Будимпешта

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Будимпешта мађ. Budapest
Поглед на Парламент и Дунав
Основни подаци
Држава	Мађарска
Жупанија	главни град
Основан	1867.
Становништво
Становништво	1.702.297
Агломерација	2.475.740
Густина становништва	3.241,5 ст/km²
Положај
Координате	47°28′19″N 19°03′01″E
Временска зона	UTC+1, лети UTC+2
Површина	525.16 km²
Будимпешта Будимпешта на мапи Мађарска
Остали подаци
Градоначелник	Иштван Тарлош (од 2010.)
Веб-страна	budapest.hu

Будимпешта (мађ. Budapest), главни град Мађарске и главни политички, индустријски, трговачки и саобраћајни центар земље има преко 1,7 милиона становника, што је мање од врха, достигнутог средином 1980-их када је имала 2,1 милиона. Град Будимпешта чини посебну „жупанију“ (тзв. Главни град) у склопу жупанијске поделе Мађарске, а са свих страна окружује је Жупанија Пешта.

Будимпешта заузима обе обале Дунава спајањем Будима и Обуде на десној обали, са Пештом на левој (источној) обали Дунава.

Географија

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима

Клима Будимпеште
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	17,7	18,8	25,0	28,3	33,5	36,3	40,7	39,4	34,4	29,0	20,4	19,3	40,7
Средњи максимум, °C	1,2	4,5	10,2	16,3	21,4	24,4	26,5	26,0	22,1	16,1	8,1	3,1	15,0
Средњи минимум, °C	−4	−1,7	1,7	6,3	10,8	13,9	15,4	14,9	11,5	6,7	2,1	−1,8	6,3
Апсолутни минимум, °C	−22,2	−18,6	−14,8	−3,6	1,0	3,9	8,3	6,0	0,0	−6,5	−13,4	−16,4	−22,2
Количина падавина, mm	32	31	29	38	55	63	52	51	40	33	52	40	516
Извор: worldweather.org, Погода и Клима

Историја

Ланчани мост ноћу

Позната историја Будимпеште почиње са римским градом под именом Aquincum, основаним око 89. године нове ере, на месту старије келтске насеобине близу места где је настала Обуда. Aquincum је од 106. до краја 4. века био главни град провинције, доње Паноније. На месту данашње Пеште је био изграђен град Contra Aquincum (или Trans Aquincum).

Област су око 900. године освојили Мађари, који су око једног века касније основали краљевину Мађарску. Када су је уништили Монголи, 1241, Пешта је већ била значајно место, и брзо је поново изграђена, али је Будим био седиште краљевског двора од 1247. и 1361. је постао главни град Мађарске.

Османлије су освојили већи део Мађарске у 16. веку, и прекинули су раст града: Пешту су са југа заузели 1526. године, а Будим 15 година касније. Док је Будим остао седиште османског управника, Пешта је била врло запуштена до 1686. када су је освојили хабзбуршки владари. Године 1690. Великом сеобом Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем повећава се број будимских и пештанских Срба који су већ од раније живели на овим просторима. Велики део Срба се настанио у будимском Табану.

Пешта је од 1723. била седиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. веку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.

Музеј лепих уметности

Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада 1849. је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по аустроугарској нагодби из 1867. (види Аустроугарска). Број становника „уједињене“ престонице је порастао у периоду од 1840. до 1900. на 730 000.

У 20. веку број становника је растао углавном у предграђима. Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између 1890. и 1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. Људски губици Мађарске током Првог светског рата, и потоњи губитак више од половине територије краљевства (1920.) је задао само привремени ударац броју становника, а Будимпешта је постала престоница мање, али сада суверене државе. До 1930. је уже градско језгро бројало милион становника, уз додатних 400 000 у предграђима.

Око трећина од 200 000 Јевреја у Будимпешти је умрла током нацистичког геноцида током немачке окупације у Другом светском рату. Град је знатно порушен у совјетској опсади током зиме 1944, а опоравио се током педесетих и шездесетих. Будимпешта је током осамдесетих поделила судбину државе када је број становника смањен услед повећане емиграције и смањења наталитета.

Становништво

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Данас у Будимпешти живи преко две хиљаде Срба. Они су махом потомци далеких предака из „Чарнојевићевог јата“ који су се доселили Великом сеобом Срба 1690, али има и Срба који су се доселили почев од 90-их година 20. века и повећавају број малобројне али веома активне и живе заједнице Срба у Мађарској. Срби у Будимпешти имају своју Српску православну црквену оптшину са саборним храмом Великомученика Светог Георгија у Српској улици (мађ. Szerb utca) близу популарне Вацке (мађ. Váci utca) улице, која је у склопу Епархије будимске. У главном граду Мађарске налази се и велелепна палата легендарног Текелијанума.

У Будимпешти постоји Српско забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом. Српску школу похађа преко 200 ђака.

У мађарској престоници раде и Самоуправа Срба у Мађарској као и Српска самоуправа у Будимпешти. Овде су се појављивале и Српске народне новине, које сада излатзе под називом Српске недељне новине као недељник Срба у Мађарској, а такође и лист Невен. Овде се уређује и Српски екран, получасовна емисија Мађарске телевизије на српском језику која се јавља недељно.

У мађарској престоници делују и квартовске (окружне) српске самоуправе као и Задужбина Јакова Игњатовића и Задужбина Саве Текелије.

У Будимпешти ради и Српско позориште у Мађарској, а такође и КУД Табан.

Српска самоуправа у Будимпешти је 2008. године покренула Радио ритам - интернет радио-станицу која 24 часа емитује свој програм на српском језику: www.ssb.hu

Демографска историја

1800: 54.200 становника
1830: 102.700
1850: 178.000
1880: 370.800
1900: 733.400
1925: 957.800
1990: 2.016.100
2003: 1.719.342

Окрузи Будимпеште

За више информација погледајте чланак Окрузи Будимпеште

Трг Хероја (ноћу) налази се у XIV округу

Будимски Дворац

(напомена: реч Уј на мађарском значи ново, па префикс Уј испред имена града значи нови - Ујпешт - Нова Пешта .. város као и на српском значи варош)

• Табан, Вар - I округ
• Рожадомб, Пасарет - II округ
• Обуда - III округ
• Ујпешт - IV округ
• Белварош, Липотварош - V округ
• Терезварош - VI округ
• Ержебетварош - VII округ
• Јожефварош - VIII округ
• Ференцварош - IX округ
• Kőbánya - X округ
• Ујбуда - XI округ (Келенволђ, Келенфелд, Lágymányos, Албертфалва, Гелертхеђи, Шашхеђи, Газдагрет, Őrmező)
• Хеђвидек - XII округ
• Ујлипотварош, Анђалфелд - XIII округ
• Зугло - XIV округ (Алшоракош, Херминамезő, Иштванмезő, Кишзугло, Нађзугло, Ракошфалва, Törökőr, Варошлигет)
• Ракошпалота, Пештујхељ, Ујпалота - XV округ
• Маћашфелд, Шашхалом, Цинкота - XVI округ
• Ракошменте - XVII округ (Ракошкерестур, Ракошчаба, Ракошлигет, Ракошхеђ, Ракошкерт)
• Пештсентлőrinc - XVIII округ
• Кишпешт - XIX округ
• Пештержебет - XX округ
• Чепел - XXI округ
• Будатетењ, Нађтетењ, Будафок - XXII округ
• Шорокшар - XXIII округ

Саобраћај

Западна железничка станица - „Њугати“

Аеродром

Ферихеђ (Ferihegy) аеродром има 3 различита путничка терминала: Ферихеђ 1, Ферихеђ 2/A и Ферихеђ 2/B. Аеродром се налази источно од центра града у XVIII округу у Пештсентлоринцу (Pestszentlorinc).

Путеви

Будимпешта је најзначајнији мађарски путни терминус; сви главни ауто-путеви завршавају у Будимпешти. Она је такође и најзначајнији железнички терминус.

У Будиму одмах поред Ланчаног моста се налази ознака у виду споменика тзв. „Нулти километар“. Од те тачке се мере сва растојања у Мађарској. Сам споменик од мермера представља нулу.

Водени путеви

Река Дунав протиче кроз Будимпешту на путу ка Црном мору. Будимпешта је кроз историју била важна трговачка лука.

Метро

За више информација погледајте чланак Будимпештански метро

Станица метроа „Опера“ на метро линији 1

Будимпештански метро је други најстарији на свету 1894 (после лондонског). Та метро линија на дубини од само неколико метара је првих година била са коњском вучом. Полазна станица је са Верешмарти тера где се налази и најстарија посластичарница у Мађарској Жербо која је позната по колачу Жербо коцке. Крај линије је у Варошлигету - парку близу Трга хероја. Прва метро линија се сада зове M1 или Жута линија. У потпуности је рестаурисана у оригинално стање, због туристичко - историјских вожњи. Друге две линије, M2 (црвена) и M3 (плава) су касније изграђене и воде ка другим деловима града. Ове линије се налазе на великој дубини и иду чак испод Дунава

Види такође: Листа метро станица у Будимпешти.

Види још

• Трг Хероја
• Хунгароринг
• Маргитсигет

Спољашње везе

• Панорама Будимпеште у 360 степени
• Колекција знаменитости Будимпеште
• Будимпешта (Мађарска за посетиоце)
• Странице Будимпеште
• Информације о Будимпешти (на енглеском)
• Светски водич LonelyPlanet.com (на енглеском)
• Портал Будимпеште (на мађарском)
• Окрузи Будимпеште
• Путни водич кроз Будимпешту на Википутовањима - енглески
• Budapest Transport Plc. јавни превоз у Будимпешти (и на енглеском)
• Будимпештански метро
• Metro lines, suburban railway- and tramway network in Budapest
• Budapest public transport map
• Српске народне нооине
• Самоуправа Срба у Мађарској
• Српска самоуправа у Будимпешти
• Српски екран, телевизијска емисија на српском језику