Dibenzazepin
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
5H-dibenzo[b,f]azepin
| |
| Drugi nazivi
Iminostilben
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.005.428 |
| |
| Svojstva | |
| C14H11N | |
| Molarna masa | 193,25 g·mol−1 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Reference infokutije | |
Dibenzazepin (iminostilben) je hemijsko jedinjenje sa dve benzenska prstena kondenzovana sa azepinskom grupom.[3]
Dibenzazepin se koristi kao intermedijer u sintezi specifičnih analgetičkih i antipsihotičkih agenasa.
Mnogi triciklični antidepresivi (TCA) uključujući klomipramin, dezipramin, doksepin, imipramin, imipraminoksid, lofepramin, metapramin, opipramol, hinupramin, i trimipramin sadrže zasićenu dibenzazepinsku grupu u njihovoj hemijskoj strukturi.[4]
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Katritzky A.R.; Pozharskii A.F. (2000). Handbook of Heterocyclic Chemistry (Second изд.). Academic Press. ISBN 0080429882.
- ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
Literatura[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Dibenzazepines на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)