетих и шездесетих. Будимпешта је током осамдесетих поделила судбину државе када је број становника смањен услед повећане емиграције и смањења наталитета.

Становништво[уреди]

Данас у Будимпешти живи преко две хиљаде Срба. Они су махом потомци далеких предака из „Чарнојевићевог јата“ који су се доселили Великом сеобом Срба 1690, али има и Срба који су се доселили почев од 90-их година 20. века и повећавају број малобројне али веома активне и живе заједнице Срба у Мађарској. Срби у Будимпешти имају своју Српску православну црквену оптшину са саборним храмом Великомученика Светог Георгија у Српској улици (мађ. Szerb utca) близу популарне Вацке (мађ. Váci utca) улице, која је у склопу Епархије будимске.

У Будимпешти постоји Српско забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом „Никола Тесла“. Српску школу похађа преко 200 ђака.

У мађарској престоници раде и Самоуправа Срба у Мађарској као и Српска самоуправа у Будимпешти. Овде су се појављивале и Српске народне новине, које сада излазе под називом Српске недељне новине као недељник Срба у Мађарској, а такође и лист Невен. Овде се уређује и Српски екран, получасовна емисија Мађарске телевизије на српском језику која се јавља недељно.

У мађарској престоници делују и квартовске (окружне) српске самоуправе као и Задужбина Јакова Игњатовића и Задужбина Саве Текелије — Текелијанум.

У Будимпешти ради и Српско позориште у Мађарској, а такође и КУД Табан.

Српска самоуправа у Будимпешти је 2008. године покренула Радио ритам - интернет радио-станицу која 24 часа емитује свој програм на српском језику: www.ssb.hu

Демографска историја[уреди]

График становништва

1800: 54.200 становника
1830: 102.700
1850: 178.000
1880: 370.800
1900: 733.400
1925: 957.800
1950: 1.629.000
1956: 1.848.000
1960: 1.804.606
1970: 2.001.083
1980: 2.059.226
1990: 2.016.100
2003: 1.719.342
2005: 1.695.814
2012: 1.740.041

Окрузи Будимпеште[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Окрузи Будимпеште

Budapest districts map.svg

Будимпешта, има 23 округа (мађ. kerület), сваки са својом сопственом управом.

Округ Становништво (1. јануар 2012.) Површина (km²) Густина (/km²) Оснивање
x 0 0 0 x
Будимпешта I округ 24 528 3,41 7 193 1873.
Будимпешта II округ 88 011 36,34 2 422 1873.
Будимпешта III округ 123 889 39,70 3 121 1873.
Будимпешта IV округ 99 050 18,82 5 263 1950.
Будимпешта V округ 27 342 2,59 10 557 1873.
Будимпешта VI округ 43 377 2,38 18 226 1873.
Будимпешта VII округ 64 767 2,09 30 989 1873.
Будимпешта VIII округ 85 173 6,85 12 434 1873.
Будимпешта IX округ 63 697 12,53 5 084 1873.
Будимпешта X округ 81 475 32,49 2 508 1873.
Будимпешта XI округ 145 510 33,49 4 345 1934.
Будимпешта XII округ 55 776 26,68 2 091 1940.
Будимпешта XIII округ 118 320 13,44 8 804 1938.
Будимпешта XIV округ 123 786 18,13 6 828 1935.
Будимпешта XV округ 79 779 26,94 2 961 1950.
Будимпешта XVI округ 68 235 33,51 2 036 1950.
Будимпешта XVII округ 78 537 54,82 1 433 1950.
Будимпешта XVIII округ 94 663 38,60 2 452 1950.
Будимпешта XIX округ 62 210 9,38 6 632 1950.
Будимпешта XX округ 63 887 12,18 5 245 1950.
Будимпешта XXI округ 76 976 25,75 2 989 1950.
Будимпешта XXII округ 51 071 34,25 1 491 1950.
Будимпешта XXIII округ 19 982 40,77 490 1994.
Укупно 1 740 041 525,13 3 314

Саобраћај[уреди]

Трг Хероја (ноћу) налази се у XIV округу
Западна железничка станица - „Њугати“

Аеродром[уреди]

Ферихеђ (Ferihegy) аеродром има 3 различита путничка терминала: Ферихеђ 1, Ферихеђ 2/A и Ферихеђ 2/B. Аеродром се налази источно од центра града у XVIII округу у Пештсентлеринцу (Pestszentlőrinc).

Путеви[уреди]

Будимпешта је најзначајнији мађарски путни терминус; сви главни ауто-путеви завршавају у Будимпешти. Она је такође и најзначајнији железнички терминус.

У Будиму одмах поред Ланчаног моста се налази ознака у виду споменика тзв. „Нулти километар“. Од те тачке се мере сва растојања у Мађарској. Сам споменик од мермера представља нулу.

Водени путеви[уреди]

Река Дунав протиче кроз Будимпешту на путу ка Црном мору. Будимпешта је кроз историју била важна трговачка лука.

Метро[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Будимпештански метро
Станица метроа „Опера“ на метро линији 1

Будимпештански метро је други најстарији на свету 1894. (после лондонског). Та метро линија на дубини од само неколико метара је првих година била са коњском вучом. Полазна станица је са Верешмарти тера где се налази и најстарија посластичарница у Мађарској Жербо која је позната по колачу Жербо коцке. Крај линије је у Варошлигету - парку близу Трга хероја. Прва метро линија се сада зове M1 или Жута линија. У потпуности је рестаурисана у оригинално стање, због туристичко - историјских вожњи. Друге две линије, M2 (црвена) и M3 (плава) су касније изграђене и воде ка другим деловима града. Ове линије се налазе на великој дубини и иду чак испод Дунава

Види такође: Листа метро станица у Будимпешти.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: