Ftalna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ftalna kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi benzene-1,2-dioinska kiselina, fthalinska kiselina, orto-ftalna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 88-99-3 YesY
PubChem[1][2] 1017
EINECS broj 201-873-2
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C8H6O4
Molarna masa 166,14 g/mol
Agregatno stanje beo prah
Gustina 1,593 g/cm3, čvrst
Tačka topljenja

191−230 °C[3]

Rastvorljivost u vodi 0,6 g / 100 mL [4][5]
pKa 2,98, 5,28[6]
Opasnost
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
2
0
 
Srodna jedinjenja
Srodne karboksilne kiseline Izoftalna kiselina
Tereftalna kiselina
Srodna jedinjenja Ftalni anhidrid
Ftalimid
Ftalhidrazid
Ftaloil hlorid
Benzen-1,2-
dikarboksaldehid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Ftalna kiselina je aromatična dikarboksilna kiselina, sa formulom C6H4(CO2H)2. On je izomer izoftalne kiseline i tereftalne kiseline. Dok je ftalna kiselina od samo umerenog privrednog značaja, blisko srodni derivat ftalni anhidrid se proizvodi u velikim količinama.[7]

Reference[уреди]

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Several melting points are reported, for example: (i) 210−211 °C with decomposition (Sigma-Aldrich on-line), (ii) 191 °C in a sealed tube (Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry), (iii) 230 °C with conversion to phthalic anhydride and water (J.T.Baker MSDS).
  4. ^ Phthalic acid
  5. ^ International Chemical Safety Cards
  6. ^ Brown, H.C., et al., in Baude, E.A. and Nachod, F.C., Determination of Organic Structures by Physical Methods, Academic Press, New York, 1955.
  7. ^ Peter M. Lorz, Friedrich K. Towae, Walter Enke, Rudolf Jäckh, Naresh Bhargava, Wolfgang Hillesheim “Phthalic Acid and Derivatives” in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, 2007, Wiley-VCH, Weinheim. doi:10.1002/14356007.a20_181.pub2

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]