Дигитално аудио емитовање

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са DAB+)
Званичан логотип DAB+[1]
Званичан логотип DAB (1990те—2018)

Дигитално аудио емитовање (енгл. Digital Audio Broadcasting, DAB) је дигитални радио стандард за емитовање дигиталниг аудио радио сервиса у многим земљама широм света, дефинисан, подржан и промовисан од стране WorldDAB организације. Стандард је доминантан у Европи, користи се у Аустралији, деловима Африке и Азије. Према подацима за 2022 55 земаља има DAB емитере.[2][3]

DAB је резултат Европског развојног пројекта и презентован је 1995, док су се први DAB радио пријемници појавили почетком миленијума. Било је очекивано да ће многе земље релативно брзо пребацити своје FM емитере на DAB али то се није десило.[4][5][6][7] Тренутно (2023) Норвешка је једина земља која је употпуности прешла на DAB емитовање и искључила FM радио емитовање,[8][9] очекује се да у годинама које следе ће бити још земаља.[10][11][12] Такође је уведена обавеза да сва нова возила која се продају у ЕУ од 2021 морају имати DAB пријемник.[13]

Права верзија DAB стандарда је користила MP2 аудио кодек; унапређена верзија названа DAB+ користи HE-AAC v2 аудио кодек и робустнија је и ефикаснија је у односу на пређашњу верзију. DAB пријемници не могу примати DAB+ сигнал.

За разлику од дигиталног видео емитовања дигитално аудио емитовање може паралелно да ради са аналогним FM емитовањем у пуном капацитету без икаквих проблема за оба начина емитовања.[14]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The DAB+ logo and branding kit are free to use for industry stakeholders”. 23. 10. 2022. Архивирано из оригинала 23. 10. 2022. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  2. ^ „List of Countries with DAB”. 23. 10. 2022. Архивирано из оригинала 13. 10. 2022. г. Приступљено 16. 10. 2019. 
  3. ^ „WorldDAB DAB Global Summary” (PDF). worlddab.org. 29. 8. 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 31. 10. 2018. г. Приступљено 31. 10. 2018. 
  4. ^ „DAB: A very British failure”. Архивирано из оригинала 3. 9. 2022. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  5. ^ „£21m analogue radio switch-off plan 'a waste of time'. TheGuardian.com. 2. 7. 2012. Архивирано из оригинала 3. 9. 2022. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  6. ^ „BBC Will Keep Broadcasting in FM for "Foreseeable Future" - liGo Magazine”. 20. 3. 2018. Архивирано из оригинала 1. 7. 2023. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  7. ^ „Farewell DAB, the radio technology we didn't need”. The Irish Times. Архивирано из оригинала 3. 9. 2022. г. Приступљено 3. 9. 2022. 
  8. ^ „Norway becomes first country to end national radio broadcasts”. 23. 10. 2022. Архивирано из оригинала 5. 2. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  9. ^ „Norway becomes first country to switch off FM radio”. 23. 10. 2022. Архивирано из оригинала 4. 6. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  10. ^ „Switzerland”. 21. 10. 2022. Архивирано из оригинала 21. 10. 2022. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  11. ^ „Poland”. 21. 10. 2022. Архивирано из оригинала 21. 10. 2022. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  12. ^ „Belgium”. 21. 10. 2022. Архивирано из оригинала 21. 10. 2022. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  13. ^ „DAB+ is confirmed as standard in new cars across Europe - RadioInfo Australia”. Архивирано из оригинала 26. 6. 2023. г. Приступљено 1. 7. 2023. 
  14. ^ https://www.rts.rs/lat/magazin/tehnologija/5174913/radio-beograd-tematski-kanali-dab-platforma-kvalitet-zvuka.html