Ftalna kiselina

Ftalna kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv benzen-1,2-dikarboksilna kiselina
	Drugi nazivi benzene-1,2-dioinska kiselina, fthalinska kiselina, orto-ftalna kiselina
Identifikacija
CAS broj	88-99-3 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ECHA InfoCard	100.001.703
EC broj	201-873-2
PubChem C ID	1017;
	SMILES C1=CC=C(C(=C1); C(=O)O)C(=O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C8H6O4
Molarna masa	166,14 g/mol
Agregatno stanje	beo prah
Gustina	1,593 g/cm3, čvrst
Tačka topljenja	191−230 °C
Rastvorljivost u vodi	0,6 g / 100 mL
Kiselost (pKa)	2,98, 5,28
Opasnosti
NFPA 704	0 2 0
Srodna jedinjenja
Srodne karboksilne kiseline	Izoftalna kiselina; Tereftalna kiselina
Srodna jedinjenja	Ftalni anhidrid; Ftalimid; Ftalhidrazid; Ftaloil hlorid; Benzen-1,2-; dikarboksaldehid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Ftalna kiselina je aromatična dikarboksilna kiselina, sa formulom C₆H₄(CO₂H)₂. On je izomer izoftalne kiseline i tereftalne kiseline. Dok je ftalna kiselina od samo umerenog privrednog značaja, blisko srodni derivat ftalni anhidrid se proizvodi u velikim količinama.^[7]

Reference[уреди | уреди извор]

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Several melting points are reported, for example: (i) 210−211°C with decomposition (Sigma-Aldrich on-line), (ii) 191°C in a sealed tube (Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry), (iii) 230°C with conversion to phthalic anhydride and water (J.T.Baker MSDS).
^ Phthalic acid
^ International Chemical Safety Cards
^ Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.
^ Peter M. Lorz, Friedrich K. Towae, Walter Enke, Rudolf Jäckh, Naresh Bhargava, Wolfgang Hillesheim “Phthalic Acid and Derivatives” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2007, Wiley-VCH, Weinheim. . doi:10.1002/14356007.a20_181.pub2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)