39М Чаба
| Оклопни аутомобил 39М Чаба | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла | Краљевина Мађарска |
| Намена | лака оклопна кола |
| Произвођач | WM из Будимпеште |
| Почетак производње | 1939. |
| Број примерака | 93 |
| Брзина на путу | 65 km/h |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 4.52 m |
| Ширина | 2.10 m |
| Висина | 2.27 m |
| Тежина | 5.9 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | противтенковска пушка од 20 mm |
| Споредно наоружање | митраљез од 8 mm |
| Оклоп | 9 mm |
| Снага (КС) | 90 КС |
| Посада | |
| Посада | 3 |
_Fortepan_38969.jpg)
Оклопни аутомобил 39М Чаба је мађарски тешки оклопни аутомобил из Другог светског рата.
Историја[уреди | уреди извор]
М39 Чаба био је једино оригинално мађарско оклопно возило у Другом светском рату, дизајнирано 1936. од мађарског инжињера Миклоша Штрауслера (1891-1966), који је у току рата радио за Велику Британију. Име је добило по сину и наследнику Атиле Бича Божијег.[1] Прва тура од 61 возила наручена је у фабрици WM из Будимпеште 1939, и била је спремна за почетак операције Барбароса. Друга тура од 32 возила (укључујући 12 командних) испоручена је 1941, док је трећа тура за 1942. отказана.[2]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Возило је имало модеран погон на сва 4 точка и двојицу возача, од којих је један био окренут уназад. Купола за 2 члана посаде била је наоружана против-тенковском пушком 36М калибра 20 mm (са 200 метака), са спрегнутим митраљезом 34/37А калибра 8 mm (са 3.000 метака). Од 93 возила, 12 су била командна возила наоружана само митраљезом, али са далекометним радиом и антеном у облику рама.[2]
У борби[уреди | уреди извор]
М39 Чаба био је предвиђен као извиђачко возило моторизованих јединица. Возило је било модерно за оно време и кретало се добро ван пута, али је патило од сувише танког оклопа, док је полуаутоматска ПТ пушка давала малу ватрену моћ. Дизајниран за мале просторе средње и западне Европе, показао се неотпорним за дуга растојања руских степа, где му задњи возач није био од користи.[2]
Прва тура од 61 оклопних аутомобила, организована у ескадроне (сваки са по 12 возила и једним командним) у саставу моторизованих бригада, учествовала је у Операцији Барбароса од почетка. У децембру 1941. ове јединице су повучене са фронта са само 17 преживелих возила. Искуство у борби показало је да су њихов оклоп и наоружање преслаби за било шта осим извиђања. У децембру 1942. на Дону, Прва коњичка бригада изгубила је свих 18 возила. До лета 1944. војска је имала само 48 оклопних аутомобила, који су подељени у водове од по 4 и распоређени по пешадијским дивизијама. У јуну 1944. су поново учествовали у борбама у Галицији, након чега је њихов број сасвим опао. Ниједно возило није преживело рат.[1]
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Ness, Leland (2002). Jane's-World War II Tanks And Fighting Vehicles-The Complete Guide. London: HarperCollinsPublishers. стр. 121. ISBN 978-000711228-9.
